Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da će se razgovarati o kineskom planu od 12 tačaka koji bi trebalo da „reši trenutnu krizu u Ukrajini“ dok njegove snage stežu obruč oko strateški važnog dela oblasti Donjeck.
„Uvek smo otvoreni za pregovarački proces“, rekao je Putin pri susretu sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, a dvojica lidera su se međusobno pozdravila rečima „dragi prijatelju“.
Kina je prošlog meseca ponudila predloge za okončanje sukoba u Ukrajini među kojima je i „prekid neprijateljstava“, ali su Sjedinjene Američke Države upozorile da bi plan mogao da bude „taktika odlaganja“.
„Svet ne treba da se zavarava bilo kakvim taktičkim potezom Rusije koji podržava Kina ili neka druga zemlja, da bi zaustavila rat po njenim uslovima“, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken.
„Poziv na prekid vatre koji ne podrazumeva povlačenje ruskih trupa sa ukrajinske teritorije bi u suštini značilo podršku ruskom osvajanju“, rekao je Blinken.
- Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači
- Vučić o Putinu i optužbama za ratne zločine: „Nisam hapsio ni one koje je tražio Hag“
- Kakvu podršku Kina pruža Rusiji
U Briselu je više od deset zemalja članica Evropske unije postiglo dogovor o isporuci najamnje milion artiljerijske municije tokom sledećih godinu dana, u vrednosti od dve milijarde evra.
Ukrajinske vlasti su upozorile EU da je Kijevu potrebno 350.000 komada municije mesečno da bi se zaustavile ruske trupe i pokrenula kontraofanziva ove godine.
Dmitro Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova pozdravio je „odluku koja menja sve.“
„Baš ono što nam je trebalo“, napisao je Kuleba na Tviteru.
Samit Rusija-Kina u Moskvi
Si Đinping je došao U Moskvu, prvi put otkako su ruske trupe napale Ukrajinu, samo nekoliko dana pošto je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje predsednika Putina zbog navodnih ratnih zločina.
Iz Pekinga kažu da je ovo putovanje „za prijateljstvo i mir“, a iz Rusije da će lideri razgovarati o „sveobuhvatnom partnerstvu i strateškoj saradnji“.
Zapadne zemlje su ranije upozoravale Peking da ne snabdeva Moskvu oružjem.
Na konferenciji za novinare, sazvanoj dok je Si Đinping išao u Rusiju, portparola kineskog ministarstva spoljnih poslova Vanga Venbina pitali su da li je Rusija koristila kinesku municiju u Ukrajini.
On je iskoristio priliku da podseti novinare da Amerika, a ne Kina, snabdevaju oružjem ratišta u Ukrajini.
„Američka strana treba da prestane da potpiruje i raspiruje vatru… i da igra konstruktivnu ulogu za političko rešenje krize u Ukrajini, a ne obrnuto“, rekao je on.
Pogledajte snimak Putinove vožnje kroz Marijupolj:
Dan 390.
- Putin kaže da će se razgovarati o kineskom planu za „rešavanje krize u Ukrajini“
- Evropska Unija dogovorila slanje artiljerijske municije vredne dve milijarde evra u Ukrajinu
- Tokom noći granatiran Donjeck
- Posle Krima, Putin iznenada posetio Marijupolj
- Prisilnom deportacijom ukrajinske dece u oblasti pod kontrolom Moskve, Rusija je počinila ratne zločine, kažu UN – opširnije pročitajte ovde
- Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina, Moskva odgovara da to za Rusiju nema nikakav značaj
- Prema podacima UN, u Ukrajini je od početka rata stradalo više od 8.000 civila, među kojima blizu 500 dece
Putin traži pomoć od prijatelja
Stiv Rozenberg iz Moskve
Zamislite da ste Vladimir Putin.
Započeli ste rat koji nije išao po planu, do grla ste u sankcijama, a sada je i Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje za ratne zločine sa vašim imenom.
U ovakvim trenucima vam treba prijatelj. Na scenu stupa Si Đinping.
Predsednik Si je svojevremeno nazvao Putina „najboljim prijateljem“.
Njih dvojica imaju mnogo toga zajedničkog: obojica su autoritarni lideri i obojica prihvataju ideju „multipolarnog sveta“ lišenog američke dominacije.
U Moskvi se očekuje da potpišu sporazum o „produbljenju sveobuhvatnog partnerstva“ između dve zemlje.
