Ukrajina i Rusija: Razgovor Pentagona i Moskve oko srušenog drona, Poljska prva NATO država koja će avione Kijevu

Višemesečne borbe za grad Bahmut u regionu Donbasa još traju, a američki Institut za proučavanje rata (ISV) tvrdi da tempo ruske ofanzive usporen u odnosu na prethodne nedelje.

Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin pozvao je ruskog kolegu Sergeja Šojgua posle incidenta sa američkim izviđačkim dronom koji se srušio u Crno more.

Pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika, američki ABC Njuz javlja da su Rusi možda uspeli da dođu do olupine bespilotne letelice MK-9 Riper.

Portparol Pentagona, general Patrik Rajder, prethodno je rekao je da ruska strana nije uspela da dođe do ostataka drona.

Više o tom incidentu pročitajte u posebnom tekstu.

• Malo po malo, Rusi pobeđuju u Bahmutu
• Šta je ruska plaćenička grupa Vagner
• Kakvu podršku Kina pruža Rusiji

Ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov rekao je da bi, ako SAD počnu da obaraju ruske letelice u neutralnom vazdušnom prostoru, to bilo ravno objavi rata Rusiji.

„Namerni napad na rusku letelicu u neutralnom vazdušnom prostoru nije samo zločin po međunarodnom pravu, već i otvorena objava rata najvećoj nuklearnoj sili“, rekao je Antonov, prenosi gencija TASS.

Vašington tvrdi da se američki dron koji je leteo nad neutralnim vodama u blizini Krima srušio posle sudara sa ruskim borbenim avionom koji je prethodno ispustio gorivo na njega.

Rusko Ministarstvo odbrane priznaje da su dron presreli ruski lovci, ali negira sudar i tvrdi da se dron sam srušio.

Citirajući neimenovane izvore iz Pentagona, američka televizijska mreža CNN objavila je da Rusija šalje Iranu američko oružje zaplenjeno u Ukrajini.

Isti izvor navodi da „američke vlasti pouzdano znaju da su uzorci američkih protivtenkovskih raketnih sistema Džavelin završili u rukama Teherana“.

Izvori televizije CNN smatraju da su ovakvim sporazumom Moskve i Teherana iranske vlasti izuzetno zainteresovane za nastavak neprijateljstava i da će podržati Rusiju u ratu na sve moguće načine.

Još nije poznato da li je Iran uspeo da kopira bilo koje od američkog oružja zaplenjenog u Ukrajini, ali je u prošlosti imao uspešne rezultate u izgradnji sistema naoružanja zasnovanog na američkim dizajnima koji su pali u ruke Iranaca.

Dan 386.

• I dalje traju borbe za Bahmut, BBC na liniji fronta – pročitajte reportažu ovde
• Američki dron se srušio u Crno more, Vašington tvrdi da su ga oborili ruski avioni, Moskva negira
• CNN: Rusija je Teheranu predala uzorke američkog oružja zaplenjenog u Ukrajini
• Od posledica eksplozije automobila u Melitopolju, poginuo je direktor lokalnog transportnog preduzeća Ivan Tkač, koji je sarađivao sa ruskim vlastima
• Prema podacima UN, u Ukrajini je od početka rata stradalo više od 8.000 civila, među kojima blizu 500 dece
• Od početka invazije Rusije na Ukrajinu, poginulo je 250 sportista i trenera, navode ukrajinske vlasti
• Sud u Hagu otvara dva slučaja protiv Rusije
• Poljska: Uhapšeno šest ljudi zbog sumnje da su špijunirali za Ruse, ova država će biti prva NATO članica koja će Ukrajini poslati Mig avione iz sovjetske ere
• Ukrajina i Rusija prijavljuju velike gubitke druge strane u borbama za Bahmut
• Rusija je kod Bahmuta izgubila pet puta više vojnika nego Ukrajina, tvrdi NATO
• Rojters: Turska planira da odobri članstvo Finske u NATO

Najnovije iz Bahmuta

Američki Institut za proučavanje rata (ISV) u redovnom rezimeu situacije na frontu zaključuje da je tempo ruske ofanzive u Ukrajini usporen u odnosu na prethodne nedelje.

Navodi i da su pokušaji ruske plaćeničke grupa Vagner, koja prevodi napade na Bahmut u Donjeckoj oblasti, blizu vrhunca, odnosno slabljenja napadačkih sposobnosti.

Stručnjaci instituta pozivaju se na podatke zvaničnog predstavnika ukrajinske vojske pukovnika Alekseja Dmitraškovskog, prema kome ruska vojska sada izvrši od 20 do 29 kopnenih napada dnevno, dok je ranije njihov broj bio od 90 do 100.

Dmitraškovski to objašnjava značajnim gubici u ljudstvu i opremi ruskih snaga.

Ove tvrdnje „poklapaju se sa ukupnom procenom ISV-a o tempu ruske akcije preko fronta u Ukrajini“, navodi se u rezimeu.

