Sivi dim koji obavija grad, mračniji i zlokobniji od magle, čest je jesenji prizor u Srbiji poslednjih godina, čim temperatura malo padne i peći prorade.
Smog okupira gradove, mnogi se žale da udišu čađ, oprani veš dobije tamnosivu patinu, a medije preplave vesti o tome da se, na primer, beogradski i valjevski vazduh bore za titulu najzagađenijeg u svetu tog dana.
Sve dok u spas ne dođu vetar košava i njene kolege, svi samo pričaju o zagađenju, PM 10 i PM 2,5 česticama – sitnoj prašini u vazduhu – i strategiji kako se od svega zaštiti.
Izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da oni najviše potiču od termoelektrana, gde se koristi ugalj, kao i od individualnih ložišta.
- Da li Srbija može da smanji korišćenje uglja i zašto je to važno
- Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji i da li se isplati
- Želimo da ispričamo vašu priču: Kako zagađenje vazduha utiče na zdravlje
Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, izjavila ranije je za Fonet da je glavni uzrok zagađenja vazduha u Srbiji činjenica da se 70 odsto električne energije dobija iz lignita, vrste uglja lošeg kvaliteta.
On, kaže, proizvodi veliku količinu prašine, pepela i sadrži mnogo toksičnih materija.
Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji se bavi zagađenjem životne sredine, kaže za BBC na srpskom da je zagađenje pre svega posledica malih ložišta.
I tu se koristi dosta svakakve vrste uglja, iako, kako kaže, ljudi „lože sve i svašta da bi se ogrejali“.
Evropska unija planira da najkasnije do 2050. ugasi sve termoelektrane na ugalj i tako značajno smanji zagađenje.
Srbija, koja nema tako dugoročan plan i, prema rečima stručnjaka, „zimi ima manjkove energije“, sprema se da do 2025. godine poveća korišćenje energije iz obnovljivih izvora na 27 odsto, ali i da otvori nove površinske kopove za ugalj.
Istraživanje Agencije za zaštitu životne sredine Evropske unije o posledicama zagađenja životne sredine po zdravlje, označilo je Srbiju i još nekoliko zemalja Balkana kao crne tačke u Evropi.
Pred vama je mali vodič kroz to šta je ugalj, šta je lignit i sve ostalo što treba da znate o njima.
Pogledajte video – zašto se u Srbiji ponovo protestuje zbog vazduha
Šta je ugalj?
Ugalj je jedno od najvažnijih primarnih fosilnih goriva, koji predstavlja glavni izvor energije čovečanstva, piše Enciklopedija britanika.
„Ugljevi su čitava grupa materijala koji se nazivaju gorivima“, kaže Jovović.
Reč je čvrstom materijalu, bogatom ugljenikom, koji je obično braon ili crn, a uglavnom sadrži i druge materijale, poput azota i sumpora.
Nastaje sabijanjem i očvršćavanjem biljnih i životinjskih ostataka i to tokom miliona godina.
Međutim, nema baš najbolji status kada je reč o očuvanju životne sredine.
- Kakav vazduh udišemo
- Da li je ranije vazduh u Srbiji bio čistiji
- Šta može da bude opasno u dimu, šta su dioksini i furani
- Ko će rešiti sudbinu Rio Tinta u Srbiji
„Ugalj je najgore fosilno gorivo“, kaže Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju za BBC.
„Pored organske materije u sebi sadrži i nečistoće, poput sumpora i toksičnih elemenata, pa se i one oslobađaju u atmosferu prilikom sagorevanja.
„Na taj način u vazduhu završi sumpor-dioksid, čestice arsena, nikla, kalijuma, olova, radioaktivnih elemenata ili šta već određeni ugalj ima u sebi“, dodaje.
Jovović navodi da je Srbija do sedamdesetih godina bila „nisko-ugljenična zemlja, uglavnom bazirana na hidroelektranama“.
„Tek je ekonomskim reformama tokom sedamdesetih donet plan da se ide na iskorišćenje ugljeva na Kostolcu i da se koristi kolubarski ugalj“, navodi.
Zbog razlika u vrstama biljnog materijala, raspona nečistoća, kvaliteta ili stepena ugljenosti, postoje i različite vrste uglja.
Na primer, treset, mrki ugalj, kameni ugalj ili – lignit.
Šta je lignit?
„Naš lignit je jedan od vrste ugljeva koji je relativno niskog kvaliteta, a ima ga u ogromnim količinama, pričamo o milijardama tona“, kaže Jovović.
