(BETAPHOTO/SASA DJORDJEVIC)Bio sam sudionik i svedok čitavog procesa razvoja Fakulteta, od njegovog osnivanja do danas. Bio sam jedan iz prve generacije studenata na Grupi za sociologiju kulture i obrazovanja, tu sam magistrirao i odbranio doktorsku disertaciju. Na tom fakultetu izgradio sam celokupnu nastavnu i naučnu karijeru.
Vodim vas u Niš. Krećemo sa glavne Autobuske stanice, pa preko Konja u centru grada, Voždovom ulicom pored Glavne pošte – pravac Filozofski fakultet. Obećavam da neću mirovati sve dok se ne reši spor koji je partijskom odlukom, a iz političke osvete proizvela i zakomplikovala vlast. Nerazumnom uredbom (dekretom) vladajuća stranka je dovela u pitanje postojanje ne samo dotičnog fakulteta, već i budućnost najmanje stotinu studentkinja i studenata sa tri departmana. Elem, Vlada Srbije je 6. novembra 2025. godine donela bizarnu odluku o osnivanju nakazne tvorevine nazvane Fakultet srpskih studija – FSS (liči, ali nije Fudbalski savez Srbije).
Pre toga ona je mimo Ustava, zakona i drugih važećih propisa iz Filozofskog fakulteta nasilno istrgla tri departmana koji čine integralni deo ove visokoobrazovne institucije. Svi slobodnomisleći ljudi postali su svedoci nečuvene otimačine departmana za istoriju, srbistiku i ruski jezik i književnost. Da li su članovi Vlade bili inspirisani romanom/filmom o doktoru DŽekilu i mister Hajdu, u to ne bih da ulazim, ali da su tim činom napravili retko viđen skandal – svakom iole normalnom je jasno. Što se mene tiče, neću prestati da o tome govorim ni po cenu da nekome zaličim na pevca Sofronija, lajavog krelca koji je u stanju da priča dok se ne umore oni koji ga slušaju.
Kao lik iz pomenutog crtaća, moraću da po ko zna koji put podsetim na činjenice iz života Filozofskog fakulteta u Nišu, znajući da one nisu baš svima poznate. I pre 1971. godine, kada je fakultet o kome govorim počeo sa radom, Niš je već bio univerzitetski grad. Univerzitet u Nišu imao je u svom sastavu nekoliko fakulteta školujući kadrove koji su zadovoljavali potrebe grada i njegove okoline. Nešto mu je ipak manjkalo. Filozofski fakultet je bio karika koja nedostaje, onaj dragoceni kamičak kojim će biti dovršen i kompletiran kulturni mozaik Grada.
Početak koji obećava
A sada ukratko o istorijatu ustanove, podsećanja radi. Od samog početka je naš Filozofski kao akademska jedinica Univerziteta u Nišu imao složenu strukturu koja je obuhvatala naučne i obrazovne programe iz humanističkih i prirodnih nauka. Unutrašnja organizacija održala se do 1999. godine, kada su se Odsek za fizičku kulturu i odseci za prirodne nauke razvili u nezavisne institucije – Fakultet za fizičku kulturu i Prirodno-matematički fakultet. Sasvim logično, ali istini za volju ni fizički više nije bilo mesta za život svih pod istim krovom. Izdvajanje ovih grupa prošlo je bez velikih trzavica, kolegijalno, solidarno, manje-više prijateljski. Filozofski fakultet je od 2000. godine u svom jezgru imao i Departman za umetnost. On se 2003. godine osamostalio i prerastao u Fakultet umetnosti, preselivši se u zgradu dotadašnje Više muzičke škole.
Sve u svemu, Filozofski fakultet u Nišu promenio je i nadživeo četiri države, tri ustava, dva politička sistema i neutvrđen broj sistema idejnih, saznajnih, estetskih i moralnih vrednosti. On je stoički podneo dramatične promene u svim oblastima društvenog života, uspevajući da uvek svoje nastavne planove formuliše tako da odgovaraju potrebama stvarnog života. Preživeo je i radikalnu reformu obrazovanja i uspevao da uskladi nacionalne osobenosti sa dostignućima evropskog obrazovnog prostora.
