muškarac u mukama

BBC
Ilustracija

Marko* je pre više od godinu dana počeo da oseća zamor, nelagodu, imao je temperaturu i kašljao je.

Otišao je kod lekara. On nije uspeo da pronađe uzrok simptoma, ali mu je pripisao antibiotike.

Ovaj scenario nastavio se narednih godinu dana, sve dok, na svoju ruku, nije uradio test na HIV. Bio je pozitivan.

„Nakon godinu dana torture i agonije, bar sam saznao šta mi je“.

„Saznao sam da imam HIV, neizlečivu bolest, a meni je laknulo“, govori Marko za BBC na srpskom.

*Ime je promenjeno radi zaštite identiteta, pravo ime je poznato redakciji

Početak simptoma

Prvo sam osetio kao da imam prehladu ili grip.

Nešto je ipak bilo drugačije, osetio sam da nije u redu, ali ne mogu da vam opišem šta je bilo drugačije.

Mislim da je više stvar u tome da je jako dugo trajalo i nisam mogao da se ponašam kako kada ste nekoliko dana bolesni i nakon toga sve nestane.

Kako je vreme prolazilo, sve više se pojačavalo.

Prvi put kada sam popio sve antibiotike koje mi je lekar dao, tada je bilo najčudnije.

Popijete lek i navikli ste da vam bude bolje, a ne da sve se nastavlja.

Onda sam otišao kod drugog lekara, on je imao ideju da je neki virus, ali drugog tipa.

Za to vreme strepim – da li jeste nešto ili nije.

Opet mi je dao antibiotike, a rezultati testa na virus na koji je mislio bili su negativni.

Kada počnem da pijem terapiju, čini mi se da mi je prvih dana bolje, valjda se psihički ponadam.

Ali kada to prođe, meni opet bude loše.

Pa krenem da tragam.


Dijagnoza

Procene UNAIDS i Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da je krajem 2018. u Srbiji 3.000 ljudi živelo sa HIV-om, od kojih 400 nije znalo da je inficirano, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Kod dve trećine ljudi koji znaju svoj HIV status, HIV infekcija je dijagnostikovana kada im je imunološki sistem bio već značajno narušen, čak i kada nisu imali znake i simptome bolesti, a kada je rizik od obolevanja i umiranja od side (sindroma stečenog imunološkog deficita) značajno veći.

HIV test

NurPhoto

Iščekivanje

Svi su imali ovu ili onu ideju.

Uradili bi mi krvnu sliku, ne bi ništa našli i opet mi krknuli antibiotike.

I sve u krug. Iz dana u dan, nedelje u nedelju, meseca u mesec.

Polako je počela da mi raste temperatura tela.

Varirala je od 37,6 do 39 stepeni Celzijusa, a u jednom trenutku sam imao 39 temperaturu pune dve nedelje.

Ne znam kako da odgovorim na pitanje gde sam se sve lečio.

Promenio sam zaista mnogo klinika. Bolje je pitanje – gde nisam išao.

Bio sam kod svih specijalista koji postoje – od ORL do kardiologa. Ne mogu da izbrojim lekare.

Svaki je gledao svoj deo, iz svog bunara i svaki bi mi rekao da nije ništa iz njegovog reona.

Test za sidu

CLAUDIO REYES

Mislili su da imam nasledni porodični rak, da su se problemi sa migrenom iz srednje škole pogoršali, da imam neki poseban virus…

Među njima su bila i dva infektologa, to me je najviše i zbunilo.

Jer, ja sam sve vreme razmišljao ovako – nema šta da se pravim pametan, ako stručnjak kaže da je sve okej, onda je sve okej.

A opet, stalno sam se osećao kao da sam bolestan.

Tu sam počeo i da se povlačim od ljudi. Jednostavno, takav sam kada imam neki problem.

Nisam pričao mnogo sa prijateljima ili bih im govorio da mi je bolje.


Osnovni rizici za prenos HIV infekcije

  • seksualni kontakt (analni, vaginalni ili oralni) bez kondoma
  • kontakt oštećene kože sa zaraženom krvlju (najčešće upotrebom korišćenog pribora za ubrizgavanje droge, a ređe deljenjem pribora za ličnu higijenu (četkica za zube, brijač) i upotrebom korišćenog pribora tokom tetovaže, pirsinga ili akunpunkture)
  • sa majke inficirane HIV-om na bebu tokom trudnoće, porođaja i dojenja

*Izvor: Batut


Epidemija korona virusa

Onda je došla korona, a ja i dalje nisam znao šta mi je.

Izolacija i bezbednosne mere dodatno su sve otežale.

