Kad se ukrajinska deca u okupiranim oblastima budu vratila u školu 1. septembra, nastava iz istorije držaće se drugačije.
BBC saznaje da se na ukrajinske nastavnike vrši pritisak da koriste ruski plan i program, što znači predavanje o svetu iz perspektive Kremlja.
Većina imena u ovom izveštaju je izmenjena.
U okupiranim oblastima na jugu Ukrajine, administrativne zgrade i obrazovne ustanove – uključujući škole – ukrašene su ruskim zastavama.
- Nastaje nova ruska propagandna mašina
- Kako Rusija oblikuje narativ o Ukrajini
- „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini
U Melitopolju, koji je pod ruskom kontrolom, Irinina trinaestogodišnja ćerka se sprema da započne 8. razred.
Irina je zabrinuta.
„Ono što me zaista brine u vezi sa ruskim planom i programom je šta će ona učiti iz istorije. Istorija će biti predavana iz vizure ‘druge strane’,“, kaže ona.
Nju ljuti i to što se časovi drže na ruskom, a ne na ukrajinskom.
„To je nametanje njihove tradicije i kulture – ne želim da deca postanu taoci ove situacije“, kaže ona.
Pokušaj brisanja ukrajinske istorije u okupiranim oblastima čak se javno promoviše na pro-ruskim kanalima na društvenim mrežama.
Tamo se redovno objavljuju slike na kojima ruske snage uklanjaju ukrajinske istorijske udžbenike iz biblioteka.
Rusko Ministarstvo prosvete obećalo je da će obezbediti ruske udžbenike za nekoliko okupiranih oblasti u Ukrajini.
BBC je proučio sadržaj glavnih školskih udžbenika koje je odobrilo Ministarstvo prosvete i razlike između njihovih izdanja iz 2016. i 2022, objavljenih pre rata.
Većina referenci na Ukrajinu i Kijev su izbačene.
Čak i „Kijevska Rusija“ – ime srednjevekovne istočnoevropske države sa sedištem u Kijevu – zamenjeno je imenom „Rusija“ ili samo „Stara Rusija“.
Knjige sadrže lažne tvrdnje da su tokom ruske aneksije Krima 2014. ljudi izašli na ulice da „zaštite sopstvena prava“ pošto su „u Kijevu na vlast došli radikalni nacionalisti uz pomoć Zapada“.
U međuvremenu, u aktuelnoj verziji udžbenika, broj referenci na Putina i njegova dostignuća se povećao.
BBC je kontaktirao Ministarstvo prosvete, ali nije dobio nikakav odgovor.
Irina je razmišljala da se preseli na teritoriju pod kontrolom Ukrajine, ali ne želi da napusti vlastiti dom.
Ona je čvrsto rešila da ne dozvoli da njeno dete uči školu prema ruskom planu i programu, ali se istovremeno brine zbog mogućnosti da zadrži dete kod kuće.
U načelu, deca mogu da uče prema ukrajinskom planu i programu onlajn, ali roditelje brinu reperkusije.
„Šta ako nas neko prijavi novim pro-ruskim vlastima ili ako krenu da proganjaju mene i moje dete zato što ono ne prima dobija rusko obrazovanje?“, kaže ona.
Devetnaestog avgusta, objava na društvenoj mreži Telegram lokalnog pro-ukrajinskog medija citirala je poruku koju je navodno roditeljima poslao pro-ruski nastavnik u školi nadomak Melitopolja.
U njoj se kaže da „više neće biti učenja na daljinu na našoj oslobođenoj teritoriji“ (kako Kremlj naziva okupirane teritorije).
Roditeljima koji budu odbili da šalju decu na časove uživo „biće oduzeta njihova roditeljska prava“ ako se budu oglušili o ovaj propis više puta.
- Deca sa invaliditetom u Ukrajini su zlostavljana, upozorava UN
- Kako psiholozi pomažu ukrajinskoj deci da se izbore sa ratnim traumama
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
Nastavnici se prate i deportuju
Pro-ukrajinski nastavnici su takođe teško pogođeni ratom – neki od njih su primorani da se kriju, šalju na „preobuku“ ili im se preti deportacijom.
Dmitro, direktor škole u Melitopolju, vodio je živahnu školu sa više od 500 đaka pre invazije.
Sada se krije pošto ga traže ruske vlasti zato što je pokušao da organizuje đake da uče prema ukrajinskom plani i programu onlajn.
On kaže da poznaje nastavnike koji su ili bili prisiljeni ili su odlučili da sarađuju sa ruskim zvaničnicima ili su poslati na Krim ili u Rusiju da budu preobučeni u skladu sa ideologijom Kremlja.
„Rečeno im je: ‘Mi smo Rusi, mi smo jedan narod. Treba da budemo ujedinjeni’ i da ovoj verziji treba da uče decu“, kaže on.
Iako je Dmitro odlučio da ostane u oblasti pod kontrolom Rusa, mnogi nastavnici i roditelji su odlučili da idu.
Marina, nastavnica iz Nove Kakovke u oblasti Hersona, pobegla je krajem jula.
Do njene odluke došlo je nekoliko nedelja pošto su naoružani ruski vojnici i ruski šef prosvete najavili da će zatvoriti školu zato što je direktor odbio saradnju.
Ona kaže da je čula za manjak nastavnog kadra u Novoj Kakovki, i da zbog toga neki profesori moraju da predaju više nepovezanih predmeta.
Ona se brine da će ruski obrazovni sistem biti štetan po osećaj identiteta kod dece.
„Njihov glavni zadatak je da isperu mozgove i usade sopstvenu verziju u umove dece.
„Oni žele da naša deca zaborave zemlju u kojoj su živeli, da zaborave ko su.“
Istorijski revizionizam
Leonid Kacva je ruski autor koji 42 godine predaje istoriju školskim đacima u Moskvi.
On je prisustvovao tome kako se istorija pogrešno predstavlja u ruskim udžbenicima.
Kad je u pitanju način na koji je opisana aneksija Krima iz 2014, on kaže da se „ne pominju aktivnosti bilo kakvih ruskih snaga na poluostrvu“.
U novoj školskoj godini, Kacva veruje da će knjige verovatno sadržati oštre osude aktivnosti zapada.
„Udžbenici koji su i pre bili strogo nadgledani sada će u potpunosti biti na liniji prvog kanala ruske državne televizije“, kaže on.
„To je jasan dokaz da Kremlj koristi školsko obrazovanje kao propagandnu alatku“, kaže Dmitro iz Melitopolja.
Međutim, on se nada da će čak i sa ograničenim pristupom onlajn verziji ukrajinskog plana i programa deca iz njegovog regiona i dalje moći da uče pravi razvoj događaja i da će imati jasniju sliku o skorašnjoj istoriji Ukrajine.
„Naša deca uporno pitaju zašto su škole ukrašene zastavom druge države. Šta da kažem… Čak i šestogodišnjaci shvataju da to nije normalno.“
Dodatno izveštavanje: Jana Ljušnevskaja
Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
