Bitka za Predsedništvo BiH počela: Ko su kandidati koji traže poverenje birača?

Već su poznata imena kandidata koji će tražiti poverenje birača. Među njima su političari koji su već sedeli u državnom vrhu, ali i oni kojima je ovo prvi pokušaj da postanu članovi kolektivnog šefa države, piše RSE.

Na Opštim izborima, zakazanim za 4. oktobar, građani će birati tri člana Predsedništva Bosne i Hercegovine – bošnjačkog i hrvatskog člana iz Federacije BiH, te srpskog člana iz Republike Srpske.

Ko su kandidati iz Federacije Bosne i Hercegovine?

Za člana Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda bošnjačkog naroda u trci su tri kandidata, a dvojica od njih ovu funkciju već su obavljala.

Aktuelni član Predsedništva BiH Denis Bećirović ponovo traži poverenje birača. Kandidat je Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine (SDP BiH), a iza njegove kandidature stala je i koalicija poznata kao „Trojka“, koju, uz SDP BiH, čine Narod i pravda (NiP) i Naša stranka.

Bećirović je kandidaturu zvanično najavio u januaru ove godine, uz podršku 12 političkih stranaka koje sa SDP-om učestvuju u vlasti na različitim nivoima u Bosni i Hercegovini.

Uoči sadašnjeg mandata, na koji je izabran 2022. godine, obavljao je dužnost delegata u Domu naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, i to od 2019. godine.

Bećirović iza sebe ima dugogodišnje političko iskustvo. U institucijama na državnom nivou prisutan je od 2006. godine, gde je obavljao različite zastupničke i delegatske dužnosti. Političku karijeru na višim nivoima vlasti započeo je još 1998. godine, kada je postao poslanik u oba doma Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine.

Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Tuzli, a doktorirao na Univerzitetu u Sarajevu.

U trci za bošnjačkog člana Predsedništva BiH ponovo je i predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović.

Izetbegović je prvi put izabran za člana Predsedništva Bosne i Hercegovine 2010. godine, nakon jednog mandata u Zastupničkom domu Parlamenta BiH. Poverenje birača dobio je i na izborima 2014. godine, osvojivši drugi uzastopni mandat.

Nakon isteka mandata u Predsedništvu, politički angažman nastavio je u Domu naroda Parlamenta BiH, gde je obavljao dužnost delegata, ali i predsedavajućeg ovog doma.

Izetbegovićeva parlamentarna karijera traje više od dve decenije.

Na kandidatskim listama prvi put se našao 2000. godine, kada je izabran za poslanika u Skupštini Kantona Sarajevo. Dve godine kasnije postao je i poslanik u Zastupničkom domu Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine.

On je predsednik Stranke demokratske akcije od 2015. godine.

Po struci je arhitekta i sin je osnivača SDA i bivšeg Predsednika BiH Alije Izetbegovića.

Među kandidatima za bošnjačkog člana Predsedništva BiH nalazi se i Semir Efendić, predsednik Stranke za Bosnu i Hercegovinu.

Efendić ima višegodišnje političko iskustvo na lokalnom nivou. Na čelu sarajevske opštine Novi Grad nalazi se od 2012. godine, a trenutno obavlja svoj treći uzastopni mandat načelnika.

Politički put započeo je 2001. godine u Stranci demokratske akcije (SDA), gde je bio član Glavnog odbora. Stranku je napustio 2021. godine, nakon čega je nastavio politički angažman u Stranci za Bosnu i Hercegovinu.

Završio je Fakultet političkih nauka u Sarajevu, a zvanje magistra javne uprave stekao je u Maleziji.

U izbornoj trci je i Fahrudin Radončić, predsednik Saveza za bolju budućnost BiH. Tokom političke karijere dva puta je obavljao funkciju ministra bezbednosti Bosne i Hercegovine – od 2012. do 2014. godine, te ponovo od 2019. do 2020. godine.

Bio je i delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH u dva mandata.

Završio je fakultet za nastavnika likovne umetnosti u Nikšiću.

Tri kandidata iz reda Hrvata

Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine u izbornu trku za člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda kandidovala je Darijanu Filipović.

Filipović u trku za najvišu državnu funkciju ulazi kao aktuelna poslanica u Parlamentu BiH i potpredsednica HDZ-a BiH.

Politički angažman započela je 2011. godine, kada je izabrana za sekretaricu županijske Mladeži HDZ-a BiH. Tri godine kasnije je postala poslanica u Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine.

Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu Sveučilišta u Mostaru, na smeru poslovna ekonomija – menadžment.

