Upozorenje: Ovaj tekst sadrži opise seksualnog nasilja
Otkako sam otkrila jogu sredinom dvadesetih godina, ona je postala ogroman deo mog sveta.
Kao i mnogi predani jogiji, to za mene nije bio samo čas vežbanja, već način života.
Nisam samo držala časove u lokalnom centru Šivananda, već sam se dobrovoljno prijavila da kuvam i čistim tamo.
Učenja Šivanande uticala su na svaki aspekt mog postojanja.
- „Šta dokazuje čaršav posle prve bračne noći“: Kako prastari običaji i dalje progone žene
- Seksualno nasilje u Srbiji – kome se obratiti za pomoć
- Žene su žrtve pandemije zlostavljanja na internetu
Ali onda sam u decembru 2019. godine primila obaveštenje na telefonu.
Bila je to objava u mojoj Fejsbuk grupi Šivananda o pokojnom poštovanom osnivaču pokreta, Svamiju Višnudevanandi.
Žena zvana Džuli Salter napisala je da ju je Višnudevananda seksualno zlostavljao tri godine u sedištu Šivanande u Kanadi.
Napisala je da su se, kada je konačno pronašla snage – decenijama kasnije – da ovo prijavi upravnom odboru Šivanande, „reakcije kretale od tišine do pokušaja ćutanja“.
Do sada sam intervjuisala 14 žena koje navode zlostavljanje od strane starijih učitelja Šivanande, od kojih mnoge nisu o tome razgovarale sa porodicom i prijateljima, a kamoli da su to javno objavile.
Takođe sam razgovarala sa bivšim članom osoblja koji kaže da odbor Šivanande nije odgovorio na njenu zabrinutost.
Moja istraga je razotkrila tvrdnje o zloupotrebi moći i uticaja u organizaciji koja mi je nekada bila tako draga.
Jasno se sećam prvog dana u ašramu Šivanande u Kerali u južnoj Indiji, gde sam se 2014. školovala za učiteljicu joge.
Na zidu je bila veličanstvena fotografija Svamija Višnudevanande, pokojnog osnivača Šivanande, i čoveka koga će Džuli nastaviti da razotkriva.
Njegova učenja su bila toliko moćna da su se mnogi jogiji odrekli svih svetovnih veza i posvetili život organizaciji.
Mogla sam da razumem zašto.
Prolazila sam kroz vrlo izazovno vreme i Šivananda mi je pružila novopronađeni mir.
Asane – ili držanje tela – davale su mi fizičku snagu.
Šivanandini principi karme, pozitivnog razmišljanja i meditacije hranili su moju dušu.
Godine 2015, udala sam se za čoveka koji je živeo u Londonu.
Plašila me je ideja da se preselim i da budem s njim tamo, sve dok nisam otkrila da postoji centar Šivananda u Patniju, nedaleko od našeg novog doma.
Moj suprug bi se našalio da je centar moja prva ljubav, a ne on.
- Kako razgovarati sa bližnjima koji su pretrpeli seksualno nasilje
- Džudit Batler o protestima srpskih studenata, slučaju Marije Lukić i nenasilju
Dva meseca nakon objave Džuli Salter na Fejsbuku, dva člana odbora Šivanande doletela su iz Evrope kako bi razgovarala sa osobljem Patnija.
Nadala sam se da će odgovoriti bar na neka od mnogih pitanja koja sam vrtela u glavi.
Ali njihov odgovor je bio nejasan i ponašali su se zaštitnički tokom pitanja i odgovora koja su usledila.
Znala sam da bih i sama morala da razgovaram sa Džuli.
Poreklom sa Novog Zelanda, Džuli je imala 20 godina i putovala je u Izrael kada je prvi put naišla na učenja Šivanande.
Brzo je uronila u život pokreta, a 1978. godine preselila se u njegovo sedište u Kanadi.
Tamo je bio smešten Višnudevananda i od Džuli je zatraženo da postane njegov lični asistent, što je u početku smatrala privilegijom.
Ali ona kaže da je njen raspored bio brutalan.
Radila je od pet ujutru skoro do ponoći, sedam dana u nedelji – bez plate.
