Titanik: Svi članovi posade nestale podmornice preminuli, da li je nesreća mogla da bude sprečena

Svih pet članova posade nestale podmornice Titan je nastradalo, objavljeno je pošto su spasilački timovi Američke obalske straže u Atlantiku pronašli krhotine plovila na 500 metara od olupine Titanika.

„Verujemo da su naš generalni direktor Stokton Raš, Šahzada Davud i njegov sin Sulejman Davud, Hamiš Harding i Pol-Anri Nargole preminuli“, saopštili su iz kompanije Oušngejt, proizvođača nestale podmornice Titan.

Suosnivač Oušngejta Giljermo Zenlajn rekao je da je plovilo možda doživelo „trenutnu imploziju“ i da je tako uništeno, rekao je za BBC.

Bezbednosne mere Oušngejta predmet su detaljnog preispitivanja otkako je nestala podmornica Titan.

Vilijam Konen, predsednik Komiteta za podvodna vozila u Los Anđelesu, drugi je iz ove industrije koji je kritikovao manjak sertifikata koje je ova podmornica imala.

• Šta se krije na dnu okeana, kako dišu ljudi u podmornici i koliko ima prostora unutra
• „Oušengejt su upozorili“, kaže Džejms Kameron, režiser filma Titanik
• Šta je implozija i kako je stradala posada podmornice Titan

Konen, koji je prethodno uputio javno pismo Oušngejtu zbog zabrinutosti za bezbednost podmornice, za BBC jutarnji program je rekao „da je nesreća mogla da bude sprečena“.

Pohvalio je uspeh podvodne industrije podmornica, u kojoj nije bilo većih katastrofa od šezedesetih godina.

Ova vrsta podmornica, sa turistima unutra, „ne bi bila dozvoljena“ u Americi, Velikoj Britaniji i kanadskim vodama bez neohodnih odobrenja, dodao je.

Petoro ljudi je bilo u podmornici kada je izgubila kontakt sa površinom u blizini obala Njufaundlenda, u Kanadi, sat i 45 minuta posle zarona, u noći između nedelje i ponedeljka.

Četiri dana, odnosno 96 sati, koliko je trebalo da posada ima vazduha od trenutka gubitka kontakta, isteklo je u četvrtak.

Tog dana je pronađeno pet velikih krhotina sa podmornice pronađeni su prednji špic, zadnji poklopac i deo opreme za pristajanje na dno, na oko 500 metara od olupine Titanika.

Kako će izgledati istraga?

Šira istraga o nesreći će biti nastavljena u narednom periodu, a moguće je da tela ne budu pronađena, rekao je admiral Američke obalske straže Džon Mauger.

„Prerano je da se kaže kada se implozija dogodila.

„Ima i dalje mnogo nepoznanica kad, kako i zašto se ovo desilo“, rekao je Mauger.

Vlade zemalja uključenih u incident već su razgovarale o načinu istrage, ali još se ne zna ko će voditi istragu, jer nema jasnih protokola za događaje poput ovih.

Situaciju dodatno otežava činjenica da je do nesreće došlo u udaljenom delu okeana i da je u njoj učestvovao veliki broj ljudi različitih nacionalnosti.

Pojedina plovila, medicinsko osoblje i tehničari su i dalje na licu mesta, ali bi trebalo da se povuku u naredna 24 sata.

Admiral kaže da je sada neophodno da se prikupi što više ostataka podmornice, posebno elemenata karbonskih vlakana od kojih je deo plovila napravljen, kako bi vlasti stekle sliku o tome šta se dogodilo.

Predmet provere biće i propisi i standardi ovakvih podvodnih misija.

Još jedan potencijalni izvor informacija o tome šta se tačno dogodilo Titanu mogli bi biti hidrofoni, podvodni mikrofoni koji se koriste za slušanje nelegalnih testova atomskog oružja.

Ovo je pomoglo da se utvrdi da je argentinska podmornica San Huan implodirala pošto je nestala kod obale zemlje 2017.

Hidrofoni su možda uhvatili kraj Titana i mogli bi da ukažu na tačan trenutak kada se tragedija dogodila.

Kako pritisak ubija na takvim dubinama?

Što se dublje krećete, više ste okruženi vodom koja vas pritiska.

