Ukrainian forces in eastern Ukraine, January 2022

Getty Images
Ukrajinski vojnici

Nemačka i SAD upozorile su da bi mogle da ciljaju ključni ruski gasovod ako ta zemlja napadne Ukrajinu.

Portparol američkog Stejt departmenta rekao je da gasovod Severni tok 2 „neće napredovati“ ako Rusija napadne.

Kontroverzni energetski projekat je dizajniran da udvostruči protok gasa i ide iz Rusije direktno u Nemačku ispod Baltičkog mora.

On zaobilazi Ukrajinu, koja se za prihod oslanja na postojeće gasovode i pod pretnjom je ruskih snaga.

Desetine hiljada ruskih vojnika okupilo se na granicama Ukrajine poslednjih nedelja, što je izazvalo strah od invazije – uprkos ponovljenom ruskom poricanju bilo kakvog plana za napad.

SAD su prethodno odbacile zahtev Rusije da zabrani ulazak Ukrajine u NATO, usred upozorenja da bi Rusija mogla da izvrši invaziju na njenog suseda.

Moskva je tražila da se NATO obaveže da se neće širiti u Ukrajinu i druge bivše sovjetske republike i da neće raspoređivati oružje na tim teritorijama.

Državni sekretar Antoni Blinken dao je Rusiji zvaničan odgovor na njene zahteve da se reši ukrajinska kriza.

Blinken nije dao ustupke, ali je rekao da nudi Rusiji „ozbiljan diplomatski put napred, ako Rusija to izabere“.

„Čekamo odgovor Kremlja i spremni smo – ma kakav on bio“, dodao je Blinken.

Portparol ruskog predsednika Vladimira Putina rekao je da on trenutno razmatra predloge.

Gasovod Severni tok 2

Izgradnja gasovoda od 1.225 kilometara trajala je pet godina i koštao je oko 11 milijardi dolara.

Ali još nije počeo da radi.

Nemački regulatori su u novembru saopštili da nije u skladu sa nemačkim zakonom i suspendovali su njegovo odobrenje.

Govoreći za televiziju NPR, portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da će njegova zemlja raditi sa Nemačkom kako bi osigurala da projekat ne bude realizovan ako Rusija izvrši invaziju.

„Želim da budem vrlo jasan: ako Rusija na ovaj ili onaj način izvrši invaziju na Ukrajinu, Severni tok 2 neće napredovati“, rekao je on.

Dodao je dodao da „neće ulaziti u detalje“ kako će biti zaustavljen.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je kasnije rekla nemačkom parlamentu da zapadni saveznici „rade na snažnom paketu sankcija, među kojima Severni tok 2″, obećavajući ozbiljne posledice po Rusiju ako napadne.

Izjava je usledila posle tvita Emili Haber, nemačke ambasadorke u SAD, da „ništa nije isklljučeno, pa ni Severni tok 2″ ako Rusija prekrši „suverenitet Ukrajine“.

Šta je rekao američki diplomata Blinken?

Da je odgovor SAD jasno pokazao njene „ključne principe“, pre svega poštovanje suvereniteta Ukrajine i njeno pravo da izabere da bude deo bezbednosnih saveza kao što je NATO.

„Ostaje na Rusiji da odluči kako će da odgovori. Mi smo spremni, ma kakav odgovor bio“, dodao je Blinken.

Državni sekretar je rekao da su SAD poslale Ukrajini tri pošiljke vojne „pomoći“ ove nedelje – među kojima su projektili Javelin i protivoklopno oružje, zajedno sa stotinama tona municije i opreme.

Negirao je bilo kakav raskol ili razliku u mišljenjima između SAD i njihovih evropskih saveznika.

NATO je, kaže Blinken, pripremio sopstveni set predloga koji „u potpunosti pojačavaju naše i obrnuto“.

US Secretary of State Antony Blinken

Reuters
Blinken kaže da je Amerika spremna na odgovor Rusije, ma kakav on bio

Rusija, koja optužuje Ameriku i „histeriju Zapada za rast napetosti“, poslala je na granicu 100.000 vojnika, dok NATO u odgovoru šalje dodatne ratne brodove i avione u region.

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je ranije da bi razmatrao i uvođenje ličnih sankcija Vladimiru Putinu ukoliko Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu.