Kaže da je Svami Višnudevananda postao nepredvidljiv, često je vikao na nju.
„Pa naravno, moje granice postajale su sve slabije i slabije“, kaže mi ona.
A onda su događaji dobili mračniji zaokret.
Jednog dana, kada je Džuli radila u kući Višnudevanande, zatekla ga je kako leži i sluša molitvene kasete.
Zamolio ju je da legne pored njega.
Kada je Džuli rekla da ne razume šta on želi, rekao joj je: „tantra joga“ – praksa joge koja se povezala sa duhovnim seksom, ali jednostavno znači raditi na duhovnom prosvetljenju dubokim opuštanjem.
Ipak, Džuli kaže da se Višnudevananda na to samo jednom pozivao u teorijskom smislu tokom predavanja.
„Rekla sam: ‘Ne razumem’, i uprkos tome što je moje telo i um reklo ‘Ne’, legla sam. Onda je usledio seksualni kontakt.
„Posle toga sam sišla dole i radila, u potpunoj sramoti – i svemu ostalom – teskobi, samooptuživanju, krivici.“
Džuli kaže da je više od tri godine bila primorana na razne seksualne radnje, pa i odnos sa penetracijom.
- Kurs za zavodnike koji je prešao sve granice
- „Moj verenik je delovao savršeno – ali je samo želeo da me kontroliše“
Saznaj više
- Šivananda je oblik klasične joge koji naglašava kako fizičko, tako i duhovno blagostanje
- Osnovao ga je Svami Višnudevananda 1959. godine u Montrealu, u Kanadi, a nazvan je po njegovom guruu Svami Šivanandi
- Postoji skoro 60 ašrama i centara Šivanande u 35 zemalja širom sveta i skoro 50.000 obučenih učitelja Šivanande
- Nekoliko drugih istaknutih joga gurua optuženo je za zloupotrebu položaja poslednjih godina, među kojima su Bikram Čaudri, Patabi Đois i Bagvan Rajniš
Guru je BBC-jeva istraga Išlin Kaur i producentkinje Luize Adamou.
Odnos guru-učenik, u jogi poznat kao guru „šišja parampara“, neizgovoreni je dogovor da će se sledbenik predati guruovim željama.
Ona sada smatra da su radnje Višnudevanande silovanje, jer ju je njen položaj loše pripremio za pristanak s obzirom na „dinamiku moći“ u igri.
„Bila sam prilično izolovana, živela sam na drugom kraju sveta od porodice, bilo čega što sam ranije znala. Bila sam finansijski zavisna od organizacije.“
Tada sam razgovarala sa dve žene koje su za nekoliko minuta odgovorile na Džulijinu objavu na Fejsbuku, tvrdeći da je i njih Višnudevananda zlostavljao.
Pamela mi je rekla da ju je Višnudevananda silovao tokom odmora 1978. godine u dvorcu Vindzor u Londonu, dok je ležala u dubokom stanju opuštenosti, u jogi poznatom kao leš poza.
Lusil kaže da ju je silovao tri puta sredinom 70-tih u kanadskom ašramu.
Kaže da je prva dva puta to naivno opravdala tantričkom jogom, ali treći put joj je dao novac i osećala se „kao prostitutka“.
Višnudevananda je umro 1993. godine, ali Džuliji je trebalo još šest godina da nađe snage da napusti organizaciju.
Njena jedina nada je da, govoreći sada, može spasiti druge od patnje koju je ona doživela.
Jer, kao što ću ubrzo otkriti, Višnudevanada je možda umro, ali zlostavljanje Šivanandinih poklonika nije umrlo s njim.
Džulijina objava na Fejsbuku otvorila je vrata.
- „Moja žena me je silovala deset godina“
- Damin gambit: Seksizam u šahu je mnogo gori u stvarnom životu
Od tada sam razgovarala sa 11 žena koje su iznele ozbiljne optužbe protiv još dva učitelja Šivanande, od kojih je jedna, BBC veruje, još aktivna u organizaciji.
Među šokantnim navodima je i izveštaj Marije (nije njeno pravo ime) koja kaže da ju je više godina zavodio jedan učitelj – koga iz pravnih razloga ne možemo da imenujemo.
