Kao dete, Šeli Klajn je zavidela prijteljima na tradicionalnijim domovima u kojima su živeli.
Odrasla je u „providnoj“ kući u jednom seocetu u Škotskoj, koju je dizajnirao vodeći modernistički arhitekta Piter Vomersli.
Njen otac je bio uticajni dizajner tekstila i modni kreator Bernat Klajn, a u njihovom domu redovno su organizovane revije za urednike koji su avionom stizali iz Londona.
„Bilo je lepo, ali mislim da kao dete nisam shvatala da to nije norma, bio je to samo dom“, rekla je Šeli.
- „Selfi koji je otkrio da su me ukrali kad sam bila beba“
- Moj otac sveštenik ne želi da čuje za mene
- „Otac mi je dao bubreg i spasao mi život“
„Znam da sam bila mnogo više ljubomorna na njih što žive u tradicionalnijim kućama.“
Šeli je sada napisala knjigu o životu u kući poznatijoj kao Haj Sanderlendu, blizu Selkirka.
Ovo zdanje – koje je dobilo vrhunsku oznaku Škotskog istorijskog arhiva za životnu sredinu – opisana je kao „ključno delo“ Pitera Vomerslija.
Arhitekta iz Bordersa dizajnirao je ovu geometrijski modularnu građevinu krajem pedesetih godina 20. veka.
Ko je Bernat Klajn?
Na Balkanu se malo zna o čoveku koga mnogi smatraju ocem škotske modne i tekstilne industrije. Rođen u Senti 1922. godine, u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Tik pred izbijanja Drugog svetskog rata, upisao je Umetničku akademiju u Jerusalimu, da bi 1945. godine nastavio studije u Engleskoj.
Ubrzo je pokrenuo sopstvenu tekstilnu i tkačku proizvodnju, osmišljavajući nove materijale koji su provukli pažnju čuvenih kreatora poput Koko Šanel, Pjera Kardena, Balensijage, Kristijana Diora i Iva Sen-Lorena.
Tokom 1970-tih je počeo i sam da kreira modele, a ostao je zapamćen po egzotično raznobojnim tvidovima, nežnom korišćenju moher vune i pliša, ali i slikama i akvarelima škotske prirode.
Dobitnik je brojnih vrhunskih nagrada u modnoj i tekstilnoj industriji. Jedno krilo Nacionalnog muzeja Škotske posvećeno je Klajnovim radovima.
Preminuo je 2014. godine.
„Želela sam vrata kojima mogu da zalupim“
Šeli je rekla da je kuću doživljavala kao „lepu i zabavnu“ dok je bila mala – ali su se stvari promenile kad je postala malo starija.
„Kao tinejdžerka sam želela vrata kojima mogu da zalupim, kao i mesta na koja prosto mogu da odem, sakrijem se i malo se osamim“, objasnila je ona.
„U kući veoma otvorenog plana od stakla, to baš i nije tako lako.“
„Nisam imala vrata na sobi sve do 13. godine – kad sam zahtevala da ih moj tata ugradi zato što sam želela malo privatnosti.“
- Zaljubila sam se u muškarca sa oglasa
- Ćelava i hrabra: Maltretirali su me zbog izgleda, sada pomažem drugima
- „Zašto su me roditelji ostavili na brdu da umrem“
Ona je objasnila da dizajn, iako prelep, nije bio uvek lak za život.
„Ima problema kad se baš ne osećate izolovano od spoljnog sveta“, rekla je.
„Bila je to više ideja da ljudi mogu da zavire unutra, mada nas niko nije špijunirao niti virio, već bi se ljudi iznenada pojavljivali na prozoru.“
„Kao dete, mislim da sam se prilično plašila da će ljudi zavirivati unutra po noći.“
Njen otac Bernat Klajn, rođen je u tadašnjoj kraljevini Jugoslaviji. Izgubio je majku u Aušvicu, i došao da studira tekstil na Univerzitet u Lidsu 1945. godine
Na kraju je završio radeći u Edinburgu, pre nego što je bio prebačen u južnu Škotsku, što je ispočetka delovalo „pomalo kao šok“.
Ali on i njegova žena Margaret, koju su svi zvali Pegi, zavoleli su ovaj kraj i odabrali ga kao lokaciju za svoj neobičan dom.
- „Odgajan sam u kultu i verovao u smak sveta“
- Šta kada vam banda „ustupi“ dete na čuvanje
- „Kako sam se udala za majku“
Imanje se našlo i u središtu modne industrije, pošto je Klajn radio sa imenima što su Šanel, Dior, Pjer Karden i Iv Sen Loran.
„Držali smo modne revije u kući“, prisetila se Šeli.
„Svi modni urednici doleteli bi iz Londona i imali bismo modne revije na pisti u kući i tome slično, što je bilo strašno zabavno.“
Međutim, kao dete, Širli su više zanimali prijatelji farmerskog porekla nego odeća.
Napustila je Borders u poznim tinejdžerskim godinama i radila u izdavaštvu u Londonu, da bi se skrasila u Kornvolu.
U Škotsku se vratila kako bi se starala o ocu posle smrti njene majke 2008. godine.
„Bila sam u pedesetim i to je bilo prilično teško, zato što je on bio veliki čistunac po pitanju toga što može a šta ne može da uđe u kuću.“
„Imala sam mnogo viktorijanskog nameštaja koji ga je užasnuo.“
„Tako da samo vodili male bitke u poznom delu života dok sam se starala o njemu.“
Ona je to opisala kao dobar odnos, mada ponekad žustar.
„Oboje smo davali sve od sebe“, rekla je ona.
„Imao je veoma formirano mišljenje o tome kako stvari izgledaju i nije mu bilo prijatno ako nešto nije izgledalo baš kako treba.“
„Njegovo neposredno okruženje mu je bilo veoma važno, ali je bio neverovatno velikodušan, duhovit čovek – ali i veoma težak zbog njegove jedinstvene vizije.“
Šeli je navela da je postojala jedna konkretna osobina koju nije nasledila od njega.
„Nisam baš najurednija osoba na svetu a on je bio besprekorno čist, tako da je njemu život sa mnom prilično teško padao u njegovoj kući, zato što ostavljam tragove razaranja za sobom gde god da odem“, rekla je ona.
„Njemu je to bilo neverovatno teško – oboje smo morali da se učimo strpljenju.“
„Dovodio bi me do ludila momentalno čisteći za mnom ako sam kuvala ili radila nešto. Okrenula bih se i stvar koju sam tražila samo je nestala.“
Kad je njen otac umro 2014. godine, porodica je shvatila da je kuća prevelika da Klajn živi u njoj sama, tako da je na kraju odlučila da se oprosti od njihove „providne“ kuće.
„Trebalo mi je tri i po godine da skupim hrabrost da je dam na prodaju, a opraštanje od nje mi je slomilo srce, ne znam kako to drugačije da nazovem“, rekla je Šeli,
„Ali našli smo neke predivne ljude koji su je kupili, nadam se da uživaju u njoj onoliko koliko smo i mi.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na[email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