Državna poseta kineskog predsednika je jasan znak podrške Rusiji – i njenom predsedniku – u vreme kada je Kremlj pod intenzivnim međunarodnim pritiskom.
A odnos Rusije sa Kinom je od suštinskog značaja za izdržavanje tog pritiska.
„Putin gradi vlastiti blok. On više ne veruje Zapadu – i nikada više neće“, smatra novinar Dmitrij Muratov, dobitnik Nobelove nagrade za mir.
„On traži saveznike i pokušava da Rusiju učini delom zajedničke tvrđave sa Kinom, kao i sa Indijom, nekim delovima Latinske Amerike i Afrike. Putin gradi svoj anti-zapadni svet“, dodaje.
U ovom „anti-zapadnom svetu“, Moskva se u velikoj meri oslanja na Peking – najviše do sada, dok rat besni u Ukrajini.
„Rat je postao organizacioni princip ruske unutrašnje politike, spoljne i ekonomske politike. Postoji opsesija za uništavanjem Ukrajine“, zaključuje Aleksandar Gabujev, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.
„Za to je potrebno oružje, novac i ekonomski spas. Kina obezbeđuje Rusiji barem komponente za oružje i civilnu tehnologiju koja se može koristiti u vojne svrhe. Definitivno obezbeđuje novac“, dodaje on.
Da bi se suprotstavila zapadnim sankcijama i da bi ojačala rusku ekonomiju, Rusija podstiče trgovinu sa Kinom, pre svega u energetskom sektoru.
Očekujte da će na dnevnom redu pregovora Putin-Si biti naftovodi, gasovi i energenti.
Ali, još jednom, zamislite da ste Putin.
Pre godinu dana vi i Si ste izjavili da vaše partnerstvo „nema granica“.
Ako je to zaista tako, da li biste mogli da očekujete da će vam Kina sada pomoći u Ukrajini, snabdevajući Rusiju smrtonosnom pomoći i omogućavajući vojnu pobedu Moskvi?
SAD tvrde da Kina razmatra upravo to. Peking poriče.
Kako kažu u Rusiji, „nije loše poželeti nešto“ – ali to ne znači da će se to dogoditi.
Ako postoji nešto što je prošla godina pokazala, to je da „partnerstvo bez ograničenja“ ima ograničenja.
Do ovog trenutka Peking je očigledno oklevao da pruži direktnu vojnu pomoć Moskvi, iz straha da ne izazove sekundarne sankcije na Zapadu protiv kineskih kompanija. Što se Pekinga tiče: izvinite Rusiju… prvo je Kina.
Upravo ta poenta je nedavno izrečena vrlo otvoreno u jednoj ruskoj državnoj televizijskoj emisiji.
„Uoči posete predsednika Sija Moskvi, neki stručnjaci ovde su bili previše uzbuđeni, čak i ushićeni“, primetio je vojni stručnjak Mihail Hodarenok.
„Ali Kina može imati samo jednog saveznika: samu Kinu. Kina može imati samo jedan skup interesa: pro-kineski. Kineska spoljna politika je potpuno lišena altruizma“, dodaje.
Ruske trupe granatirale region Donjecka
U noći između nedelje i ponedeljka, Rusi su izveli raketni napad na Kramatorsk.
Prema preliminarnim informacijama. kuće su oštećene, žrtava nema, napisao je na Fejsbuku Pavel Kirilenko, načelnik donjecke oblasne administracije.
Prema njegovim rečima, u pravcu Volnovahe uništena je zgrada, a u pravcu Donjecka oštećeni su dalekovodi.
Bitka za Bahmut
Kventin Somervil, BBC dopisnik iz Bahmuta
Ukrajina je povukla crvenu liniju, a ta linija je Bahmut.
Za ovaj grad kažu da je od strateškog značaja, kao i da je u borbama za njega već stradalo desetine hiljada ljudi.
Bitka za grad počela je pre više od sedam meseci, traje do danas i najduža je u ovom ratu.
Dve brigade ukrajinske vojske koje brane južnu periferiju grada pustile su BBC dopisnike na njihove položaje prošle nedelje, dok su se žestoke borbe nastavile u samom Bahmutu i oko njega.
Ovi vojnici su se nekoliko meseci borili kako sa redovnim jedinicama ruske vojske, tako i sa zarobljenicima koje je regrutovao Vagner, koji su punili rovove na ruskoj strani.
Iz ukrajinske vojske kažu da broj ruskih žrtava prevazilaze njihove, ali neprijatelj koristi nove metode u pokušaju da zauzme grad i okolna sela.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
