Američki državni sekretar Entoni Blinken i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov održali su, kako su rekli, „iskrene“ razgovore kako bi pokušali da smanje šanse za vojnu eskalaciju sukoba u Ukrajini.
Lavrov je ponovio stav da velike ruske snage okupljene u blizini ukrajinskih granica neće biti korišćene za invaziju na Ukrajinu.
Blinken je rekao da će Amerika oštro odgovoriti na svaku invaziju.
Proruski pobunjenici kontrolišu velike delove istočne Ukrajine otkako je izbio žestoki rat pre skoro osam godina.
Oko 14.000 ljudi je ubijeno, a najmanje dva miliona je pobeglo iz domova pre nego što su potpisani mirovni sporazumi, koji su više puta prekšreni.
- „Rusija bi uskoro mogla da napadne Ukrajinu“ – tvrdi visoki američki diplomata
- „Putin je manijak, on je ubica“ – kažu neki Ukrajinci dok Rusija odmerava snage sa Zapadom
- Može li američka „Srebrna lisica“ da nadmudri Vladimira Putina
SAD i njihovi saveznici zapretili su novim sankcijama ako ruska vojska preduzme akciju.
Očekuje se da će Vašington stav izneti u pisanoj formi sledeće nedelje, a zatim će se voditi dalji razgovori.
Sa oko 100.000 ruskih vojnika raspoređenih u blizini Ukrajine, ruski predsednik Vladimir Putin je uputio zahteve Zapadu za koje kaže da se tiču bezbednosti Rusije, a jedan od glavnih je da se Ukrajina spreči da se pridruži NATO-u.
On želi da zapadni odbrambeni savez prekine vojne aktivnosti i prestane da šalje oružje u istočnu Evropu, jer to vidi kao direktnu pretnju bezbednosti Rusije.
„Jasno smo stavili do znanja da je svako dalje širenje NATO-a na istok neprihvatljivo“, rekao je Putin na konferenciji za novinare prošlog meseca.
Da li se Rusija priprema da napadne Ukrajinu:
Tačni Putinovi razlozi za gomilanje ruskih trupa u blizini granice sa Ukrajinom su nepoznati, ali mnogi veruju da je to pokušaj da se natera Zapad da ozbiljno shvati ruske bezbednosne zahteve.
Dan ranije, američki predsednik Džozef Bajden naveo je da ukoliko bilo kakve ruske vojne snage pređu ukrajinsku granicu, to će se smatrati invazijom i uslediće odgovor SAD i NATO-a.
„Putin će platiti ozbiljnu i skupu cenu“, rekao je Bajden u četvrtak nakon što je njegova izjava od prethodnog dana da bi manji prepad mogao biti tretiran drugačije izazvala negativne komentare.
Tada je reagovao i Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, koji je naveo da „nema manjih prepada, kao što nema manjih žrtava i malo tuge zbog gubitka najmilijih“.
Iz Bele kuće je kasnije naglašeno da će svaki ruski vojni potez naići na brz i oštar odgovor Zapada, a Bajden je naveo da misli da će njegov ruski kolega Vladimir Putin „krenuti“ na Ukrajinu, ali da ne želi „totalni rat“.
Kremlj je odgovorio da bilo kakva upozorenja o katastrofalnim posledicama po Rusiju neće pomoći u smanjenju napetosti, već bi čak mogla dodatno destabilizovati situaciju.
Šta su rekli Lavrov i Blinken?
Za Blinkena, razgovori su bili „iskreni i sadržajni“, dok ih je i Lavrov opisao kao „iskrene“ uz dodatak da „imaju razuman dijalog“.
„Nadam se da će emocije biti ublažene“, dodao je Lavrov.
Blinken je upozorio svog ruskog kolegu na „ujedinjen, brz i ozbiljan“ odgovor ako Rusija izvrši invaziju.
Posle razgovora, Blinken je rekao da će SAD dostaviti Rusiji pisani odgovor na njene bezbednosne poteze „sledeće nedelje“, posle čega se očekuje još jedan sastanak.
Naveo je da su SAD spremne da traže moguća sredstva za rešavanje stvari oko kojih je Rusija zabrinuta, u duhu reciprociteta.
U pregovorima između Zapada i Rusije do sada nije došlo do pomaka, a neki od zahteva Moskve u početku su odbačeni kao neostvarivi.
Analitičari su prethodno raspravljali o tome da bi ovo moglo uključiti veću transparentnost vojnih vežbi u regionu ili oživljavanje ograničenja na rakete u Evropi. Ova pravila su prethodno navedena u Ugovoru o nuklearnim snagama srednjeg dometa, paktu iz doba hladnog rata koji su SAD ukinule 2019. godine, nakon što su optužile Rusiju za kršenje sporazuma.