Prema ISV, „ruska ofanziva u oblasti Luganska verovatno se bliži kulminaciji, ako već nije dostignuta, iako je Rusija poslala jedinice od najmanje tri divizije na liniju Svatovo-Kremenaja“.

„Tokom protekle nedelje ruske snage su postigle samo minimalne taktičke uspehe duž cele linije fronta u regionu Luganska, a ukrajinske snage su, po svoj prilici, uspele da pokrenu kontranapade i vrate teritoriju“, pišu američki stručnjaci.

BBC ekipa je bila na liniji fronta u Bahmutu sa ukrajinskim snagama – pročitajte reportažu ovde.

Poljska šalje sovjetske „migove“ Ukrajini

Poljska će biti prva NATO država koja će Ukrajini poslati četiri „mig“ aviona iz sovjetske ere.

Andžej Duda, poljski predsednik potvrdio je da će avioni biti isporučeni u narednim danima, a da će biti i nove isporuke u budućnosti.

Zamenica predsednika ukrajinskog parlamenta Olena Kondratjuk se nada da će ovaj potez Poljske podstaći i druge države na sličnu odluku.

Druge zemlje NATO-a razmatraju slanje aviona iz sovjetske ere, kojima ukrajinski piloti umeju da upravljaju.

Ukrajina je ranije tražila od zapadnih zemalja moderne borbene avione, poput F-16.

Predsednik Duda je izjavio da Poljska još uvek ima desetine sovjetskih „migova 29″ u funkciji.

„Potrebni su nam da ojačamo odbrambene snage i da pomognemo našoj vojsci tokom predstojeće prolećne kontra-ofanzive“; rekla je za BBC Kira Rudik, ukrajinska narodna poslanica.

Poljske avione će ukrajinska vojska koristiti na efikasan način, doda je Jurij Sak, savetnik ukrajinskog ministra odbrane za BBC.

Naglasio je, pak, da Ukrajina želi avione „četvrte generacije“, kao što su F-16.

„One su univerzalnije platforme i naravno da će ukrajinske vazdušne snage učiniti efikasnijim“, izjavio je.

Koliko je realan plan da ruska vojna komanda regrutuje 400.000 vojnika po ugovoru?

Olga Ivšina, BBC ruski servis

Ruski sajt Ura.ru, pozivajući se na svoje izvore u rukovodstvu uralskih regiona, prenosi da će od 1. aprila u Rusiji biti pokrenuta informativna kampanja za regrutovanje vojnika po ugovoru u oružane snage.

Do kraja godine, vlasti očekuju da će regrutovati do 400.000 profesionalnih vojnih lica za službu, tvrdi se.

Svaki region ima svoju kvotu.

Na primer, u Sverdlovskoj i Čeljabinskoj oblasti se do kraja godine očekuje potpisivanje 10.000 ugovora, u Permskoj teritoriji i Jamalo-Nenječkom autonomnom okrugu nešto manje.

O ideji da kičmu vojske čine profesionalni vojnici, a ne vojni obveznici, u Rusiji se priča godinama.

U realnosti, proces regrutovanja je išao vrlo teško.

Povećanje broja vojnika po ugovoru sa 200 na 400 hiljada ljudi, čak i prema zvaničnim podacima, trajalo je osam godina – od 2012. do 2020.

Kao rezultat toga, reforma ruske vojske, koja je počela još 2008. godine, uglavnom nikada nije završena.

Ako je i pre početka invazije na Ukrajinu regrutacija, obuka i integracija 400.000 vojnika po ugovoru u strukturu vojske trajala godinama, onda nije sasvim jasno kako će ruska armija da regrutuje još 400.000 ljudi za samo osam meseci.

Prvi mesec ruske invazije na Ukrajinu pokazao je da je broj jedinica na papiru preuveličan.

Ruske oružane snage su imale višak vojne opreme i akutni nedostatak obučenog osoblja (pre svega vodnika).

Drugo važno pitanje je ko će obučavati sve ove regrute?

Za godinu dana invazije Rusija je izgubila više od 1.700 oficira, većinom poručnika i kapetana, koji obično obučavaju i koordiniraju ljudstvo jedinica.

Nemoguće je brzo zameniti poginule oficire, jer su potrebne godine da se oni obuče.

Istovremeno, kako je pokazao prvi talas mobilizacije, sadašnja infrastruktura ruske vojske nije bila spremna da primi, smesti i obuči veliku masu novih regruta.

To se manifestovalo u nedostatku uniformi i municije, kao i u odsustvu u jednom broju delova uslova za borbenu obuku i elementarni smeštaj pozvanih iz rezervnog sastava.

Posle toga, Rusija je nastavila da gubi desetine mlađih oficira na frontu.

S obzirom na sve ovo, nije jasno gde Rusija planira da pronađe još 400.000 vojnika po ugovoru i ko će ih obučavati.

Pogledajte video o Ruskinjama koje žele da se porode u Argentini:

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]