Međutim, lignit nije zgodan za sagorevanje u malim ložištima, pa se koristi samo za termoelektrane.
One imaju specijalne peći za taj tip uglja.
Lignit je pritom, zbog niske energetske vrednosti, neisplativ za transport na duže staze, pa se uglavnom koristi lokalno, u zemljama koje ga proizvode – poput Srbije.
„Kopaju ga na površinskim kopovima – to su bukvalno livade na kojima se skine veliki sloj zemlje i onda ogromni bageri ugalj prebacuju na traku“, objašnjava.
„U rudniku Kolubara, on se posle minimalne prerade prebacuje u vagone i transportuje u termoelektrane Obrenovac A i B, a u Kostolcu ide direktno na termoelektrane Kostolac A i B“.
- „Kraj korišćenja uglja je na vidiku“ – koje zemlje ne žele da potpišu sporazum
- Ljudi uništavaju šume i pretvaraju ih u emitere ugljenika
- Ekološke katastrofe koje smo skoro rešili i šta smo naučili
Zbog čega lignit nije kvalitetan?
„Zato što ima više od 50 odsto vlage i pepela, kao i neki udeo sumpora, maksimalno jedan odsto, što je zapravo mnogo kada sumpor svedete na toplotnu moć“, kaže Jovović.
Zbog lignit toga mora na dalju preradu i odsumporavanje u „sušari“.
„Sušara se nalazi u Vreocima, kod Lazarevca, zato tamo kada prolazite putem koji vodi ka crnogorskom primorju neprijatno miriše na pokvarena jaja“, navodi profesor.
„Tamo ugalj pod visokim pritiskom i vodenom parom brzo zastareva i dobija kvalitet boljih ugljeva, pa nastaje takozvani ‘sušena Kolubara’ ugalj“.
Ona se, navodi, proizvodi za potrebe male industrije i domaćinstava i može se kupiti na tržištu i uvek je bolja od sirovog lignita.
Pogledajte video o životu u jednom selu u Srbiji u kojem pucaju kuće
Kako ugalj zagađuje okolinu?
Prvo, samo korišćenje uglja u termoelektranama dovodi do zagađenja.
Evropska unija planira da najkasnije do 2050. ugasi sve termoelektrane na ugalj i tako značajno smanji zagađenje.
Srbija, koja nema tako dugoročan plan i, prema rečima stručnjaka, „zimi ima manjkove energije“, sprema se da do 2025. godine poveća korišćenje energije iz obnovljivih izvora na 27 odsto, ali i da otvori nove površinske kopove za ugalj.
Istraživanje Agencije za zaštitu životne sredine Evropske unije iz 2019. godine, o posledicama zagađenja životne sredine po zdravlje, označilo je Srbiju i još nekoliko zemalja Balkana kao crne tačke u Evropi.
Jedan od razloga zbog kojeg Srbija koristi tako mnogo uglja je zastarelost energetskog sistema, izjavio je ranije za BBC na srpskom stručnjak u oblasti energetike Nebojša Arsenijević.
„Ideja da treba čuvati životnu sredinu je novija od postrojenja iz kojih Srbija dobija više od polovine energije“, rekao je on tada.
- Vetar kao energetska revolucija koju treba pažljivo voditi
- Kako nastaje magla i zašto nas od nje podilazi jeza
- Šta je „Nebočistač“ i čemu služi
Međutim, Jovović ističe da je „u poslednjih desetak ili 15 godina“ došlo do novog problema.
Na tržištu je, kako navodi, počeo da se pojavljuje i sirovi lignit, koji nije prerađen za upotrebu u domaćinstvima, što stvara veliki problem.
„On se sasvim legalno nalazi na stovarištima uglja, a uzima se i preko raznih boračkih i organizacija za pomoć siromašnima i slično“, navodi.
Ugalj u takvom neprečišćenom, krupnom stanju – tj. lignit – pritom loše gori u malim ložištima.
„Zbog mnogo vlage i pepela on oslobađa veliku količinu dima, ali ne i veliku količinu toplote – u prevodu, mnogo ložite, a dobijate malo toplote“, kaže.
Kako navodi, malo ložište nije predviđeno za takav ugalj, pa se mnogo nesagorelog izbacuje u atmosferu.
„Kuće su niske, imaju male dimnjake, i zagađenje se rasipa na maloj visini“, ističe.
Taj ugalj je najjeftiniji od svih koji su u slobodnoj prodaji, pojašnjava Jovović.
„Nije to prevara, niko ljudima ne prodaje lignit ispod žita, oni mogu da vide i sastav i kvalitet i cenu“, navodi Jovović.
