Ali Hussein Julood, 19-year-old from Rumaila in front of gas flaring

Hussein Faleh/BBC News
Ali Husein Julud

Velike naftne kompanije ne prijavljuju ogroman izvor emisija gasova efekta staklene bašte, pokazala je istraga BBC Njuza.

BBC je otkrio milione tona neprijavljenih emisija sagorevanja gasa na naftnim poljima na kojima rade BP, Eni, Eksonmobil, Ševron i Šel.

Sagorevanje prirodnog gasa je „rasipno“ spaljivanje viška gasa koji se ispušta tokom proizvodnje nafte.

Ove kompanije tvrde da je njihov metod prijavljivanja standardna praksa u ovoj oblasti.

Spaljeni gas emituje jaku mešavinu ugljen dioksida, metana i crne čađi koja zagađuje vazduh i ubrzava globalno zagrevanje.

BBC je otkrio i visok nivo hemikalija koje potencijalno izazivaju rak u iračkim zajednicama nadomak naftnih polja na kojima se sagoreva gas.

Na ovim poljima postižu se neki od najviših nivoa neprijavljenog sagorevanja gasa na svetu, prema nalazima BBC-ja.

U reakciji na ovo, Dejvid Bojd, specijalni izvestilac UN-a za ljudska prava i životnu sredinu, uporedio je ove zajednice sa „modernim zonama žrtvovanja, oblastima u kojima profit i privatni interesi imaju prioritet u odnosu na ljudsko zdravlje, ljudska prava i životnu sredinu“.

Kompanije odavno priznaju potrebu da se eliminišu sva sagorevanja sem u vanrednim situacijama.

BP, Eni, Eksonmobil, Ševron i Šel su se obavezali ugovorom sa Svetskom bankom 2015. godine da objavljuju i ukidaju rutinska sagorevanja do 2030. godine – u Šelovom slučaju, do 2025. godine.

Ali kompanije tvrde da je, u slučajevima kada su sklopile ugovor sa nekom drugom kompanijom da vodi svakodnevne operacije, odgovornost te druge firme da prijavljuje emisije od sagorevanja gasa.

Takva polja su važan deo proizvodnje nafte – na njih odlazi u proseku oko 50 odsto portfolija ovih pet kompanija.

Međutim, posle višemesečnih analiza, BBC je otkrio desetine naftnih polja na kojima ni ti operateri ne prijavljuju emisije, što znači da ih ne prijavljuje niko.

Preko podataka Svetske banke za satelitsko praćenje sagorevanja, uspeli smo da identifikujemo emisije na svakoj od ovih lokacija.

Mi procenjujemo da je 2021. godine bio neprijavljeno skoro 20 miliona tona ugljen dioksida iz ovih sagorevanja.

To je ekvivalent emisije gasova staklene bašte od 4,4 miliona automobila za godinu dana.


Pogledajte video:

Irak, zdravlje i karcinom: Zašto je „rak kao grip“ za decu koja žive u blizini naftnih polja
The British Broadcasting Corporation

U odgovoru, svih pet kompanija reklo je da je pristup da se prijavljuju emisije samo sa lokacija kojima one direktno upravljaju uobičajena praksa u ovoj oblasti.

Šel i Eni dodaju da oni prijavljuju ukupnu količinu emisija, koja uključuje i sagorevanje sa lokacija kojima one ne upravljaju, ali kažu da se to ne uračunava u njihovu obavezu prema Svetskoj banci da smanje emisije.

Istraga BBC Njuza na arapskom ukazuje na to da sagorevanje gasa povećava rizik od nekih oblika raka za ljude koji žive blizu naftnih polja u Iraku.

Ljudi koji žive na nekim od najvećih naftnih polja u Basri, u severoistočnom Iraku – Rumaila, Zapadna Kurna, Zubair i Nahran Omar – odavno podozrevaju da je dečja leukemija u porastu i da je za to krivo sagorevanje gasa.

Girl running in front of flares in Nahran Omar

Hussein Faleh/BBC

U oblasti Basra, novi slučajevi svih tipova raka porasli su za 20 odsto između 2015. i 2018, prema procurelom izveštaju iračkog ministarstva zdravlja u koji je imao uvid BBC na arapskom.

Za to se krivi zagađenje vazduha.

BP i Eni su vodeći preduzimači na naftnim poljima Rumaila i Zubair, ali budući da oni tu nisu operateri, ne prijavljuju emisije.

Ne čine to ni operateri na licu mesta.

BBC Njuz na arapskom je 2021. sarađivao sa stručnjacima za životnu sredinu i zdravlje blizu četiri lokacije kako bi tokom dve nedelje testirao hemikalije koje izazivaju rak povezan sa sagorevanjem gasa.