Uz sve poteškoće, Fakultet je uvek bio materijalno i kadrovski opremljen uspevajući da se održi u konkurenciji državnih i sve brojnijih privatnih fakulteta. Broj departmana se tokom vremena povećavao, sve u skladu sa potrebama društva za stručnjacima određenih obrazovno-naučnih profila. Svi akademski programi bili su u funkciji sticanja diploma osnovnih, postdiplomskih i doktorskih studija. Još bih da napomenem da ovaj fakultet nije rastao samo u intelektualnom i kognitivnom smislu. On je sredinom 80-ih i fizički porastao za još jedan sprat jer je osnivanje novih studijskih grupa to zahtevalo.
Prema svemu ovome neću prikrivati subjektivno gledište jer sam sudionik i svedok čitavog procesa razvoja Fakulteta, od njegovog osnivanja do danas. Bio sam jedan iz prve generacije studenata na Grupi za sociologiju kulture i obrazovanja, tu sam magistrirao i odbranio doktorsku disertaciju. Na tom fakultetu izgradio sam celokupnu nastavnu i naučnu karijeru.
Prošao sam sva zvanja, od asistenta-pripravnika do redovnog profesora. Bez ikakvog samohvalisanja, u našim i inostranim časopisima objavio sam stotinu naučnih radova i oko 20 knjiga (monografija, udžbenika i studija). Bio sam rukovodilac i učesnik više naučno-istraživačkih projekata. Na kraju, tu sam stekao i zasluženu penziju (1. oktobra 2017). Sve na istom mestu, sa ponosom. Nije Harvard, nije Oksford, nije Kembridž, ali svoj fakultet ni univerzitet ne bih menjao ni za šta.
Sve napred izloženo imalo je neki svoj prirodan tok i niko nije slutio da će jednom doći do onog najgoreg – rušenja kuće koju ste decenijama gradili, usavršavali i osavremenjivali. Na vlast su pre više od deset godina došli ljudi koji imaju averziju prema svemu što je učeno, misaono i obrazovano – kritički intonirano.
Predstavnicima takve vlasti smetaju, ljute ih i zbunjuju ljudi koji misle svojom glavom. Zbog njih nastavljam sa pripovedanjem o nedaći koja je došla kao grom iz vedra neba. Kao u priči o tri praseta, pojavio se zli vuk koji je hteo da poruši njihovu kuću. U dva slučaja činilo mu se da je uspeo, ali u trećem se prevario i – opekao. Siguran sam da će se to ponoviti i u slučaju sa našim Fakultetom. Ali ništa od toga ako studenti, profesori i građani Niša ne budu uporni u očuvanju onog što se decenijama gradilo i negovalo. I što im služi na ponos.
FSS – frankenštajnovska kreatura
Ako predstavnike vlasti ne tangiraju kulturne, naučne i obrazovne posledice ovog bezumnog čina, morali bi bar poslušati pravna tumačenja svog postupka. Naime odluka Vlade Srbije o osnivanju tzv. Fakulteta srpskih studija protivna je zakonima i Ustavu RS, budući da brutalno ruši autonomiju univerziteta. Ona je takođe neusaglašena sa odlukama Nastavno-naučnog veća i Saveta Filozofskog fakulteta, kao i Univerziteta u Nišu.
Po svemu sudeći, realizacija ove inicijative predstavlja grubo kršenje Zakona o visokom obrazovanju Ustava Srbije, pa se tumači kao direktan napad na akademske slobode i prava zaposlenih, studentkinja i studenata dotičnog Fakulteta. Nadležni državni organi bi trebalo da hitno obustave sve radnje koje se u vezi s tim sprovode jer se one nalaze u suprotnosti sa važećim propisima i procedurama. Vlada Srbije ne bi smela da se skriva iza navodne odbrane nacionalnih interesa i niza praznih floskula, kao što su „odbrana srpstva“, „razvoj srpske i slovenske kulture“, „očuvanje nacionalnog identiteta i nacionalne svesti“. Oni nikad nisu dokučili da svest podrazumeva i savest.