Nije poznato šta je izazvalo imploziju podmornice Titan, ali stručnjaci kažu da bi slabljenje spoljašnjeg trupa plovila moglo biti jedan od potencijalnih uzroka.

Pritisak na nivou mora naziva se „jedna standardna atmosfera“ što je približno 6,6 kilograma pritisaka na 39 kvadratnih metara.

On se povećava za jednu atmosferu na svakih 10 metara dubine.

Na dubini od 3.000 metara, otprilike gde se podmornica raspala, pritisak je oko 300 puta veći od pritiska na površini.

Olupina Titanika je u takozvanoj ponoćnoj zoni, zvanično poznatoj kao batipelagična zona, na dubini između 1.000 i 3.900 metara.

Zabeležena temperatura na dnu je oko četiri stepena Celzijusa, pritisak je najmanje 100 puta veći od nivoa mora.

Mali broj životinja se prilagodio tim uslovima, evoluirajući tako da može da preživi ekstremni pritisak, mrak i hladnoću.

Jednom kada izađu na površinu, brzo uginu.

Ko su preminuli članovi posade?

Šahazada Davud, 48-godišnji britansko-pakistanski biznismen, u podmornici je bio sa 19-godišnjim sinom Sulejmanom.

Davud je radio kao poverenik SETI Instituta, neprofitne organizacije sa sedištem u Kaliforniji.

Među preminulima je i britanski milijarder Hemiš Harding, 58-godišnjak koji je prethodno bio u svemiru i više puta na Južnom polu.

Sa njima je u ekspediciji bio i 77-godišnji Pol-Anri Nargole, bivši ronilac francuske Mornarice koji je verovatno najviše puta istraživao olupinu Titanika, još od otkrića 1987.

Nargole je u medijima imao nadimak „Gospodin Titanik“.

Peti nastradali je Stokton Raš (61), direktor kompanije Oušngejt (OceanGate) koja organizuje ova putovanja.

Olupina Titanika leži na oko 700 kilometara južno od Sent Džonsa u Njufaundlendu.

Šta su rekli iz kompanije Oušngejt?

Nastradali ljudi su bili pravi istraživači koji su delili poseban avanturistički duh i duboku strast da izučavaju i zaštite svetske okeane.

Izjavljujemo iskreno saučešće porodicama ovih pet ljudi koji su izgubili živote i svima koji su ih poznavali i proživeli ovaj tragični period.

Ovo je posebno tužan trenutak za sve naše posvećene zaposlene koji su iscrpljeni i duboko žale zbog ovog gubitka.

Cela kompanija Oušngejt je duboko zahvalna mnogim ženama i muškarcima iz brojnih međunarodnih organizacija koje su pomogle na različite načine u ovoj misiji.

U operaciji spasavanja, vladinim agencijama, američkoj i kanadskoj mornarici pridružili su se i francuski podvodni robot za istraživanje i brod pod zastavom karipske države Bahami specijalizovan za postavljanje cevi i kablova.

Dip Enerdži, kako je naziv broda, ima i dva podvodna vozila koji mogu da zarone do dubine od 3.800 metara.

Otpušten stručnjak koji je ukazivao na bezbednosne rizike podmornice

Dejvid Lohridž, britanski stručnjak za podmornice, koji je radio za kompaniju Ošngejt (OceanGate), upozoravao je na propuste u izgradnji ovog plovila još 2018, posle čega je otpušten.

To su pokazali dokumenti američkog suda, pred kojim je vođen spor ovog stručnjaka i kompanije, a dodaje se i da je Lohridž tvrdio da je podmornici odobreno zaranjanje do 1.300 metara, što je gotovo trostruko manje od dubine na kojoj se nalazi olupina Titanika.

Lohridž se iz Škotske preselio u američku saveznu državu Vašington kako bi radio za kompaniju Oušngejt .

On je 2017. u intervjuu za BBC rekao da je oduševljen ovom misijom, koja je „stvorena za more“.

Ali, manje od godinu dana kasnije, upozorio je njegove nadređene na probleme sa ugljeničnim zidovima podmornice Titan, koji bi mogli da promaknu stručnjacima ako ne budu detaljno testirani.

Zamolio ih je i da unajme agenciju odvojenu od njihove kompanije, koja bi uradila testiranja.