Takva akcija bi imala „ogromne posledice širom sveta“ i mogla bi da bude „najveća invazija od Drugog svetskog rata.“

Premijer Velike Britanije Boris Džonson najavljuje je da je London spreman da pošalje trupe u pomoć saveznicima u Evropi ukoliko Rusija napadne Ukrajinu.

Rusija „pokušava da destabilizuje Ukrajinu i nažalost, uspeva u tome“, ocenio je Oleksej Danilov, ukrajinski sekretar za nacionalnu bezbednost, u intervjuu za BBC.

Ukrajina bi se našla u opasnoj situaciji ukoliko bi se građani uspaničili, upozorio je on.

Dodao je da je Ukrajina spremna da aktivno deluje i da se za to sprema, ali da ne zna hoće li za tim biti potrebe.

Amerika je saopštila da je spremna da u kratkom roku rasporedi 8.500 američkih vojnika, što je u Moskvi ocenjeno kao „veoma zabrinjavajuće“.

Evropska unija priprema nove, mnogo oštrije sankcije Rusiji, a Ukrajini šalje 1,2 milijarde evra pomoći.

Džonson je najavio da bi Velika Britanija i njeni saveznici mogli „jedinstveno“ da reaguju „oštrim“ ekonomskim sankcijama.

Vladimir Putin at an event in Pskov, September 2021

Getty Images
Vladimir Putin

Bajden je ranije ove nedelje održao sastanak sa liderima evropskih zemalja, navodeći da između njih postoji potpuno jedinstvo“.

Bajden i evropski lideri složili da „saveznici moraju da preduzmu brze odgovore, kao što je paket sankcija kakve do sada nisu viđene“, ukoliko dođe do ruskog napada na Ukrajinu, rekao je predstavnik za štampu britanske vlade.

ruska vojska

BBC
Satelitski snimci kretanja ruske vojske

Neke članice NATO-a, poput Danske, Španije, Francuske i Holandije, već planiraju ili razmatraju slanje borbenih aviona i ratnih brodova u istočnu Evropu kako bi ojačali odbranu u regionu.

U Hrvatskoj, NATO članici, podeljena su mišljenja čelnika o učešću hrvatskih vojnika u slučaju moguće eskalacije sukoba.

„Povući ćemo sve do zadnjeg vojnika. Hrvatska s tim nema ništa i neću dopustiti da ima“, rekao je hrvatski predsednik i vrhovni zapovednik Oružanih snaga Zoran Milanović.

Ranije je premijer Hrvatske Andrej Plenković najavio „jasnu i odlučnu“ reakciju ukoliko Rusija napadne Ukrajinu.

odnos ruske i ukrajinske vojne moći

BBC
Odnos ruske i ukrajinske vojne moći

Tokom vikenda je u Ukrajinu je stiglo oko 90 tona američke „smrtonosne pomoći“, a u paketu je i municija za „branioce na frontu“.

Kremlj je odgovorio da NATO vidi kao bezbednosnu pretnju i zahteva pravne garancije da se alijansa neće širiti dalje na istok, pre svega se to odnosi na Ukrajinu.

Ali Vašington kaže da je u pitanju ruska agresija, a ne širenje NATO-a.

U ponedeljak su Velika Britanija i SAD počele da povlače deo osoblja i njihovih porodicama u ambasadama u Ukrajini, zbog, kako se navodi, straha od ruske invazije.

Stejt department je saopštio da je ambasada ostala otvorena, ali da bi ruska invazija mogla da se desi „u bilo kom trenutku“.

Britanski zvaničnici su rekli da nije bilo konkretnih pretnji diplomatama te zemlje, ali će iz Kijeva biti povučena polovina osoblja ambasade.

Stejt department je takođe upozorio američke građane da ne putuju u Ukrajinu i Rusiju zbog rastućih napetosti.

„Postoje izveštaji da Rusija planira značajnu vojnu akciju protiv Ukrajine“, navodi se u preporuci Stejt departmenta.

Zvaničnik Stejt departmenta rekao je novinskoj agenciji AFP da ukoliko dođe do ruske invazije, američka vlada „neće biti u poziciji da evakuiše američke državljane u takvom slučaju“.

Taj potez Sjedinjenih Država deo je niza mera predostrožnosti koje Stejt department primenjuje kada američke diplomate mogu da budu u opasnosti, izveštava BBC dopisnica Barbara Plet Ašer.


