Odred sastavljen uglavnom od penzionisanih kolumbijskih vojnika izvršio je atentat na predsednika Haitija Žovenela Moza ranije ove nedelje, kaže policija.
U grupi je bilo 26 Kolumbijaca i dvojica Amerikanaca poreklom sa Haitija, rekao je novinarima šef policije Leon Čarls.
Osam osumnjičenih još je u bekstvu, dok je uhapšeno 17, među kojima i dvojica Amerikanaca.
Preostali osumnjičeni ubijeni su tokom borbi sa policijom u glavnom gradu Port-o-Prens.
Žovenel Moiz, 53-godišnji predsednik Haitija, ubijen je u sredu u napadu na njegovu privatnu rezidenciju, a njegova supruga ranjena i prebačena je u bolnicu na Floridi.
- Zašto je ubijen Ulof Palme i kako atentator nikad nije uhapšen
- Ubistvo Kenedija – teorije zavere i pitanja bez odgovora
- Tri godine od ubistva Olivera Ivanovića: „Predugo je vreme proteklo“
Još nije jasno ko je planirao napad ili šta ga je motivisalo.
Privremeni predsednik Haitija Klod Džozef rekao je za BBC da je Moiz možda bio na meti jer se borio protiv „oligarha“ u zemlji.
U četvrtak je policija medijima predstavila neke od osumnjičenih, zajedno sa oružjem, kolumbijskim pasošima i drugim predmetima.
„Stranci su došli u našu zemlju da ubiju predsednika“, rekao je šef policije.
„Pojačaćemo istragu i tehnike pretraživanja kako bismo našli ostalih osam plaćenika“, dodao je on.
Kolumbijska vlada saopštila je da se čini da su najmanje šestorica članova navodno angažovanog odreda bili penzionisani pripadnici njene vojske.
Ona se obavezala da će pomoći Haitiju u istrazi.
Stejt department je u međuvremenu saopštio da ne može da potvrdi da li je bilo koji od američkih državljana pritvoren.
Istražni organi na Haitiju još tragaju za nalogodavcima ubistva, koje je izazvalo neke građanske nemire u najsiromašnijoj naciji u tom delu sveta.
Besna gomila okupila se u četvrtak da posmatra policijsku operaciju u glavnom gradu.
Neki automobili su zapaljeni, a ljudi su se okupili ispred policijske stanice u kojoj su se nalazili osumnjičeni.
Klod Žozef, koji je posle ubistva predsednika preuzeo kontrolu nad karipskom državom, pozvao je ljude da ostanu mirni i proglasio vanredno u celoj zemlji.
Obraćajući se naciji, Žozef je obećao da će ubice biti izvedene pred lice pravde i dodao da je bezbednosna situacija „pod kontrolom“.
Vanredno ili opsadno stanje omogućava zabranu okupljanja i upotrebu vojske za zadatke koje inače obavlja policija.
Kako je tekao napad?
Teško naoružani atentatori napali su predsednikov dom u brdima iznad Port-o-Prensa oko jedan sat posle ponoći po lokalnom vremenu.
Video objavljen posle pucnjave prikazuje kako se teško naoružani muškarci obučeni u crno pretvaraju da su američki agenti za borbu protiv trgovine drogom, uzvikujući: „DEA [američka jedinica za borbu protiv trogvine drogom], svi lezite dole!“.
Privremeni predsednik Haitija Klod Žozef rekao je ranije da su napadači „stranci koji govore engleski i španski jezik“.
Službeni jezici Haitija su kreolski i francuski.
Ambasador SAD na Haitiju Bočit Edmond odlučno je negirao da su američki agenti za borbu protiv trgovine drogom izveli napad.
Veruje da je to delo „profesionalnih plaćenika“.
Edmond je kasnije rekao novinskoj agenciji Rojters da su se napadači maskirali kao američki agenti za borbu protiv droge kada su ušli u predsedničku rezidenciju.
Američki predsednik Džo Bajden izrazio je saučešće narodu Haitija zbog, kako je naveo, „stravičnog atentata“.
Britanski premijer Boris Džonson nazvao je ubistvo predsednika Haitija „gnusnim činom“.
Burna vlast
Moiz je na vlasti bio od februara 2017. godine, što je bio prilično turbulentan period za Haiti.
Na primer, proteklih meseci bilo je dosta protesta širom Haitija na kojima su građani tražili njegovu ostavku.
Česte su bile optužbe za korupciju, dok je tokom antivladinih protesti bilo i nasilja.
Opozicija je tvrdila da je Moizov petogodišnji mandat završen u februaru 2021. – pet godina posle ostavke prethodnog predsednika Mišela Martelija.
Međutim, Moiz je insistirao na tome da ima još godinu dana vlasti, jer nije odmah stupio na dužnost.
Moiz 7. februara – na dan kada je, prema tvrdnjama opozicije, njegov mandat trebalo da bude završen – izjavio da je sprečen pokušaj „puča i atentata na njega“.
Hronična nestabilnost
Politička nestabilnosti, diktatori i prirodne katastrofe doveli su do toga da je Haiti dugo jedna od najsiromašnijih nacija u Karibima.
Više od 200.000 ljudi stradalo je u zemljotresu iz 2010. godine, koji je izazvao i ogromnu infrastrukturnu i ekonomsku štetu.
Mirovne snage Ujedinjenih nacija bile su u Hatiju od 2004. do 2017. godine u pokušaju da se zemlja stabilizuje.
Ko je preuzeo kontrolu u državi?
Premijer i privremeni predsednik Haitija je rekao da su „preduzete sve mere kako bi se osigurao kontinuitet“ i istakao da će „demokratija i republika pobediti“.
Ali ostaju pitanja o tome koliku kontrolu Žozef u ovom trenutku može da uspostavi.
Prema Ustavu, ministri pod vođstvom premijera, preuzimaju kontrolu u slučaju da funkcija predsednika ostane upražnjena, sve dok se ne steknu uslovi za raspisivanje izbora.
Predsednik Moiz je upravo ove nedelje imenovao novog premijera Arijela Anrija, ali on još nije položio zakletvu.
Susedna Dominikanska Republika odmah je zatvorila granicu sa Haitijem.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