Testiranje vazduha pokazalo je da su nivoi benzena, povezanog sa leukemijom i drugim poremećajima krvi, dostigli ili premašili irački nacionalni limit na najmanje četiri mesta.

Uzorci mokraće koje smo sakupili od 52 deteta ukazivali su na to da je 70 odsto njih imalo povišene nivoe 2-nafatona, oblika supstance naftalena koji može da izazove rak.

„Deca imaju izrazito visoke nivoe… ovo je zabrinjavajuće po njihovo zdravlje i sugeriše da ona moraju strogo da se kontrolišu“, rekla je doktorka Manuela Orhuela-Grim, profesorka za dečji rak sa Univerziteta Kolumbija.

Prof Shukri testing levels of pollution in Nahran Omar

Hussein Faleh/BBC News

Kad je imala 11 godina, Fatima Falah Nadžem je dobila dijagnozu tipa krvnog i raka kosti zvanog akutna limfoblastna leukemija.

Izloženost benzenu može da poveća rizik od oboljevanja od ovog stanja.

Fatima je živela sa roditeljima i šestoro braće i sestara blizu naftnog polja Zubair, gde je glavni preduzimač Eni.

Ni Eni ni kompanija koja vodi poslove u Zubairu nisu prijavljivali tamošnje emisije od sagorevanja.

Iz zdravstvenih razloga, irački zakon zabranjuje sagorevanje gasa u prečniku od 10 kilometara od domova ljudi.

Ali plamenovi u Zubairu gore gotovo neprestano, na samo 2,5 kilometra od ulaznih vrata na kući porodice.

Fatima je crtala „visoke plamenove“ koji okružuju njen dom tokom svoje hemoterapije.

Ispričala nam je da je volela da ih gleda noću i da su joj postali nešto savršeno normalno.

Ali za njenog oca, gledanje kako ona oboleva, bilo je kao „da gori a ne može da se ugasi“.

Fatima je umrla u novembru prošle godine dok je porodica očajnički pokušavala da organizuje presađivanje njene koštane srži.

Imala je 13 godina.

Fatima, 13, in hospital whilst receiving treatment for Leukaemia

Jess Kelly/BBC News

Zamoljen za komentar, Eni je rekao da „kategorički odbija svaku optužbu da su njegove aktivnosti ugrozile zdravlje Iračana“.

Eni kaže da on nema ugovorenu odgovornost za sagorevanje gasa u Zubairu.

Naftno polje Rumaila, četrdeset kilometara odatle, sagoreva više gasa nego bilo koja druga lokacija na svetu, prema proračunima BBC-ja – dovoljno da godišnje opskrbi energijom skoro tri miliona britanskih domova.

BP je vodeći preduzimač. Pomogao je osnivanje i sada nadzire operatera, Operativnu organizaciju Rumaila (ROO).

Ni jedan ni drugi ne prijavljuju sagorevanje gasa sa naftnih polja.

Men fishing in river in Nahran Omar

BBC

U operativnim standardima ROO-a, koje je BP potpisao, navedeno je: „Oni pogođeni nivoima zagađenja koji prekoračuju nacionalne limite imaju zakonsko pravo na odštetu.“

Međutim, Ali Husein Džulod, devetanestogodišnjak izlečen od leukemije, kaže da su on i njegov otac naišli na tišinu kad su zatražili odštetu od BP-a 2020. i 2021.

BP je saopštio: „Izuzetno smo zabrinuti zbog pitanja koja je pokrenuo BBC – smesta ćemo se njima pozabaviti.“

Povodom procurelog izveštaja o kanceru u oblasti Basra, irački ministar za naftu Ihsan Abdul Džabar nam je rekao:

„Izdali smo uputstva svim angažovanim kompanijama koje direktno upravljaju naftnim poljima da se pridržavaju međunarodnih standarda.“

Kad bi sav prirodni gas koji se sagoreva u čitavom svetu bio uhvaćen i iskorišćen, mogao bi da zameni više od devet desetina gasa koji Evropa uvozi iz Rusije, na osnovu brojki Međunarodne energetske agencije.

Aerial shot of West Qurna oil field

Essam Abdullah Mohsin/BBC News

Hvatanje gasa ume isprva da bude skupo i tehnički komplikovano, prema podacima Svetske banke.

Ona procenjuje da bi okončanje kompletnog rutinskog sagorevanja gasa moglo da košta i do 100 milijardi dolara.

Ali, Mark Dejvis, izvršni direktor Kapterija, koji savetuje naftne kompanije povodom hvatanja sagorenog gasa, izjavio je za BBC da su zemlje poput Norveške pokazale da je to moguće uz pomoć stroge regulative.

Dodatna podrška: Beki Dejk i Kristin Dživens (Data i analiza)


Pogledajte video

Zagađenje u Delhiju: Glavni grad Indije se guši u otrovnom smogu
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.