Kod god bih pokušao da zakažem kod lekara, rekli bi mi – nemoj sad, korona je.

Posle više nisam ni mogao da uđem nigde, zbog temperature.

Zato su me stalno slali u kovid odeljenja.

Tri puta sam radio test, radio sam i PCR i serološki, svaki put su bili negativni.

Ni ne pomišljam koliko sam bio izložen riziku od dobijanja još jednog virusa u tim trenucima.

Ovaj period tokom korone mi je bio najgori, jer su me stalno izbacivali iz domova zdravlja ili ambulanti.


Korona virus: Kako da znam da li sam zaražen
The British Broadcasting Corporation

Gde može da se testira na HIV

U 25 Centara za javno zdravlje u Srbiji nudi se testiranje na HIV.

Testiranje nude i neke od organizacija, poput Asocijacije Duga, Udruženja Prevent ili Organizacije Jazas.

Mnoštvo privatnih medicinskih laboratorija među svojim uslugama nudi i testove na HIV.

*Izvor: Potent i Batut


„Nadao sam se da je rak“

Deluje čudno, ali vreme mnogo brzo prolazi kada vam je loše.

Ja sam mislio da je to bilo nekoliko meseci, a kada sam se okrenuo shvatio sam – druže, ti već godinu dana ideš kod lekara, urazumi se.

Pokušavao sam da se skinem sa interneta, jer kada čitam dobijem ideju da imam neke bolesti za koje prvi put čujem u životu.

Negde od početka epidemije sam već polako odustajao od državnih lekara i počeo da zakazujem kod specijalista u privatnim bolnicama.

Od primarijusa do profesora – sve sam ih obišao.

Markov slučaj nije usamnjen u Srbiji

NurPhoto
Markov slučaj nije usamnjen u Srbiji

Opet su svi govorili isto – rešiće se to, sačekaj malo, pa ćemo videti šta ćemo ili kako je došlo tako će i da ode.

Slali su me na ultrazvuk srca, skener pluća, na rentgen, radio sam biopsiju koštane srži. Mislili su da imam leukemiju i rak.

To su bili stresovi. Kada su mi radili biopsiju koštane srži, razmišljao sam da li ću se probuditi.

Sve je bilo negativno.

Kad god bih čuo da je rezultat negativan, bio sam u isto vreme srećan, ali i razočaran. Jer, ako to nije – šta onda jeste?

Bukvalno sam se nadao da je rak.

Rekao sam sebi – nek imam i leukemiju, samo da znam šta da radim sa njom.


Ukinute crne vreće

Krajem novembra 2020. izmenjen je član Pravilnika o uslovima i načinu postupanja sa posmrtnim ostacima umrlog lica, po kojem su ranije preminuli koji su imali HIV bili sahranjivani u crnim vrećama. O tome je i BBC na srpskom pisao.

Inicijativa, koju je pokrenulo udruženje Potent u oktobru 2019.godine, predlagala je da se preciziraju zarazne bolesti koje se lako mogu preneti postmortalno, a da se izuzmu seksualno prenosive bolesti kao što su HIV i virusni hepatitisi.

„Potent je skrenulo pažnju donosioca odluka i javnosti da se diskriminacija prema osobama koje žive sa HIV-om nastavlja i posle njihove smrti“, kažu u ovoj organizaciji.

„Ne postupanje prema posmrtnim ostacima osoba sa HIV-om, kao prema svakom drugom licu, njihovo sahranjivanje u crnoj vreći i metalnom sanduku nečovečna je i anticivilizacijska praksa koja se u našoj zemlji u tišini sprovodila do danas“.

Pažnju udruženja Potent privukao je slučaj porodice preminulog od side, kao posledice nelečene HIV infekcije.

Članovi porodice nisu mogli da vide telo preminulog, niti da ga obuku i dostojno pripreme za sahranu.

Umesto toga im je rečeno da se telo doprema u crnoj vreći koja se ne otvara, kao i da se telo preminulog higijenski ne obrađuje, već da bi trebalo da se vreća stavi u metalni sanduk i zavari.


Ovo je afrički kralj kondoma i želi da udarna vest bude da u Africi više nema HIV infekcije
The British Broadcasting Corporation

Jedna fascikla i mnogo papira

Počeli su i drugi problemi. Kako sam jednom nedeljno vadio krv i išao stalno kod lekara, već su me svi znali po klinikama.

Imao sam ogromnu fasciklu sa papirima i dokumentacijom koju sam svuda nosio.

Osetio sam kako me ljudi gledaju.

Lekari bi retko pogledali fasciklu.