Zdenko Lučić zajednički je kandidat takozvane „Petorke“ – koalicije pet stranaka s hrvatskim predznakom koju čine Hrvatska demokratska zajednica 1990, Hrvatska republikanska stranka, Hrvatski nacionalni pomak, Hrvatska seljačka stranka i Hrvatski demokratski savez.

Lučić je jedan od osnivača Hrvatske demokratske zajednice BiH. Političku karijeru započeo je nakon izbora 1998. godine kada je osvojio mandat poslanika u Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine.

Nakon razlaza s HDZ-om BiH početkom 2000-ih, politički angažman nastavio je u Hrvatskoj, gde se priključio stranci Hrvatski istinski preporod, na čijem je čelu bio Miroslav Tuđman, sin prvog predsednika Republike Hrvatske Franja Tuđmana.

U toj stranci obavljao je funkciju glavnog sekretara, a 2002. godine izabran je i za većnika Gradskog veća Makarske.

Po struci je diplomirani pravnik, a nosilac je i čina brigadnog generala.

Kandidat Demokratske fronte (DF) za člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda je Slaven Kovačević, dugogodišnji politički saradnik aktuelnog člana Predsedništva BiH Željka Komšića.

Kovačević od 2018. godine obavlja funkciju savetnika za spoljnu politiku u Komšićevom kabinetu. Pre toga politički angažman započeo je u Socijaldemokratskoj partiji BiH, nakon čega je prešao u Demokratsku frontu.

Bio je većnik u Opštinskom veću Centar Sarajevo, od 2004. do 2016. godine, a dva mandata proveo je i kao većnik Gradskog veća Sarajeva.

Diplomirao je i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.

Ko su kandidati iz RS?

Aktuelna članica Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović ponovo će tražiti poverenje birača za još jedan mandat iz reda srpskog naroda, kao kandidatkinja Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).

Cvijanović u stranci obavlja više dužnosti – članica je Izvršnog i Glavnog odbora, međunarodna sekretarka SNSD-a, te potpredsednica Gradskog odbora Banjaluka.

Političku karijeru započela je 2006. godine kao savetnica za evropske integracije i saradnju s međunarodnim organizacijama, a potom i kao šefica kabineta tadašnjeg premijera Republike Srpske Milorada Dodika.

Četiri godine kasnije imenovana je za ministarku za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske. Godine 2013. preuzela je funkciju predsednice Vlade Republike Srpske, koju je obavljala u dva uzastopna mandata.

Na Opštim izborima 2018. godine izabrana je za predsednicu Republike Srpske, a četiri godine kasnije i za članicu Predsedništva Bosne i Hercegovine.

Uoči preuzimanja dužnosti u Predsedništvu BiH, Ujedinjeno Kraljevstvo uvelo joj je sankcije zbog, kako je navedeno, podrivanja legitimiteta i funkcionalnosti Bosne i Hercegovine. Sankcije su joj uvele i Sjedinjene Američke Države, koje su ih ukinule u oktobru 2025. godine.

Po struci je profesorka engleskog jezika i književnosti. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Banjaluci, a magistrirala iz oblasti diplomatsko-konzularnog prava.

Kandidaturu za člana Predsedništva Bosne i Hercegovine iz Republike Srpske najavio je i Nebojša Vukanović, lider Liste za pravdu i red.

Vukanović je aktuelni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske, a u političkom životu prepoznatljiv je kao jedan od najglasnijih opozicionih aktera u ovom entitetu.

Od 2014. do 2018. godine je bio savetnik Mladena Bosića, tadašnjeg predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamenta BiH.

Prvi poslanički mandat u entitetskom parlamentu osvojio je 2018. godine, nakon saradnje sa SDS-om, dok je na izborima 2022. godine kao nosilac liste svoje stranke osigurao i drugi mandat u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Završio je Filozofski fakultet u Nikšiću, u Crnoj Gori.

Koje su ovlasti Predsedništva BiH?

Predsedništvo Bosne i Hercegovine jedna je od ključnih državnih institucija.

Članovi Predsedništva vode spoljnu politiku BiH, učestvuju u predstavljanju države pred međunarodnim i evropskim organizacijama i institucijama, te imaju ovlašćenje za imenovanje ambasadora i drugih međunarodnih predstavnika Bosne i Hercegovine.

Predsedništvo učestvuje i u pregovorima i zaključivanju međunarodnih ugovora, brine o izvršavanju odluka Parlamentarne skupštine BiH, predlaže državni budžet, te imenuje predsedavajućeg Veća ministara Bosne i Hercegovine.