Zatvara se poslednja prodavnica sode u centru Beograda

Samostalna radnja za proizvodnju i prodaju sode u Mutapovoj ulici, jedini lokal te vrste u centru grada, prestaće da radi u nedelju, 29. aprila.

„Radili smo neprekidno od 1936, osim za vreme okupacije“, kaže vlasnica Slavica Lazić, koja je ujedno i jedina radnica. „Teško mi je da poverujem da je kraj“.

Njen deda je pre 82 godine otvorio lokal na uglu Katanićeve i Makenzijeve, u kome je osim sode prodavao bozu, kabezu i klaker, danas već gotovo zaboravljene osvežavajuće napitke. Posao je nastavio njegov sin, a zatim ga je preuzela Slavica.

Kraj epohe

Kada je zgrada u kojoj je bila prvobitna prodavnica osamdesetih godina srušena, opština joj je dodelila lokal u Mutapovoj, praktično iza ćoška. Ta zgrada je, međutim, u skladu sa restitucijom vraćena prvobitnim vlasnicima, od kojih je bila oduzeta 1945.

„Bila sam uverena da će mi opština ili grad pomoći da nađem drugi prostor u blizini“, kaže Slavica.

Još pre tri godine je dobila obaveštenje da je zgrada promenila vlasnika, ali odgovora nije bilo.

„Nisu pokazali dobru volju“.

Tokom te tri godine, uzaludno je tražila pomoć od opštinskih i gradskih vlasti, koji su joj, kako kaže, obećavale da će rešiti njen problem, ali to nisu ispunile.

Osoba zadužena za njen slučaj, načelnica uprave opštine Vračar Gordana Basta, nije do završetka ovog teksta odgovorila na molbu novinara BBC za komentar.

Sve što treba da znate o soda-vodi

• Prvu mašinu za pravljenje soda-vode izumeo je Džozef Pristli, engleski naučnik iz osamnaestog veka koji je sem sode otkrio još i kiseonik, amonijak i fotosintezu.
• Soda je u Srbiju došla iz Austrougarske. I dalje je veoma popularna u Austriji i Mađarskoj, gde mnoga domaćinstva poseduju male mašine za proizvodnju sode.
• Za razliku od mineralne ili „kisele“ vode, koja sadrži razne soli, soda-voda je neutralnog ukusa, što je čini idealnom za mešanje sa kiselijim vinima, jer im smanjuje kiselost, a pojačava aromu.
• To je „špricer“, za razliku od „gemišta“ koji je mešavina vina i mineralne vode, na koga ljubitelji špricera gledaju s prezirom.
• Soda se odlično slaže i sa viskijem, a koristi se i za klaker i kabezu, osvežavajuća pića koja se prave dodavanjem slatkog sirupa i voćne arome.

Na pitanje kako se oseća dok broji poslednje dane u radnji, Slavica kaže da joj je na neki način laknulo.

„Neću više morati da se bakćem sa porezima i inspekcijama. Sa druge strane sam tužna, ne kao vlasnica radnje nego kao Beograđanka jer nestaje duh ovog dela grada. Radnje kao što je moja su oduvek bile obeležje Vračara i Čubure“.

Duh Vračara

Slavica lično poznaje većinu svojih mušterija, koje joj donose plastične boce na punjenje. Otkad je promenjen kompresor na mašini za proizvodnju vode, stare staklene boce ne mogu da izdrže pritisak i služe samo za ukras.

U radnju ulazi Velimir Jovanović, pedestdevetogodišnji agronom i ljubitelj špricera, sa nekoliko praznih flaša. „Hoću da napravim zalihe dok još mogu, a posle ću verovatno morati da pređem na kiselu vodu“, kaže on.

Stara mušterija je Zoran Mijušković, doktor biomedicine u penziji. „Ne pijem alkohol, ali volim da osvežavam kiselu vodu sodom“ kaže.

Dok im Slavica kuva kafu, mušterije pričaju da su čuli da u Beogradu postoji još jedna sodadžijska radnja, ali nisu sigurni da li je u Kumodraškoj ulici ili u Kumodražu.

Nikome se ne sviđa intenzivno „oplemenjavanje“ Vračara koje sprovode gradske i opštinske vlasti. „Pogledajte samo šta su učinili sa Kalenićem“, kaže Slavica pokazujući na pijacu.

Na nedavno renoviranoj pijaci Kalenić, najvećoj u gradu, postavljene su nove, crne tezge, koje su toliko zbijene jedna uz drugu da je između njih teško proći.

„Zatvaraju se stare pekare i zanatske radnje koje su prodavale robu koja ljudima treba, a niču lanci i butici“, priča ona.

Na mestu nekadašnjeg obućara otvorena je dizajnerska radnja. U novootvorenoj prodavnici zdrave strane preko puta, glavica organski gajene zelene salate košta trista dinara, a najjeftinija flaša vina 2800.

„Ne razumem ko će to da kupuje“, kaže Slavica. „Uskoro više neću imati razloga da dolazim u ovaj kraj“.

Pošto je studirala tehnologiju, namerava da se odsad izdržava dajući časove matematike i fizike.

Stara mašina za pravljenje sode će, međutim, nastaviti da radi. Slavica je odlučila da je pokloni manastiru Slanci kod Beograda, gde monasi nameravaju da je koriste za pravljenje klakera i kabeze.