Kaže da je bila zaista zbunjena kada je njihova veza postala seksualna, ali osećala je da joj ne preostaje ništa drugo nego da pristane na to.
Posle više od godinu dana bez ikakvog seksualnog kontakta s njim, seća se jedne prilike kada se ušunjao u njenu sobu nepozvan.
Nečujno je legao na nju, penetrirao, ejakulirao i otišao bez reči.
Još pet žena mi je reklo da ih je taj isti muškarac seksualno zlostavljao.
Ne poznaju se, ali sve njihove priče prate sličan obrazac zavođenja i napada.
Ketrin (nije njeno pravo ime) imala je samo 12 godina i pohađala je dečiji kamp Šivananda u Kanadi osamdesetih kada se, kako kaže, učitelj prvi put seksualno zainteresovao za nju.
Kaže da bi je muškarac masirao i dodirivao zadnjicu.
Kada je imala 15 godina, počeo je da je dodiruje eksplicitnije, između nogu i grudi.
Kaže da je poslednji put kada ju je napao imala 17 godina.
Malo je zadremala i probudila se da bi ga pronašla na sebi.
Tog dana je napustila organizaciju.
Druga podnositeljka žalbe kaže da ju je isti čovek napao nedavno, 2019. godine.
Kontaktirali smo ovog čoveka i ponudili mu priliku da govori, ali nije odgovorio na navode koje smo mu izneli.
Prema saznanjima BBC-ja, on je i dalje aktivno uključen u Šivanandu u Indiji, iako organizacija to negira.
- Upoznajte žene odlučne da stanu na put trgovini ljudima
- „Otkrila sam da moj muž poseduje neprimerene fotografije dece“
Drugi učitelj optužen za zlostavljanje je Mauricio Finoki, poznat i kao Svami Mahadevananda.
Razgovarala sam sa osam žena o njihovim navodima protiv njega.
Jedna od njih, Vendi, radila je kao Mahadevanandina lična asistentkinja u sedištu u Kanadi 2006. godine.
Jedan od njenih poslova bio je da odštampa imejlove i odnese ih u njegovu sobu.
Toga dana, nazvao ju je da donese imejlove i doručak u njegovu spavaću sobu gde je sedeo na krevetu.
Dok mu je pružala poslužavnik, kaže da ju je zgrabio za ruku i okrenuo čaršaf, ispod koga se, kako je tad uvidela, on samozadovoljavao.
Kaže da joj je on tada ejakulirao na ruku.
„I samo se sećam da sam osećela da za njega gotovo nisam bila čovek.
„Zaista sam bila sredstvo za postizanje cilja.“
Vendi kaže da bi, ako bi se žene obratile višem osoblju kako bi prijavile zabrinjavajuće – a u nekim slučajevima i kriminalno – ponašanje, osoblje to odbacilo u okviru duhovnog učenja nazvanog „milost gurua“.
„Ako je nešto bilo problematično ili zbunjujuće – a govorim čak i o administrativnim stvarima…
„Ali svakako oko seksualnih odnosa i sumnjivih odnosa – rekli bi vam: ‘Ne, činjenica da imate problem zapravo je milost gurua'“.
„Kao kad vas podučavaju neku vrednu lekciju.“
Kontaktirali smo Mahadevanandu kako bismo mu pružili priliku da odgovori na navode, ali naš zahtev je ostao bez odgovora.
BBC je, međutim, imao uvid u kopiju imejla koji je on poslao advokatu koga finansira Fejsbuk grupa zajednice Šivananda – „Projekat Satja“, čija sam članica postala.
U imejlu se izvinjava za ono što naziva svojim „nedelima“ i obećava da će „nastojati da to više ne ponovi“.
Još jedna stvar koju sam želela da razumem je koliko toga je Šivanandina uprava već znala?
Džuli mi kaže da je konačno smogla snage da prijavi zlostavljanje 2003. kada je prisustvovala sastanku sa članom Izvršnog odbora (EBM) – odbora koji je stvorio Višnudevananda da bi bio čuvar Šivanande posle njegove smrti.
