„Definitivno smo na pravom mestu“.
Uzdah olakšanja prolomio se naučnim timom američke svemirske agencije NASA koja upravlja roverom Istrajnost u njegovom istraživanju Marsa.
Istraživači su sada sigurni da su robota poslali na mesto gde je verovatnoća da će pronaći tragove života najveća.
Rover se prizemljio u krateru Jezero februara ove godine i od tada na Zemlju šalje hiljade fotografije.
Tumačenje fotografija uskoro će biti objavljeno u formi prvog naučnog rada na ovu temu i to u stručnom časopisu Sajens (this week’s edition of Science Magazine).
Analiza je potvrdila da se rover trenutno nalazi na dnu nekadašnjeg velikog jezera u koji se iz pravca zapada ulivala meandrirajuća reka.
Govorimo o događajima od pre 3.5 milijarde godina, kada je klima na Crvenoj planeti bila daleko umerenija.
- Kakve veze imaju opština Jezero u Bosni i sletanje Nasine letelice na Mars
- Hoćemo li naći život negde drugde u svemiru
- Upoznajte malobrojne „žene na Mesecu“
Na osnovu materijala koji je prikupio rover Istrajnost, naučnici su sada sigurni da se na ušću reke u jezero voda usporavala, pa se sedimentacijom formirala delta – svojevrsno rečno ostrvce kakvih ima širom planete Zemlje.
Moguće je da su u takvim uslovima živeli mikroorganizmi i da su njihovi tragovi sačuvani.
„Ljudi me pitaju šta je tu novo, zar nismo i ranije znali da u krateru Jezero postoji delta – i odgovor je da nismo znali, mogli smo samo da pretpostavimo na osnovu snimaka iz orbite, ali sada kada smo na licu mesta, apsolutno smo sigurni“, kaže profesor Sandživ Gupta sa Imperijalnog koledža u Londonu, jedan od koautora naučnog rada.
„Moguće je da je u pitanju aluvijalna lepeza“, kaže.
To je akumulacija sedimenata lepezastog oblika – vrh je tačka izvora sedimenata, a nastaje zahvaljujući prirodnim pojavama kao što su jake, brze poplave.
Međutim, to nije pogodna sredina za život.
Mikrobi na Marsu, pod uslovom da su postojali, više bi voleli da žive u mirnijim vodama, recimo u okolini delte.
Rover Istrajnost sleteo je na Mars nekoliko kilometara od glavne delte, a odatle ima primamljiv pogled kroz teleskop, naročito u pravcu brdašceta pod nazivom Kodiak.
Brdašce je klasičan primer formiranja delte sedimentacijom.
Ima horizontalne slojeve, sačinjene od sitnih sedimenata koje je reka nanela kada je uspela da dobaci najdalje od ušća u jezero koje se nalazilo u krateru Jezero.
Osim toga, postoje „prepreke“ u vidu udubljenja na koje su sedimenti nailazili dok su se spuštali niz padine delte koja je postajala sve veća.
Dalje u visinu, nalaze se „gornji slojevi“, takođe horizontalni, sačinjeni od sedimenata koje je reka nanela nakon što se delta proširila.
Na vrhu Kodiaka i glavne delte u krateru Jezero ima mnogo stena.
One svedoče o poplavama koje su se desile davno, verovatno kada se voda tek pojavila u krateru.
„Nešto se promenilo u hidrologiji [Marsa], moguće da je imalo veze sa klimom, ali to ne znamo“, kaže profesor Gupta.
„Međutim, stene je moglo da pomeri samo nešto poput poplave, možda su postojala glečerska jezera iz kojih su se plavne vode slivale u krater Jezero“, dodaje.
Kako podseća, izlivne poplave glečerskih jezera dešavaju se i na Zemlji, na primer, na Himalajima.
„U basenu reke Gang u Indiji, stene su pomešane sa rečnim peskom i to na mestima gde je bilo ovakvih poplava“, objašnjava on za BBC.
- Milijarder Ričard Brenson stigao do ivice svemira
- Za istoriju – Rusija poslala glumačku ekipu da snima film u svemiru
Tim naučnika koji upravlja roverom Istrajnost poslaže robota u podnožje glavne delte kako bi izvršio bušenje tla, za koje se veruje da je sačinjeno od fino usitnjenih karbonatnih stena.
Rover će takođe istražiti prsten karbonatnih stena oko oboda kratera Jezero, za koje se veruje da su predstavljale obalu jezera i to u vreme kada je bilo najdublje.
Rover Istrajnost sada ima zadatak da prikupi i spakuje više od dve desetine uzoraka kamenja sa različitih lokacija.
Kamenje će stići na Zemlju početkom 2030-ih godina, kada će biti ispitani u laboratorijama.
Tada ćemo konačno imati odgovor na pitanje postoje li mikroskopski tragovi života na površini Marsa.
Poduhvat donošenja kamenja sa Marsa se planira, i to daleko unapred.
NASA i njihovi partneri iz Evropske svemirske agencije poslaće još jedan rover, i to britanske proizvodnje, sa zadatkom da preuzme uzorke sa mesta gde će ih rover Istrajnost ostaviti.
On će pokupiti kamenje i prebaciti ih u raketu koja će se ispaliti u orbitu Marsa, gde će čekati teretni svemirski brod koji će ih doneti na Zemlju.
„Predstoji nam najuzbudljivija faza istraživanja Marsa“, kaže Sju Horn, direktorka za istraživanja svemira Britanske svemirske agencije.
„San o ispitivanju uzoraka sa Crvene planete uskoro će postati stvarnost, a testiranje sistema za kretanje rovera koji će ih pokupiti sa Marsa počinje sledećeg meseca“, dodaje.
Život u Jezeru – mestu po kojem je krater na Marsu dobio naziv
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
