Zemljotres u Albaniji: „Plašim se da odvedem decu kući“

Beli i plavi šatori vijore se pomoćnim terenima lokalnog fudbalskog kluba u Draču. Na svakom je crvenom bojom ispisan broj.

Oko stadiona odzvanjaju sirene – vozila hitne pomoći dolaze i odlaze, policija pokušava da reguliše saobraćaj.

Ovo je sada privremeno sklonište onima koji su ostali bez doma u razornom zemljotresu koji je u utorak pogodio Albaniju. Stradalo je 30 osoba ljudi, povređeno više stotina, a potraga za preživelima ispod ruševina još uvek traje.

• Zemljotres u Albaniji: Drač – epicentar žalosti
• Najmanje 18 mrtvih u zemljotresu u Albaniji, potresi i u BiH
• Zemljotresi, poplave i požari: Kako da se ponašate

Na podu jednog od stotina istih takvih šatora sedi 60-godišnja Zulija Zidrati okružena ženama.

„Sve je slomljeno, sve je uništeno, nema struje, nema vode. Plašim se da odvedem decu kući.

„Sve je uništeno, nameštaj, televizor… Kuća je strašno oštećena i plašimo se da vratimo“, kaže Zidrati za BBC na srpskom.

Iz ruševina je spašeno više od 45 osoba. Ovo je najjači zemljotres koji je pogodio Albaniju u poslednjih nekoliko decenija.

Slobodan Maričić

Novinar BBC-ja na srpskom, Drač

Situacija u Draču je tužna. Dok prolazite ulicama, vidite da skoro da nema zgrade koja nije, manje ili više, oštećena. Mnoge su potpuno urušene, a na nekima fale čitavi zidovi.

Oko jedne od zgrada, ograđene policijskom trakom, stoji oko 50 ljudi u tišini – posmatraju kako spasioci među ruševinama traže preživele.

Građani koji su ostali bez domova, smešteni su u improvizovanom kampu na terenima lokalnog fudbalskog kluba. Glavni stadion je bio prazan u utorak, ali reflektori su upaljeni tokom noći – verovatno kako bi osvetlili kamp.

Unutra, između šatora, teško se prolazi. Ljudi se tiskaju u prolazima razgovarajući. Među njima je mnogo dece i starih.

U šatorima sam viđao čitave porodice, od baba i deda do unuka, a unutra ima mesta za možda sedam, osam ljudi.

Na licima se ogleda očaj – kuće su im uglavnom potpuno uništene ili više nije bezbedno živeti u njima – kažu nemaju nikakve informacije kuda i kako dalje.

Stalno se čuju sirene hitne pomoći ili policije, lekari sa maskama na licu šetaju po kampu i obilaze šatore.

Non-stop pristižu vozila – donose džakove sa hranom, odećom ili sredstvima za higijenu. Na prilazima kampu su kolone vozila, pa se čuju i policijske sirene dok policajci pokušavaju da regulišu saobraćaj.

Lokalni novinari mi kažu da je na početku bilo i problema oko raspodele humanitarne pomoći – neki su dva puta dolazili po deo, zbog čega je na kratko bila prekinula raspodela dok nije uveden red.

Dok sam bio u kampu, tu je bio i gradonačelnik Drača, ali nije pristao na intervju.

„Kada je najjači potres bio pre četiri ujutru, bilo je toliko mračno, toliko se treslo, nismo ništa videli jer je nestalo struje, nismo mogli da vidimo kuda idemo i umalo da padnemo niz stepenice.

„Ljudi su vrištali, svi smo izašli, ceo komšiluk je izašao napolje“, opisuje 77-godišnja Selvije Nasufi noć kada je napustila kuću.

Nakon te noći, izmereno je više od 500 potresa. Zemljotresi su pogodili i Bosnu i Hercegovinu, a slabiji potres, 2.9 jedinica po Rihterovoj skali, pogodio je u sredu ujutru i Hrvatsku. U Draču se mnogi, poput Nasufi, plaše da se vrate kućama.

„Moja kuća je oštećena i plašim se da se vratim jer i dalje traje, zemljotresi se i dalje osećaju, sve još traje.

„Želimo da budemo sigurni, da nam država garantuje, da je bezbedno da bismo se vratili, da ne bismo rizikovali živote porodice“, kaže ona.

Zemljotres jačine 5.6 jedinica po Rihterovoj skali u sredu je oštetio zgradu upravo pored ruševine iz koje su spasilački timovi pokušavali da izvuku preživele.

U Albaniju su stigli i timovi iz Italije, Grčke, Rumunije, Francuske, Švajcarske, Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije i Izraela.

U Draču, spasioci pokušavaju da iz ruševina izvuku trogodišnje bliznakinje – mnogi članovi njihove porodice vode se kao nestali.

Ljudi u Albaniji su se brzo organizovali i sami krenuli da skupljaju pomoć za sugrađane.

„Ja sam volonterka. Pakujemo odeću i druge neophodne stvari za decu, ali i odrasle, zato sam sada ovde“, kaže Dia, dok pruža ruke da prihvati stvari koje ljudi donose volonterima okupljenim u centru Tirane, glavnog grada udaljenog oko 30 kilometara od Drača i epicentra zemljotresa.

Premijer Albanije najavio je da će oni koji ne mogu da se vrate domovima, biti smešteni u hotele dok im vlada ne izgradi kuće.

„Ovde je dobro, pomogli su nam“, kaže Nasufi. Oni, kao ni hiljade drugih na stadionu, ne zna koliko dugo će još spavati pod šatorom.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]