Ona kaže da je član odbora bio Svami Mahadevananda.
„Bili smo tamo neko vreme, ali u osnovi je priznao da je o tome znao godinama.“
Svami Mahadevananda je jedan od učitelja koji se suočava sa optužbama za seksualno zlostavljanje – ali u to vreme Džuli to nije znala.
Džuli kaže da je tokom narednih nekoliko nedelja rekla još četvorici članova odbora o svojim navodima.
Poverenici poriču da je Džuli razgovarala sa njima o svojim navodima 2003. godine.
Međutim, BBC je imao uvid u mejl Mahadevanande u kome potvrđuje da se u to vreme sastao sa Džuli.
Opisuje taj susret kao neformalan, ali kaže da su posle tog sastanka navodi postali „javno poznati“.
Džuli je 2006. godine prisustvovala sastanku sa EBM-om uz posredovanje, gde su se vodile diskusije o nekoj vrsti finansijske podrške za nju.
Govorilo se i o optužbama za zlostavljanje.
Poverenici su za BBC rekli da su obe strane bile zadovoljne tadašnjim rezultatima, ali Džuli kaže da se nikada ništa nije ostvarilo.
Tako je sledeće godine Džulijin advokat pisao odboru tražeći kompenzaciju i preteći odštetom.
Kao odgovor, primila je pismo od advokata EBM-a sa pitanjem zašto je Džuli pokrenula stvar toliko dugo posle navodnog zlostavljanja.
Šivananda kaže da su, posle sastanka sa Džuli, počeli da primenjuju protokole za članove i goste koji su dizajnirani da pruže svima sigurno okruženje u kojem mogu da govore o takvim navodima.
Pitali smo ih zašto i dalje poštuju muškarca koji ju je seksualno zlostavljao.
„Organizacija Šivananda poštuje sopstvenu lozu i učenja“, bio je njihov odgovor.
- Šta raditi ako dete pretrpi seksualno zlostavljanje
- Šta je „osvetnička pornografija“ i kako utiče na žrtve
Što se tiče Mahadevanande, naša istraga je pronašla dokaze da je odbor znao za njegovu navodne seksualne prekršaje već 1999. godine jer im je on sam to priznao.
Svami Saradananda, Amerikanka koja je u to vreme bila u EBM-u, rekla nam je da je 1998/99. godine dobila telefonski poziv uplakane direktorke Delhijskog ašrama.
Direktorka joj je rekla da je Mahadevananda šetao bez pantalona – u donjem vešu.
Kada je nazvala da sa tim suoči Mahadevanandu, objasnio je da to nije bilo tačno.
Nije bio u donjem vešu – bio je nag.
I to nije bilo njegovo jedino otkriće.
„Rekao mi je da nije nosio ništa ispod pojasa i da je ušao u kancelariju u kojoj je (direktorka iz Delhija) radila i masturbirao ispred nje.“
Svami Saradananda, duboko uznemirena, kaže da je ovo pokrenula na sledećem sastanku EBM-a.
Kaže da su svi uređaji za snimanje bili isključeni i sekretarica poslata iz sobe.
Mahadevananda je bio prisutan i ona kaže da je on potvrdio da je njen iskaz istinit.
„A on je rekao: ‘Ali ako ona ne želi da to radim, u redu, velika stvar. Neću to više raditi’.“
Kada je prekinula da bi pitala kako će se nositi sa Mahadevanandinim priznanjem, jedan od članova odbora odgovorio je:
„Pa, već je rekao da to više neće raditi. Šta želite? Njegovu krv?“.
- Kad ti na ulici dobace: „Lutko“
- Kako i kome prijaviti seksualno uznemiravanje na fakultetima u Srbiji
U roku od nekoliko meseci, Saradananda je primila faks u kome je pisalo da je izuzeta iz odbora.
Predali smo ovaj navod EBM-u, ali oni nisu odgovorili.
Saradanandina otkrića mogla bi objasniti nedostatak iznenađenja sa kojim se Vendi suočila 2006. kada je višem članu osoblja u kanadskom sedištu rekla da je Mahadevananda ejakulirao na nju.
