Zašto sve mačke u Americi imaju isečene nokte i da li je vreme da tome dođe kraj

Njujork bi mogla da bude prva američka savezna država koja je zabranila odstranjivanje mačjih kandži.

U dvopartijskoj inicijativi pokrenutoj u utorak, zakonodavci su glasali da ozvaniče proceduru, sem gde je to neophodno zbog zdravlja mačke.

Guverner Endrju Kuomo mora da prouči i potpiše predlog zakona pre nego što se on ozvaniči.

Kritičari tvrde da je odstranjivanje mačjih kandži – koje podrazumeva odsecanje parčeta kosti spojenog sa kandžom – „varvarsko i nehumano“.

Ali Njujorško veterinarsko medicinsko udruženje usprotivilo se smatrajući da bi to i dalje trebalo da ostane opcija.

Odstranjivanje mačjih kandži već je nezakonito u mnogim evropskim zemljama, uključujući i Veliku Britaniju, kao i u Brazilu, Izraelu, Australiji i na Novom Zelandu.

Zašto je ono toliko kontroverzno – i zašto se i dalje radi u SAD?

• Kako su životinje korišćene za špijunažu
• Mače iz Bosne obilazi svet na biciklu

Zašto ljudi odstranjuju mačkama kandže?

Najčešći oblik odstranjivanja kandži zove se onikektomija – ona podrazumeva odsecanje kosti iz kojih kandže rastu skalpelom ili laserom.

Kritičari to porede sa odsecanjem nečijih nožnih ili ručnih prstiju kod prvog zglavka i tvrde da odstranjivanje kandži može da utiče na održavanje ravnoteže kod mačke.

Ima slučajeva kada je hirurški zahvat medicinski opravdan, „ukoliko je došlo do gadne infekcije ili tumora u korenu nokta“, kaže doktorka Sara Endersbi, veterinarski menadžer za razvoj pri dobrotvornoj organizaciji Međunarodno negovalište mačaka.

Međutim, dodaje ona, mnogi ljudi mačkama odstranjuju kandže da bi ih sprečili da grebu nameštaj, što ona naziva „suštinski činom sakaćenja kako bi se mačka prilagodila našim prohtevima“.

Ti stavovi umnogome se razlikuju sa druge strane Atlantika. Dok su mnoge evropske države potpisale sporazum koji zabranjuje ovu praksu još ranih devedesetih, anketa AP-a iz 2011. godine pokazala je da 55 odsto američkih vlasnika mačaka smatra da je u redu odstraniti kandže njihovim mačkama.

Neke studije pokazuju da je u SAD bez kandži ostalo između 20 i 25 odsto mačaka kućnih ljubimaca.

S druge strane, „odstranjivanje kandži oduvek je bilo retko“ u Velikoj Britaniji, čak i pre nego što je zakonom zabranjeno 2006. godine, kaže profesorka Danijela Gan-Mur, veterinarka i predsednica mačje medicine pri Univerzitetu u Edinburgu.

„To je nešto čemu nas nisu učili na univerzitetu. Postalo je zabranjeno tek kad je više Amerikanaca počelo da dolazi u Veliku Britaniju sa mačkama s odstranjenim kandžama.“

• Mačke koje su dobile novi dom

Velika Britanija i Amerika – razlike

„Velika razlika se ogleda u tome da se mnogo više mačaka u SAD drži isključivo u zatvorenom“, kaže doktorka Sara Elis, ekspertkinja za mačje ponašanje u Međunarodnom negovalištu mačaka.

Ankete pokazuju da samo oko 20 odsto mačaka kućnih ljubimaca u Velikoj Britaniji živi isključivo u zatvorenom i da većina vlasnika u Evropi takođe pušta mačke da izlaze napolje. Međutim, smatra se da je proporcija kućnih mačaka mnogo veća u SAD.

To je primetio i Džad Birdsol, ljubitelj mačaka i bivši američki diplomata koji danas živi u Velikoj Britaniji.

„Kad se promuvate po nekom britanskom seocetu videćete mnogo mačaka napolju. Ne sećam se da sam ikad video jednu mačku napolju u SAD, gde se prema njima ophodi kao prema kućnim ljubimcima koji ostaju isključivo na zatvorenom“, rekao je on za BBC.