Da li se Rusija priprema da napadne Ukrajinu:

Napetost u Ukrajini: Sprema li se Rusija za invaziju
The British Broadcasting Corporation

U subotu je oko 90 tona američke vojne pomoći stiglo u Ukrajinu.

To je prva pošiljka iz nedavno odobrenog paketa američke pomoći za Ukrajinu, a u njoj je i municija za „vojnike na prvoj liniji odbrane“.

Pomoć je stigla nekoliko danas posle posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Kijevu.

On je tada upozorio Rusiju da će Zapad snažno odgovoriti ako Moskva odluči da napadne Ukrajinu.

Vladimir Putin, predsednik Rusije, negirao je da Moskva ima takve namere.

Blinken i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov su u petak, kako su rekli, vodili „iskrene“ razgovore kako bi pokušali da smanje šanse za vojnu eskalaciju sukoba u Ukrajini.

Lavrov je ponovio stav da velike ruske snage okupljene u blizini ukrajinskih granica neće biti korišćene za invaziju na tu zemlju.

Blinken je rekao da će Amerika oštro odgovoriti na svaku invaziju.

Rusija, Ukrajina

BBC

Proruski pobunjenici kontrolišu velike delove istočne Ukrajine otkako je izbio sukob između dve zemlje pre skoro osam godina.

Oko 14.000 ljudi je ubijeno, a najmanje dva miliona je napustilo domove u anektiranim oblastima pre potpisavanja mirovnih sporazuma, koji su više puta prekršeni.

Ruski predsednik Vladimir Putin je uputio zahteve Zapadu za koje kaže da se tiču bezbednosti Rusije, a jedan od glavnih je da se spreči pridruživanje Ukrajine NATO-u.

On želi da zapadni odbrambeni savez prekine vojne aktivnosti i prestane da šalje oružje u istočnu Evropu, jer to vidi kao direktnu pretnju bezbednosti Rusije.

„Jasno smo stavili do znanja da je svako dalje širenje NATO-a na istok neprihvatljivo“, rekao je Putin na konferenciji za novinare prošlog meseca.

Ostavka komandanta nemačke mornarice zbog izjave o Putinu

Šef nemačke mornarice, viceadmiral Kaj-Ahim Šenbah podneo je ostavku posle izjava o krizi u Ukrajini.

Viceadmiral koji je, između ostalog, ocenio kao „glupost“ ideju da Rusija hoće da zauzme Ukrajinu, napušta funkciju, a odluka stupa na snagu odmah, rekao je portparol mornarice za agenciju AFP.

Njegova izjava izazvala je diplomatsku oluju u vreme kada Nemačka i njeni zapadni saveznici nedeljama upozoravaju na opasnost od ruske invazije u Ukrajini.

On je govorio na sastanku jednog instituta koji je održan u petak u Nju Delhiju i čiji se sadržaj pojavio na društvenim mrežama.

„Lako je ukazati mu poštovanje koje traži i koje verovatno zaslužuje“, rekao je viceadmiral govoreći o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Rusija i NATO

BBC
Rusija i NATO

BBC

Rusija je zauzela i anektirala poluostrvo Krim na jugu Ukrajine 2014. pošto su Ukrajinci zbacili tadašnjeg proruskog predsednika.

Ukrajinska vojska je od tada bila u ratu sa pobunjenicima koje podržava Rusija u oblastima na istoku u blizini ruskih granica.

NATO

BBC

Šta želi Putin?

Ruski predsednik dugo je tvrdio da su SAD prekršile garanciju koju su dale 1990. da se NATO neće širiti dalje na istok.

„Jednostavno su nas prevarili“, požalio se on u decembru.

Različita su tumačenja obećanja koja su pre 30 godina data tadašnjem sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu.

Od tada se nekoliko istočnoevropskih zemalja, koje su nekada bile pod uticajem Sovjetskog Saveza, pridružile NATO-u.

Neke od ovih zemalja, među njima i one na Baltiku, graniče se sa Rusijom.

Rusija tvrdi da ovo proširenje, kao i prisustvo NATO trupa i vojne opreme u blizini njenih granica, predstavlja direktnu pretnju po bezbednost.

Rusi u Ukrajini

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.