Kako je rekao, njegova usmena upozorenja su ignorisana dok nije sastavio pisani izveštaj, posle čega je dobio poziv na sastanak sa nekoliko zvaničnika firme, među kojima je bio i direktor Stokton Raš, koji se trenutno nalazi u podmornici za kojom tragaju spasioci.

Iz kompanije su reagovali otpuštanjem Lohridža i tužbom zbog otkrivanja poverljivih informacija, a on je podneo kontra tužbu tvrdeći da je nepravedno otpušten.

Epilog tužbe bilo je vansudsko poravnanje.

Lohridžov advokat nije želeo da komentariše ovaj slučaj.

U sudskim dokumentima se navodi na je britanski stručnjak saznao da je upotreba prednjeg stakla podmornice dozvoljena na dubini do 1.300 metara, dok olupina Titanika leži na oko 3.800 metara ispod nivoa mora.

Predsednik Međunarodnog udruženja Titanik kaže da je vreme da se „ozbiljno razmotri“ da li je je bezbedno organizovati ljudske posete olupini broda.

„Relativno malo je ostalo da se nauči o Titaniku ili od njega“, naveo je Čarls Has u saopštenju.

Zahteva i „proširenu, detaljnu istragu“ američke Oblaske straže, nadležnih agencija i kanadskih partnera.

„Kao što je Titanik naučio svet lekciju o bezbednosti, to isto treba da nas nauči gubitak Titana“, kaže Has.

Podvodni turizam će nastaviti da se razvija

Na drugoj strani, Stefan Vilijams, profesor podvodne robotike sa Univerziteta u Sidneju, kaže da veruje da će turizam u morskim dobinama nastaviti da se razvija uprkos nesreći podmornice Titan.

„Moguće da će biti zahteva da se bolje reguliše ova oblast, ali i da se bolje razume ovaj tipa vozila, kroz dizajn, izgradnju i izdavanje dozvola za rad“, rekao je za Rojters.

Kako kaže, bilo je brojnih polemika unutar ljudi iz ov estruke o etičkoj upotrebi olupine Titanika kao turističkoj destinaciji.

„Ovo je relativno mlada oblast sa kratkom istorijom pokušaja da se udovolji turističkoj industriji u dubokom okeanu, a ovo je prva tragedija dosad“, dodao je.

Turistička podmornica

Nestala podmornica Titan pripadala je turističkoj kompaniji OceanGate Expeditions.

Kompanija naplaćuje 250.000 dolara za osmodnevnu ekspediciju svima koji žele da vide čuvenu olupinu.

Tu je uračunat prevoz podmornicom od ugljeničnih vlakana koji pruža „šansu da iskoračite iz svakodnevnog života i otkrijete nešto potpuno izvanredno“.

Kako je stajalo na sajtu, dve takve ekspedicije su planirane za jun 2024.

U podmornicu staje petoro ljudi – to su kapetan, troje gostiju i stručni saradnik.

Za spuštanje na morsko dno do olupine, potom i zaron i izron, obično treba oko osam sati.

Unutra je oprema koja bi trebalo da čitavu posadu drži u životu 96 sati.

• Slike olupine Titanika koje do sada niste videli
• Titanik – velelepni brod koji nije završio prvo putovanje
• „Blago“ sa Titanika se vraća kući
• Prodaja stvari sa Titanika: Žele da otvore trup broda u kom su ostaci preminulih

Šta se dogodilo s Titanikom

Titanik leži u mračnim dubinama Atlantika, na dnu okeana dubokom 3.800 metara, otprilike 600 kilometara udaljen od kanadske obale i Njufaundlenda.

Ovaj putnički brod, koji je svojevremeno bio najveći na svetu, udario je u ledeni breg na prvom putovanju od Sautemptona do Njujorka 1912.

Od 2.200 ukrcanih putnika i posade, poginulo je više od 1.500.

Titanik je predmet brojnih istraživanja otkako je njegova olupina otkrivena 1985.

Postoje dva dela brodske grdosije, drugi je udaljen oko 800 metara. Oko potopljenog broda je čitavo polje krhotina.

Prošlog meseca je urađeno prvo digitalno skeniranje olupine u visokoj rezoluciji mapiranjem morskih dubina.

Time su prikazane i razmere broda, ali i neki sitni detalji poput serijskog broja na jednom od propelera.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]