Eksperti smatraju da će Amerikanci pre držati mačke na zatvorenom zato što mnogi od njih žive u neboderima u prometnom gradu. Za to vreme, u ruralnim mestima u SAD, mnogo je verovatnije da će napolju biti grabljivaca kao što su kojoti ili vukovi.

Mačke koje žive na otvorenom pre će napolju naći odgovarajući materijal za grebanje – kao što je drveće. Takođe, nije bezbedno odstraniti kandže mačkama koje izlaze napolje, budući da će im kandže verovatno zatrebati da se odbrane.

Međutim, postoji i kulturološka razlika, kaže Birdsol.

„Za Amerikance, to je pitanje slobode i udobnosti – pravo na slobodu da sami donosite odluku kako ćete odgojiti vlastitu mačku, i udobnosti, jer kad jednom odstranite kandže, više nikad nećete morati da brinete da li će ogrebati vas ili nameštaj.“

„Za razliku od toga, u Velikoj Britaniji, svaka briga za slobodu ili udobnost umnogome je potisnuta brigom za blagostanje mačke – nezamislivo je odstraniti kandže mačkama u Evropi.“

Je li bolje kućnim ili mačkama koje žive na otvorenom?

• Kućne mačke obično imaju duži životni vek, zato što je manje verovatno da će ih udariti kola ili da će se zaraziti mačjim virusima
• Međutim, kućnim mačkama je neophodno raskošno okruženje – inače je mnogo verovatnije da će razviti psihološke probleme
• Kućne mačke u domaćinstvima sa više mačaka verovatnije je da će zapatiti poremećaje uzrokovane stresom ukoliko se ne slažu sa drugim mačkama, zato što su mačke prirodno usamljene životinje
• Mačke koje žive na otvorenom mogu slobodnije da izraze vlastitu unutrašnju prirodu, kao što je lov i igranje sa insektima
• Veterinari kažu da mačke koje žive na otvorenom mogu da deluju hrabrije i psihološki uravnoteženije, jer se više puta dnevno nađu u opasnosti
• Međutim, u ruralnim delovima SAD-a mačke koje žive na otvorenom mnogo će češće da se sretnu sa grabljivcima

Izvori: profesorska Gan-Mur, Stiv Dejl, Međunarodno negovalište mačaka

Zašto je odstranjivanje kandži toliko kontroverzno?

Mnogi eksperti kažu da studije sugerišu kako su mačke s odstranjenim kandžama sklonije zdravstvenim problemima, kao što su bol u leđima, ili problemi sa ponašanjem, kao što je agresija.

„Neke studije pokazuju da mačke kojima su odstranjene kandže imaju veći procenat kortizola [hormon stresa], koji se često povezuje sa bolom“, kaže Stiv Dejl, konsultant za ponašanje životinja i novinar koji pokriva kućne ljubimce u Čikagu.

U međuvremenu, studija u kojoj su snimljene šape mačaka s odstranjenim kandžama pokazala je da „veoma malo ljudi to zapravo uradi kako treba – zahvat obično ostavi za sobom fragmente kosti“, kaže profesorka Gun-Mur, dodajući da to može da dovede do toga da mačke koračaju po sićušnim koštanim fragmentima dok hodaju.

Doktorka Endersbi kaže da mačke mogu da nastave da osećaju bol i posle zahvata. „Deo svoje težine mačka nosi na nožnim prstima – i zato se posle procesa odstranjivanja kandži njeno držanje menja dok oslanja težinu na šape.“

Međutim, doktor Dru Vejgner, veterinar iz Atlante iz fondacije koja finansira medicinska istraživanja na mačkama, upozorava da je „opštepoznato da je bihevioralne studije teško sprovesti uspešno“.

Mnogi veterinari, tvrdi on, prosto sada smatraju zahvat neetičkim zato što je to nepotreban postupak.

Ima li situacijama u kojima bi trebalo dopustiti odstranjivanje kandži?

Mnoga američka udruženja veterinara protive se zabrani zato što tvrde da odstranjivanje kandži treba dopustiti kao poslednje pribežište, ukoliko bi vlasnik inače odlučio da napusti mačku.

U Velikoj Britaniji, profesorka Gan-Mur kaže da je u životu odstranila kandže samo dvema mačkama, kad starijoj klijentkinji nije bilo dopušteno da ostane u staračkom domu ukoliko ne može da garantuje da njene mačke neće grebati nameštaj.