Iako Zakon o visokom obrazovanju ne predviđa mogućnost prenosa studijskih programa sa jedne ustanove na drugu, u odluci Ministarstva piše da je početnom akreditacijom od 27. marta ove godine Fakultetu srpskih studija odobreno da nastavi izvođenje studijskih programa koji su prethodno bili akreditovani na Filozofskom fakultetu. Posebno su besmisleni iskazi objavljeni na sajtu FSS, gde se navodi da ta nazovi ustanova „simbolizuje odlučan korak ka jačanju srpske državotvorne i akademske svesti“. Ima tu i drugih zabavnih, pa i smehotresnih jezičkih vratolomija poput one da je FSS „istorijski, duhovni i kulturni stub srpstva“ ili „rasadnik znanja, naučne misli i patriotizma“. Naročito je problematična misija tih banauza o razvijanju identitetskih nauka.
Kada bi znali da „identitetske nauke“ ne postoje ne bi pričali takve nebuloze. Identitet nije produkt mitotvorne svesti i nije „zapisan u kamenu“, već se on gradi, menja i preispituje kombinacijom zdravih emocija i racionalnog rasuđivanja. Otimači tri departmana ne zaustavljaju se na tome, već govore o otvaranju novih smerova poput arheologije i kulturologije, hej! Još kada o tome zbori predsednik privremenog Saveta FSS koji je po obrazovanju lekar, a uz to neformalni lider takozvanog Pokreta za narod i državu, proizlazi da ti ljudi idu sve više u pravcu stvaranja zbrdozdolisane frankenštajnovske fakultetske kreature u koju se može utrpati sve i svašta. Pored para-policije i para-vojske dobili smo i para-fakultet.
A šta je sa programima svih disciplina koje oni navode, sa akreditacijom, nastavnim kadrom… Ili su kadrovi već obezbeđeni, pa će dotične predmete predavati ljudi sa članskim kartama SNS-a, kupljenim fakultetskim i doktorskim diplomama. Predstavnici vlasti na Filozofski gledaju kao na zapaljivu kuću od slame iz priče o tri praseta. Nikoga od njih nekompetentnih nije briga što ogromna većina studenata istorije, srbistike i ruskog jezika ne želi diplome izmišljene i politički instrumentalizovane ustanove. Oni su upisani kao studenti ozbiljne obrazovno-naučne institucije koja ima izgrađen renome, a zove se Filozofski fakultet u Nišu.
Ako se vratimo na početak, videćemo da je niški Filozofski fakultet sa više od pet decenija postojanja pokazao da predstavlja monumentalnu visokoobrazovnu instituciju koja je kadrovski pokrivala potrebe juga Srbije i šire od toga. Naš mozaik, kako ga ja metaforički nazivam misleći na celinu Filozofskog fakulteta, nelegalno je oskrnavljen, ali samo na izvesno vreme. Iz njega su izvučena tri dragocena kamička neophodna za očuvanje celine. U vreme dok se dešava ova ujdurma vlasti, pritisak na srpsku akademsku zajednicu ne jenjava.
On se čak povećava oživljavanjem ideje o otvaranju franšiza stranih univerziteta, što miriše na potpuno gašenje državnog visokog obrazovanja. Niški Filozofski je samo pilot projekat i predstavlja generalnu probu pred skrnavljenje drugih državnih fakulteta. Ljude na vlasti posebno žuljaju fakulteti koji su smešteni u Beogradu. I čvrsto žmure na to što je Beogradski univerzitet stabilno pozicioniran među 500 najboljih visokoškolskih ustanova na svetu. No, to je već priča za sebe.
Dobro je što niko od savesnih studenata, profesora i slobodnomislećih građana Niša ne sedi skrštenih ruku. Oni protestuju pod parolom „Ne lomite nam bagrenje“ (Ima oštro trnje – dodajem). Dobro znaju da ako ovo prođe, vlast neće stati na tome. Izvršiće još silniji udar na čitavo obrazovanje sa ciljem da ga podredi svojim partijskim interesima. Predstavnici vlasti će zasigurno nastojati da istraju u rušenju našeg Fakulteta koji od samog nastanka stanuje na adresi Ćirila i Metodija 2. U ime pobunjenih građana upućujem im reči istrgnute iz njihovog vokabulara koje oni mogu jedino razumeti: „Neće da može“! Bre.
Autor je sociolog kulture iz Niša
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