Njegov odgovor je, kaže ona, bio: „Prokletstvo, ne opet“.
Član osoblja rekao joj je da se ne brine – organizacija je organizovala da Svami Mahadevananda ima savetovanje.
„Nisam bila svesna da će se u Kanadi ovo definisati kao seksualno zlostavljanje. U to vreme nisam bila svesna da je ovo moglo biti predato policiji“, rekla mi je Vendi.
Trinaest godina kasnije, EBM je na kraju istražio Mahadevanandu, a zatim je najavio njegovo povlačenje u njihovom mesečnom časopisu – odlazak u penziju za koji su priznali da ga finansiraju.
U saopštenju se navodi da mu se izvršni odbor zahvalio na „predanoj i nadahnjujućoj službi“.
Kerol Merčasin, advokatica koju finansira Projekat Satja, kaže da je razgovarala sa 25 do 30 žena koje je seksualno napastvovalo osoblje Šivanande.
Kaže da je smatrala da je svaka od njih verodostojna.
U slučaju Ketrin, ona postavlja pitanje zašto incident nije prijavljen policiji nakon što su poverenici saznali za navode.
Kada su, mnogo godina kasnije, njeni roditelji saznali i suočili se s njima, Kerol kaže da su im rekli da se ništa ne može učiniti bez dokaza.
EBM nam je rekao da je učitelj za koga se tvrdi da je zlostavljao Ketrin i druge suspendovan sa dužnosti dok istražuju.
Ali iz nekoliko izvora nam je rečeno da je još umešan u Šivanandine indijske ašrame, a kada sam nazvao ašrama iz Kerale, rečeno mi je da je on zapravo tamo držao ceo kurs ranije ove godine.
EBM je odbio da bude intervjuisan, ali nam je poslao izjavu koju prenosimo u celini:
„Upravni odbor u potpunosti saoseća sa onima koji su se javili i nudi svakom pojedincu koji smatra da je na njih moglo uticati ponašanje pomenuto u (istrazi BBC-ja) uverenje da neće tolerisati zlostavljanje ili zanemariti neprimereno ponašanje.
Izvinjava se bezrezervno za bilo kakve istorijske greške koje je počinio u rešavanju navoda detaljno opisanih u (istrazi).“
„Kao rezultat tih navoda, Šivananda je naložio nezavisnu istragu i imenovao pravne stručnjake koji su pomogli u preispitivanju i sprovođenju zaštitnih politika i uspostavili odgovarajuću obuku.
Organizacija Šivananda uspostavila je poverljivo izveštavanje za svakoga ko je zabrinut zbog zlostavljanja.
Apsolutni prioritet za organizaciju Šivananda je da svako ko dođe u kontakt sa njom, u bilo kom svojstvu, bude zaštićen od zlostavljanja ili patnje.
Organizacija Šivananda je monaški red posvećen fizičkom, mentalnom i duhovnom zdravlju i posvećen bezbednosti svih svojih članova.“
Videla sam četiri izveštaja o istrazi učitelja koje ne možemo imenovati, a svi zaključuju da su, prema zakonu verovatnoće, svi oštećeni verodostojni i da su njihova svedočenja istinita, kao i da su dvoje od njih zlostavljanje prijavili EBM-u.
Pogledajte video o seksualnom nasilju u Kolumbiji
U aprilu sam se vratila u Patnijski ašram gde sam provela poslednjih pet godina kao učiteljica i poklonica.
Ali ovaj put nisam ušla unutra.
Učinilo mi se da je sveobuhvatna priroda Šivanande koja me je privukla takođe ono što je može učiniti tako opasnom.
Žene sa kojima sam razgovarala rekle su mi da je bilo lako izgubiti osećaj za stvarnost, što je otežavalo propitivanje šta se događa.
I svesna sam da su tokom naše istrage žene koje su se javile sve bile sa Zapada.
Ali čini se da postoje i oštećene Indijke – videla sam imejlove od žena sa detaljima o tome šta im se dogodilo, ali bile su preplašene da bi razgovarale sa mnom.
Što se mene tiče, za mene i Šivanandu je gotovo.
Producentkinja istrage bila je Luiza Adamu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