„Ljudi koji to lože uglavnom zbog niske cene nemaju izbora – u siromašnoj zemlji poput Srbije, nije isto da li vam neko nudi ugalj za 2.000 ili 9.000 dinara po toni“, dodaje.
Pogledajte video o kućnim prećišćivaćima vazduha – kako rade i da li štite od zagađenja
„Ugljarska mafija“ i zagađenje
O prodaji lignita u februaru 2020, na tribini nedeljnika Vreme – „Ekologija i zaštita voda, zemljišta i vazduha“, govorio je i Vigor Majić, dugogodišnji direktor Petnice.
Snimak njegovog govora zavrti se na društvenim mrežama svaki put kada zagađenje poraste.
On je tada naveo da „ugljarska mafija“ otkopava jalovinu, koja je 30 ili 40 odsto sačinjena od gline, prodajući je kao ugalj, što kupuje „stotine hiljada domaćinstava“.
Jalovina je otpad, tj. materijal koji se odstranjuje u procesu obrade rude, a koja se obično odlaže na poseban način kako ne bi zagađivala životnu sredinu.
„To je kvazi-ugalj, teška glina zbog koje dim – sa svim štetnim stvarima koje ga čine – pada na zemlju“, naveo je tada Majić.
„Da su problem toplane ili saobraćaj, zagađenje bi bilo konstantno, ali nije, što pokazuje da se tu pojavio još jedan faktor“, dodao je.
Ljudi, naglašava, često ne razumeju da im se više isplati da kupe ugalj koji je 30 ili 40 odsto skuplji, a ispušta više toplote i koji bi manje ložili.
Tada se ubrzo oglasilo i javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ (EPS), odbacivši optužbe da prodaje ugalj lošeg kvaliteta koji utiče na povećanje zagađenosti vazduha.
Kako su naveli, Rudarski basen „Kolubara“ nikada građanima i firmama nije prodavao jalovinu sa visokim procentom gline.
- Zagađenje vazduha u Srbiji – šta može da se popravi
- Srbija i zagađenje vazduha: „Selim se iz Bora, ne mogu da dozvolim da mi truju decu“
- Zagađenje vazduha u Šapcu: „Plašim se da otvorim prozor“
- Kako zagađenje vazduha utiče na ljudsko telo
Kupci uglja prilikom potpisivanja ugovora dobiju deklaraciju i svako ima mogućnost da reklamira proizvod ako on nije po navedenim standardima, ističu.
„O zadovoljstvu kupaca kvalitetom uglja koji se isporučuje iz RB Kolubara najbolje svedoči podatak o minimalnom procentu reklamacija posle dostave na adresu, kao i velika potražnja za našim proizvodom na tržištu“, naveli su iz EPS-a.
Međutim, i Jovović navodi da se lignit iz Kolubare i Kostolca nalazi na stovarištima.
„Za zagađenje, naročito po kotlinskim mestima, najmanje su bitne termoelektrane – njihovi dimnjaci su visoki i dim odlazi daleko iznad tog sloja dima i čađi“, kaže.
„Sve što vidimo je uglavnom posledica malih ložišta – ima nešto saobraćaja, industrije, malih toplana, ali uglavnom lokalnog loženja“, dodaje.
Međutim, kako kaže, problem nije samo u uglju i činjenici da „ljudi lože bilo šta da bi se ogrejali“.
„Imate nelegalno topljenje kablova, plastike, spaljivanje otpada po raznim divljim deponijama…“
Pogledajte video o deponijama u Srbiji: „Kao da živimo u gasnoj komori“
Šta dalje?
Početkom nopvembra, Ministarstvo životne sredine Srbije predstavilo je prvi nacrt Programa za zaštitu vazduha, kako bi se definisali ciljevi za kvalitetniji vazduh i mere za njihovo postizanje,
„Ono što možete da kontrolišete jeste šta se na tržištu nalazi od ložišta i to je uvek bilo pod solidnom kontrolom“, kaže Jovović.
„A ugljevi su uvek u slobodnoj prodaji, što znači da možete samo da radite na edukaciji stanovništva ili da zabranite prodaju takvog uglja“, dodaje.
Za to, navodi, postoji nekoliko inicijativa, ali se to i dalje nije desilo.
Da bi se nešto promenilo, smatra, potrebni su vladavina prava i politička volja „da se neke stvari zaustave“.
„Nema volje da se uradi nešto, pa makar to bilo i pitanje kvaliteta vazduha koji udišemo“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