Nekoliko njih je sa mnom prošlo kroz celokupnu dokumentaciju, ali najčćešći su bili oni koji bi pogledali poslednji izveštaj – i samo prekopirali šta u njemu piše.

Nisam baš mogao auto da kupim, ali sam sigurno potrošio više od 200.000 dinara.


Kako se HIV ne može preneti

  • putem vazduha (kašljanjem, kijanjem, rukovanjem, grljenjem, ljubljenjem i drugim uobičajenim kontaktima)
  • boravkom ili radom u istoj prostoriji, dodirivanjem predmeta (telefona, kompjutera, novca)
  • korišćenjem javnih toaleta, bazena
  • upotrebom istog pribora za jelo, peškira, posteljine
  • ujedom komaraca i drugih insekata tokom uobičajene nege bolesnika inficiranog HIV-om
  • pljuvačkom, suzama ili znojem koji nije pomešan sa krvlju HIV pozitivne osobe

*Izvor: Batut

Potent

Nemanja Vojnovic
Organizacija Potent ove godine poziva što više ljudi da se testira

„Osetio sam olakšanje kada su mi rekli da imam HIV“

Niko nije ni posumnjao na tu mogućnost, da imam HIV, ma kakvi.

Bukvalno sam otišao da se testiram kada više nije bilo ništa što bih mogao da učinim.

Mislim da je to bilo u trenutku kada sam već odustao od lekara.

Prošlo je bilo već godinu dana.

Ušao sam u Potent i uradio test za 15 minuta.

Osetio sam olakšanje kada su mi rekli da imam HIV.

Znam da zvuči glupo, ali sad barem znam šta mi je i šta mogu da uradim.

Ispostavilo se da u krvi imam veliku količinu virusa i da su ćelije imuniteta bile jako slabe.

Onda sam odmah dobio terapiju i u Potentu si mi mnogo pomogli da se oporavim od prvog šoka i dobijem sve informacije.


Godinama od lekara do lekara

Markov slučaj nije usamnjen.

„Iskusan lekar bi trebalo da uradi i pretragu na HIV, posebno ako pred sobom ima simptome imunodeficijencije ili/i seksualno aktivnu osobu“, kaže za BBC na srpskom Bratislav Prokić iz Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje Potent.

„Čest je slučaj da osobe mesecima i godinama upućuju od lekara i lekara, a dešava se i da na kraju u veoma teškom stanju budu hospitalizovani.

„Neki izgube i život kao posledicu nelečene HIV infekcije“.

Oni koji sumnjaju da su zaraženi mogu da se testiraju i u Potentu brzim testom koji je gotov za 20 minuta.

„Potom idu na potvrdni test na Infektivnu kliniku i tamo se dobije za maksimum sedam dana rezultat i kreće se sa terapijom“, dodaje Prokić.

„Međutim, budući da je to infekcija koja sporo progresira, mnogi ljudi razviju netipične simptome koje ne ukazuju direktno na HIV infekciju“.

HIV test

BBC
Brzinski testovi na HIV daju rezultate nakon dvadesetak minuta

Najgore – da ne znaš

Kada uporedim dva perioda, mnogo mi je bilo gore dok nisam znao šta mi je.

To udaranje glavom o zid je najgore.

Kada sam saznao, bilo mi je teško, nisam rekao svim prijateljima i sa samo nekoliko ljudi mogu otvoreno da pričam.

Mislim da nema potrebe da širim taj krug.

Ne znam da li bi i šta bilo drugačije da živim negde drugde, ali sam video u najgorem svetlu naš zdravstveni sistem.

I dalje mi nije jasno – mislim da imamo dobre stručnjake.

Ali zašto oni ne mogu da rade svoj posao i da naprave ovakav propust – stvarno ne znam.


Kada uraditi test na HIV?

  • Antitela koja testiranjem „tražimo“ u krvi da bi se utvrdilo da li je neko inficiran HIV-om se ne pojavljuju sat, dva ili dan nakon infekcije
  • Najčešće se mogu otkriti tek nakon šest do deset nedelja od trenutka poslednjeg rizika (to je tzv. „period prozora“)
  • Pre isteka ovog vremena može se desiti da rezultati testa na HIV budu negativni, iako je osoba inficirana i može preneti HIV drugoj osobi.
  • Ako su rezultati testa bili negativni na HIV poslednji put kada ste testirani, možete biti sigurni da ste još uvek negativani, odnosno da niste inficirani HIV-a ako niste bili potencijalno izloženi HIV-u od poslednjeg testa

*Izvor: Batut


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

close
Svetski dan borbe protiv side: „Lekari u Srbiji godinu dana nisu otkrili da sam zaražen HIV-om" 1

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.