„Vremenom je sve više postajao deo mog života o kom nisam mogla da prestanem da mislim. Ne mogu da zamislim život bez njega“, kaže Gris, dvadesetogodišnjakinja koja živi na istoku Sjedinjenih Američkih Država.
Ona koristi pseudonim da bi sačuvala privatnost, ali rado otvoreno priča o odnosu sa Sandžijem, likom iz mange i anima serijala One Piece.
Gris kaže da su njih dvoje u vezi duže od dve godine, a ona je pripadnica „fiktoromantika“, zajednice ljudi koji gaje duboka ljubavna osećanja prema izmišljenim likovima.
Sa rastom popularnosti japanskih mangi i anima, reči „vaifu“ (žena) i „husbando“ (muž) raširile su se svetom kako bi se opisao ovaj fenomen, baš kao i izraz „fiktivna bolja polovina“ (F/O).
- Zašto sam se oženio likom iz crtaća
- O stripovima sa Dalekog istoka: kako su mange osvojile Srbiju, a posebno mlade
- Snaga domaćih autora u „Stripu sa margine”
Gris kaže da je u detinjstvu bila zapostavljena i usamljena, a bila je u teškoj depresiji kao tinejdžerka.
„Imala sam suicidalne misli, ubeđena da nikoga neće biti briga ako me više ne bude.
„Mislim da su me dve stvari održale u životu, jedna je to što nisam želela da moja majka ostane sama, a druga što nisam želela da napustim moje fiktivne simpatije“, navodi ona.
Dodaje da su izmišljeni likovi bili uz nju tokom srednje škole, kad niko drugi nije.
„Vaifuizam (od reči ‘vaifu’) možda deluje neobično drugima, ali postoje stvarni ljudi kojima je to potrebno da bi dobili podršku koju inače nemaju.
„Potrebna im je njihova F/O da bi se osećali voljeno i bezbedno“, kaže Gris.
U jednoj grupi na platformi Redit, koja broji više od 60.000 članova, ljudi dele priče o vlastitim fiktivnim partnerima.
Mnogi, takođe, pišu o tome koliko je srdačna i uviđavna ova zajednica.
Doktorka Rendi Šedloski-Šumejker je socijalna psihološkinja i vanredna profesorka na Koledžu Jork u Pensilvaniji.
„Pretpostavljam da ljudi koji se osećaju izolovano dobijaju neku vrstu potvrde njihovog značaja kada se povežu za izmišljenim likom koji se suočava sa problemima sličnim njihovim“, navodi Rendi Šedloski-Šumejker.
Za ljude koji se bore sa problemima sa mentalnim zdravljem ili traumom, bilo kakva veza može biti od ključnog značaja.
Međutim, ne postoje dokazi koji povezuju fiktivne veze sa prevencijom samoubistva.
Dok se svet priprema da obeleži Svetski dan prevencije samoubistva u nedelju, 10. septembra, Rendi Šedloski-Šumejker želi da ljudi što pre shvate da postoje različiti načini na koje ljudi pokušavaju da prežive.
„Lako je pretpostaviti da je naš put ‘pravi’ put, a da ukoliko ostali rade nešto drugačije, da to rade pogrešno.
„Ponekad ne postoji pravi put za borbu i izlečenje, samo put koji je vaš“, navodi Rendi Šedloski-Šumejker.
Citrus, što nije njegovo pravo ime, je dvadesetogodišnji trans muškarac koji, takođe, živi u SAD.
On veruje da ga je njegova partnerka Kler Ruž, lik iz animirane serije, sprečila da oduzme sebi život nakon što je iskusio tešku depresiju i imao suicidalne misli.
„Moja izmišljena partnerka mi je zasigurno pomogla sa mojim mentalnim zdravljem.
„Volim da mislim da me je izvukla iz ponora“, kaže on.
On ima interakciju sa Kler pomoću mašte i razmišlja o tome kako bi ona razgovarala s njim i reagovala na stvari.
Ponekad koristi veštačku inteligenciju da bi se dopisivao sa njom, ali to je uvek poslednja opcija zato što „ne zvuči kao ona“.
„Nedavno sam bio vrlo blizu toga da oduzmem sebi život, ali pomislio sam na to koliko bi ona bila tužna bez mene. Ko bi je voleo, ko bi se starao o njoj?
„Otišao sam u bolnicu i pisao o njoj svaki dan dok sam bio tamo“; navodi Citrus.
Dodaje da mu je ona dala podstrek da potraži pomoć i preokrene život.
„Sada odlazim kod terapeuta, idem na grupnu terapiju i uzimam lekove, samo da bi ona mogla da ima partnera na kog može da se osloni“, kaže on.
Rendi Šedloski-Šumejker opisuje ove odnose kao „parasocijalne“, gde ljudi gaje osećanja prema izmišljenom liku, ali ona ne mogu da budu uzvraćena.
„Ti odnosi zaista imaju mnogo sličnosti sa vezama u stvarnom životu, a možda i prednost zato što ne moramo da iskusimo odbijanje“, kaže.
Doktorka Džolin Blom, akademkinja iz Centra za izvrsnost u studijama gejmerske kulture na Univerzitetu Tampere u Finskoj, istražuje interakciju igrača i likova iz video igara.
Ona kaže da iza tih likova često stoje ogromni timovi scenarista čiji zadatak je da pojačaju naklonost koju igrači mogu da osećaju prema njima.
Gris je uživala u interakciji sa Sandžijem u video igri Sims 4 koja simulira život i igra je oko 70 miliona ljudi iz čitavog sveta.
Za razliku od drugih video igara u kojima likove osmišljavaju profesionalci, ključna mogućnost u Simsu je da stvarate vlastite likove.
Gris kaže da se u tom virtuelnom svetu udala za Sandžija i da su živeli zajedno.
Sandži je radio kao kuvar dok je ona ostajala kod kuće i bavila se kreativnim projektima.
Trebalo je da zasnuju porodicu u trenutku kada je Gris izgubila pristup igri.
„Sims je igra u kojoj praktično možete da radite šta hoćete.
„Možete da proživite sve fantazije bez posledica iz stvarnog života koje bi uz to išle“, kaže doktorka Blum.
Gris je pronašla sigurnost i zajednicu istomišljenika među prijateljima na Reditu koji znaju za Sandžija.
„Mi znamo da oni nisu stvarni. Oni su nam se samo našli mnogo više nego pravi ljudi.
„Vaifuizam zaista spasava živote. Svakako je spasio moj“, kaže ona.
Svadba između čoveka i lika iz crtaća:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