Pošto starački dom nije želeo da prihvati nijednu drugu opciju, a mačke su bile suviše stidljive da bi bile zbrinute u novom domu, profesorka Gan-Mur je kontaktirala Kraljevski koledž veterinarskih hirurga, koji joj je dao dopuštenje da izvede zahvat u ovom konkretnom slučaju.

„Izvela sam zahvat da bih sprečila da dve mačke budu uspavane, a da gospođa izgubi svoje drage mačke, ali mi je sve vreme bilo muka“, kaže ona.

Odstranjivanje kandži „mora da bude apsolutno poslednje pribežište“, kaže ona, dodajući da većina ljudi odstranjuju kandže mačkama iz frivolnijih razloga.

„Mnoge ljude mrzi da se potrude da istreniraju mačke – ili ne žele grebalice za mačke u svom stanu.“

„Neki ljudi prosto vole kako im izgledaju šape – neki ljudi su mi rekli da im mačje šape izgledaju slatkije i pufnastije bez kandži.“

U međuvremenu, neki veterinari tvrde da odstranjivanje kandži može da bude neophodno kad vlasnici mačaka imaju zdravstvena stanja zbog kojih bi mogli da se nađu u opasnosti.

Jedna veterinarka je rekla za Denver Post 2013. godine: „Kad je moj muž bio na hemoterapiji i imuni sistem mu je bio ugrožen, dala sam da se mojoj mački odstrane kandže. Mnogo je volim, ali nisam želela da rizikujem da dobije infekciju ako ga slučajno ogrebe.“

Međutim, najnoviji savet Centra za kontrolu bolesti ne preporučuje da pacijenti odstranjuju kandže svojim mačkama – prosto savetuje da se mačke drže u zatvorenom, a da se izbegava „gruba igra“.

Da li se stvari menjaju u Americi?

Zaista tako izgleda. Uz predlog zakona u Njujorku, pojedini gradovi kao su Los Anđeles i Denver apsolutno su zabranili odstranjivanje kandži.

„Pre dvadeset godina smatralo se da je to nešto što se radi – kad nabavite mačku, odstranite joj kandže“, kaže doktor Vajgner. Međutim, on tvrdi da je poslednjih godina odstranjivanje kandži postao „sve kontroverzniji zahvat… odavno smo prestali da odstranjujemo kandže mačkama na našoj klinici.“

Dejl kaže da, na osnovu njegovog ličnog iskustva, mlađi veterinari više podržavaju zabranu, naročito budući da se čini da novija istraživanja potkrepljuju argument protiv odstranjivanja.

Birdsol je odrastao u SAD sa mačkama kućnim ljubimcima kojima su odstranjene kandže – ali kaže da je nakon što je živeo u Velikoj Britaniji otkrio alternative odstranjivanju kandži, kao što je sečenje noktiju. „Sada mi je zahvat mnogo manje prijatan i ne vidim potrebu za njim“, kaže on.

U SAD, „stvari se generalno kreću u pravcu otpora odstranjivanju kandži… mada ne iznenađuje da je jedna savezna država koja se kreće ka zabranjivanju ove prakse liberalna plava država, a gradovi koji je zabranjuju obično se doživljavaju kao oni koji naginju ulevo“, dodaje on.

„Kao i mnoga druga pitanja, mačje kandže mogu da postanu ispolitizovano kulturološko pitanje u SAD.“

Kako da istreniram svoju mačku da ne grebe nameštaj?

Za mačke je normalno da grebu, pošto na taj način označavaju teritoriju, mirisom i otiscima kandži, kaže doktorka Elis.

To im pomaže i da oštre kandže i istežu leđne mišiće.

Međutim, ona kaže da vlasnici mogu da obuče mačke da koristi grebalice, mada one moraju da bude najmanje onoliko dugačke koliko i mačka kako bi ona mogla da se istegne uz nju i povlači kandže nadole.

Različite mačke imaju različite omiljene tipove materijala, kao i da li je grebalica postavljena horizontalno ili vertikalno, dodaje ona.

„Moramo da razmišljamo i o lokaciji – mačkama su potrebne grebalice na određenim mestima, često vrlo istaknutim, zato što one onda tamo obeležavaju teritoriju.“

Određeni proizvodi sadrže feromone koji privlače mačke, dodaje profesorka Gan-Mur, tako da ih ona često koristi da istrenira mačke za korišćenje grebalica.