Blinken je takođe pozvao Rusiju da zaustavi, kako je rekao, agresiju na Ukrajinu, rekavši da joj je gomilanje trupa dalo mogućnost da napadne Ukrajinu sa juga, istoka i severa.
On je rekao da su SAD iz iskustva znale da Moskva, koja je anektirala ukrajinski region Krima 2014. godine, takođe ima „opsežan priručnik“ nevojnih načina za ostvarivanje interesa, kao što su sajber napadi.
Potvrdio je da će SAD nastaviti isporuku „bezbednosne pomoći“ Ukrajini u narednim nedeljama.
Amerika je prošle godine poslala u Ukrajinu protivtenkovske vođene raketne sisteme, kao i malokalibarsko oružje i municiju.
Lavrov je opisao razgovore kao otvorene i korisne, ali je optužio NATO da radi protiv Rusije.
On je ponovio stav Moskve da „nikada nije pretila ukrajinskom narodu“ i da ne planira da napadne Ukrajinu.
Optužio je ukrajinsku vladu da koristi „državni terorizam“ protiv pobunjenika na istoku i „sabotira“ mirovne sporazume iz Minska o tamošnjem sukobu.
Razgovori dvojice diplomata usledili su samo dan pošto je Rusija predstavila planove za pomorske vežbe u kojima će učestvovati više od 140 ratnih brodova i više od 60 aviona, što se smatra demonstracijom snage.
Takođe u četvrtak, SAD su saopštile da su ruski obaveštajci regrutovali sadašnje i bivše zvaničnike ukrajinske vlade da nastupe kao privremena vlada i sarađuju sa ruskim snagama u slučaju invazije.
Američko ministarstvo finansija uvelo je sankcije dvojici sadašnjih ukrajinskih članova parlamenta i dvojici bivših vladinih zvaničnika optuženih da su bili deo zavere.
Kad je sve moguće
analiza Entonija Zurčera, dopisnika za Severnu Ameriku
Na neki način, ovaj spektakl je već pobeda za Rusiju, bez obzira na to kako se kriza reši.
Ovo je diplomatski sukob koji stvara Rusija.
Pokreti ruskih snaga izazvali su nedelju dana žestokih aktivnosti Amerikanaca i njihovih saveznika u vreme kada bi se SAD radije usredsredile na ono što vide kao takmičenje koje definiše eru sa Kinom koja je u usponu.
Umesto toga, Rusija je ponovo u centru globalne pažnje – barem trenutno. Pregovori sa visokim ulozima u Ženevi vraćaju se u prošlost decenijama.
Dok se Blinken vraća na aerodrom u Ženevi na let kući u Vašington, teško je reći šta se, ako se išta, promenilo u ova tri dana krizne diplomatije.
Obe strane i dalje razgovaraju, ali za sada su to razgovori bez rezultata.
Rusija bi sledeće nedelje mogla da iskoristi pisani odgovor SAD kao izgovor za dalju eskalaciju.
Američke diplomate ne znaju šta da očekuju u Ukrajini – više sajber-rata, „manji upad“ ili desetine hiljada ruskih vojnika koji ulaze u zemlju sa tri strane i padobranci koji sleću u Kijev.
Sve je, kažu, moguće.
Čini se da su SAD odlučne da pokušaju da zadrže Ruse na razgovoru sve dok prolećne kiše ne učine invaziju tenkova neizvodivom.
Što se tiče onoga što Rusija želi, i Blinken i predsednik SAD Džozef Bajden su bili dosledni u zaključku: to na kraju zavisi od toga šta se dešava u glavi ruskog predsednika Vladimira Putina.
Rusija je zauzela i anektirala poluostrvo Krim na jugu Ukrajine 2014. pošto su Ukrajinci zbacili svog proruskog predsednika.
Od tada, ukrajinska vojska je uključena u rat sa pobunjenicima koje podržava Rusija u oblastima na istoku u blizini ruskih granica.
Strahuje se da bi se sukob, koji je odneo 14.000 života i prouzrokovao da najmanje dva miliona ljudi napusti domove, ponovo razbuktao i da će ruska vojska preći granicu.
Šta želi Putin?
Ruski predsednik dugo je tvrdio da su SAD prekršile garanciju koju su dale 1990. da se NATO neće širiti dalje na istok.
„Jednostavno su nas prevarili“, požalio se on na prošlomesečnoj konferenciji za novinare.
Tumačenja se razlikuju oko toga šta je tačno obećano tadašnjem sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu.
Ali jasno je da Putin veruje da je NATO dao garancije.
Od tada se nekoliko istočnoevropskih zemalja, koje su nekada bile deo sfere uticaja Sovjetskog Saveza, pridružile NATO-u.
Neke od ovih zemalja, među njima i one na Baltiku, graniče se sa Rusijom.
Rusija tvrdi da ovo proširenje, kao i prisustvo NATO trupa i vojne opreme u blizini njenih granica, predstavlja direktnu pretnju po bezbednost.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
