Sindikat IKUM-a: Izborom dr Svetlane Šeatović narušen je princip transparentnosti i reprezentativnosti

Saopštenje IKUM-a prenosimo u celosti u nastavku:

U ponedeljak, 8. juna 2026. godine, vršiteljka dužnosti direktora Instituta za književnost i umetnost, dr Svetlana Šeatović zvanično je imenovana za direktorku Instituta. Sindikalna organizacija Instituta za književnost i umetnost je stava da je izbor dr Svetlane Šeatović najpre kao vršioca dužnosti bio praćen nizom pravno-proceduralnih nepravilnosti.

Upravni odbor Instituta je, međutim, između dve kandidatkinje prijavljene na konkurs za direktora Instituta (raspisan 17. aprila 2026. godine) izabrao dr Svetlanu Šeatović, iako su i zaposleni i Naučno veće Instituta podržali drugu kandidatkinju, dr Smiljanu Đorđević Belić, a dosadašnja praksa za izbor direktora pratila je bez izuzetka mišljenje Naučnog veća, kao stručnog tela Instituta.

Većinu članova Upravnog odbora postavlja Vlada Srbije, a za predsednika Upravnog odbora Instituta postavljen je prof. dr Dragiša Bojović, na čiji rad Sindikat ima niz primedbi, naročito ako se uzme u obzir to da je nekoliko zaposlenih uputilo zahtev za pokretanje postupka zaštite od zlostavlјanja na radu i prigovor na postupanje prof. dr Dragiše Bojovića. Veoma je važno naglasiti da je prof. dr Dragiša Bojović zagovornik osnivanja i jedno od ključnih lica Fakulteta srpskih studija, kojem je Upravni sud odložio izdavanje dozvole za rad.

Iako je sastav Veća nekoliko meseci ranije značajno izmenjen, Naučno veće je ubedlјivom većinom glasova dalo mišlјenje da za direktorku treba izabrati dr Smilјanu Đorđević Belić. Nakon proglašenja v. d. direktora izglasan je novi Statut, kojim je Naučno veće Instituta smanjeno na samo 13 članova, pod argumentacijom postizanja efikasnosti.

Sindikat ovu odluku osuđuje i smatra da je narušen princip transparentosti i reprezentativnosti jer je iz Naučnog veća isključeno 36 kolega, koji bi imali pravo da iskažu svoju volju u procesu za izbor direktora. Uprkos promenama u sastavu, međutim, Naučno veće nije dalo podršku dr Svetlani Šeatović, zbog čega Sindikat izražava bojazan da bi mogle uslediti nove promene sastava ovog tela Instituta.

Većina zaposlenih takođe je podržala drugu kandidatkinju. Tim povodom zaposleni su uputili pisma Naučnom veću i Upravnom odboru, u kojima je iskazana podrška dr Smiljani Đorđević Belić. Ministru nauke, akademiku Beli Balintu, upućen je dopis s apelom da Ministarstvo ne potvrdi odluku Upravnog odbora o izboru dr Svetlane Šeatović, jer ova odluka nije u skladu sa mišljenjem Naučnog veća i voljom većine zaposlenih.

Ministarstvo je, međutim, u veoma kratkom roku, za manje od 24 časa, potvrdilo odluku Upravnog odbora. Uzimajući to u obzir, stav Sindikata jeste da prispela dokumentacija i prigovori zaposlenih nisu razmotreni sa potrebnom pažnjom, a do dana izdavanja ovog saopštenja ni zaposleni ni Sindikat nisu dobili odgovor od strane Ministarstva.

Dosadašnji mandat dr Svetlane Šeatović obeležili su sporni postupci u vezi s upravljanjem Institutom, izostanak adekvatnog razmatranja stavova zaposlenih, nedovoljna uključenost zaposlenih u proces rešavanja pitanja od značaja i neadekvatna politika zapošljavanja.

Stava smo da se zapošljavanje ne zasniva na naučnim rezultatima, potrebama Instituta i podršci naučnom podmlatku, a ključne odluke donose se mimo zajednice koja Institut gradi i razvija. Takođe, obaveštavamo javnost da dr Svetlana Šeatović, nakon štrajka upozorenja, održanog 26. marta 2026. godine, do dana izdavanja ovog saopštenja, nije organizovala sastanak sa predstavnicima Sindikata, pa Sindikat smatra da nije ostvaren stvaran pokušaj sporazumnog rešavanja spora.

Štrajk upozorenja je organizovan povodom izmena Statuta, a Sindikat je pored zahteva za sastanak, pre više od 30 dana, dr Svetlani Šeatović uputio i zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti. Podsećamo da je zakonski rok za odgovor na ovaj zahtev 15 dana. Sindikat, međutim, do danas nije dobio odluku od dr Svetlane Šeatović, pod izgovorom birokratskih nedostataka – što Sindikat vidi kao mehanizam ćutanja uprave. Stanovišta smo da navedeni postupci predstavljaju grubo kršenje zakonom definisanih rokova.

Svemu ovome svedočimo u trenutku opšteg i otvorenog pritiska na slobodu mišljenja i rada u srodnim naučnim i kulturnim ustanovama.  Primetna je i sasvim jasna tendencija gušenja autonomije i političkog disciplinovanja kulturnih i naučnih institucija širom zemlje.

Svedoci smo sličnih scenarija u kojima se administrativnim nasiljem i spornim konkursima poništava glas struke i urušava dostojanstvo naučne zajednice. Sindikat Instituta za književnost i umetnost neće prihvatiti ovakvo stanje i preduzeće sve raspoložive pravne, institucionalne i javne mere kako bi se zaštitili zakonitost rada Instituta i prava zaposlenih.

Sindikalna organizacija Instituta za književnost i umetnost