Ženska prava i Amerika: Vrhovni sud bi mogao da ukine pravo na abortus, pokazuju dokumenta

Milioni žena u Americi mogli bi uskoro mogle da ostanu bez zakonskog prava na prekid trudnoće, sudeći po procurelim spisima Vrhovnog suda.

U dokumentu, koji je objavio Politiko, navodi se da je vrhovna sudska instanca u ovoj zemlji blizu toga da promeni odluku iz 1973. kojom je u čitavoj državi legalizovan abortus.

Ako se ukine presuda iz slučaja Rou protiv Vejda, svakoj državi biće omogućeno da zabrani abortus, ako želi.

Očekuje se da bi to moglo da se desi u skoro polovini američkih saveznih država.

Krajem juna ili početkom jula bi Vrhovni sud trebalo da se izjasni po ovom pitanju.

• Teksas i abortus: Sudija privremeno blokirao zakon
• Autor serije „Žica“ neće snimati u Teksasu zbog zakona o abortusu
• U Teksasu abortus dozvoljen do kraja šeste nedelje trudnoće – kako je na Balkanu

Rou protiv Vejda je ponovo na sudskom odlučivanju na zahtev Misisipija, države koja traže ukidanje. Iznošenje dokaza je održano u decembru.

Ukoliko se obori presuda, bar 22 države mogle bi da ukinu pravo na prekid trudnoće.

U 13 država su već izglasani zakoni koji će automatski zabraniti abortus, ako ovog leta Vrhovni sud donese odluku koja to omogućuje. Ostale bi mogle da brzo donesu potrebne zakone.

Time bi nekih 36 miliona žena izgubilo pravo na abortus, podaci su Planiranog roditeljstva, organizacije koja se zalaže za abortus i reproduktivno zdravlje.

Procurela dokumenta – nazvana prvi nacrt – pokazuju izgleda većinu u sudu, i kako piše Politiko, potpisuje ih sudija Semjuel Alito, a pojavila su se u sudu 10. februara.

Međutim, nije jasno da li predstavljaju konačno mišljenje, jer su sudije ranije menjale stavove tokom pisanja nacrta. Vrhovni sud i Bela kuća nisu se još oglašavali.

Čim su u ponedeljak objavljena dokumenta izazvala su negodovanje demokrata, kao i proteste kako protivnika abortusa, tako i onih za slobodu izbora, ispred zgrade suda u Vašingtonu.

Lideri Demokrata Nensi Pelosi i Čak Skamer poručili su da ako je ovo tačno, Vrhovni sud je „spreman da uvede najveće ograničenja prava u poslednjih 50 godina“.

Grupe protiv abortusa poput Suzan B. Entoni List pozdravile su vest.

„Ako Rou zaista bude oboren, naš posao će biti da izgradimo konsenzus za najjaču moguću zaštitu nerođene dece“, navodi se u saopštenju.

• Žene u Meksiku više neće biti kažnjavane za prekid trudnoće
• Pravo na abortus: Od Argentine do Bosne
• Spontani pobačaj u Srbiji – „Slika jedne mame čije bebe više nema“

Curenje bez presedana

Entoni Zarker,

BBC reporter Severna Amerika

Pretpostavimo na trenutak da ovaj nacrt mišljenja postane važeći u zemlji. Automatski – jer su države već usvojile zakone koji se aktiviraju u tom slučaju – abortus bi bio protivzakonit u 22 države.

Pitanje prekida trudnoće i zakonitosti procedure postalo bi opako polje političke borbe u predizbornoj godini.

Ovo je značajno i zbog onoga što se možda dešava u Vrhovnom sudu.

Nacrti mišljenja su, međutim, samo to – nacrti. I bilo je izveštaja o sudijama koje menjaju stavove dok se proces izrade mišljenja odvija u zatvorenim odajama.

Međutim, ovo neviđeno curenje dovodi do kratkog spoja.

Tokom većeg dela američke istorije, Vrhovni sud je delovao poput planine Olimp, prenoseći mišljenja sa visine. Ta neprozirnost je možda zauvek razbijena, kako se curenje širi.

Šta će to značiti za legitimitet sudskog procesa u SAD videćemo, ali unutar same institucije može se sa sigurnošću pretpostaviti da je nestalo sve poverenje između sudija, kolegijalne grupe koja se nekada nazivala „braćom“.

U eri kada se političke norme razbijaju kao grnčarija u zemljotresu, pao je još jedan veliki komad.

Guverneri nekoliko država iz redova demokrata, poput Kalifornije, Novog Meksika i Mičigena, najavili su da planiraju da pravo na abortus da upišu u ustave, ako sud poništi odluku iz slučaja Rou protiv Vejda.

„Ne možemo da verujemo [Vrhovnom sudu] da će zaštititi pravo na abortus, pa ćemo to učiniti sami“, napisao je guverner Kalifornije Gavin Njusom na Tviteru.

Magazin Politiko objavio je dokument koji je procurio u celosti, gde sudiju Alito kaže da je presuda „Rou od početka bila izuzetno pogrešna“.

„Obrazloženje je bilo izuzetno slabo, a odluka je imala štetne posledice“, citiraju sudiju.

„Daleko od toga da je napravilo nacionalni konsenzus o abortusu, [to je] zapalilo debatu i produbilo podele.

Suparničke grupe demonstranata nastavile su u utorak demonstracije ispred Vrhovnog suda, pri čemu su aktivisti protiv abortusa skandirali „Roe protiv Vejda mora da ide“, a drugi „abortus je pitanje zdravlja „.

„Oni se neće izvući sa ovim“, rekla je jedna od aktivistkinja za novinsku agenciju Rojters.

„Ovo uništava sve za šta smo radili“, rekao je drugi demonstrant.

Protivnica abortusa Ema Hojsner, rekla je da se „veoma strastveno bori za život“.

Vrhovni sud je preoblikovan za vreme mandata predsednika Donalda Trampa imenovanjem trojice sudija i nazvan je najkonzervativnijim u modernoj istoriji SAD.

Šest od devet aktuelnih sudija imenovali su republikanski predsednici, a ostalu trojicu demokratski.

Sudu je potrebna većina da donese odluku.

Politiko izveštava da su sudija Alito i još četvorica sudija koje su imenovali republikanci – Karens Tomas, Nil Gorsuh, Bret Kavanuh i Ejmi Kani Baret – za ukidanje presude, ali nije jasno kako će glavni sudija Džon Roberts glasati.

Prema BBC-jevom američkom partneru CBS Njuz, samo curenje će takođe naneti ogromnu štetu jednoj od najuglednijih američkih institucija i verovatno će dovesti do kompletne istrage, koja uključuje FBI, kako bi se otkrio izvor.

Rou protiv Vejda 1973. dala je ženama u SAD apsolutno pravo na abortus u prva tri meseca trudnoće i ograničena prava u drugom tromesečju.

Ali u decenijama nakon toga, presude protiv abortusa postepeno su smanjivale to pravo u više od deset država.

Samo 2021. godine uvedeno je skoro 600 ograničenja za abortus širom zemlje, od kojih je 90 preraslo u zakone.

To je više nego bilo koje godine u poslednjih pola veka.

Smatra se da će ukidanje pristupa abortusu najviše uticati na siromašne žene – za koje je već veća verovatnoća da će tražiti prekid trudnoće.

Žene u dvadesetim godinama najčešće idu na abortus – 2019. godine oko 57 odsto je bilo u ovoj starosnoj grupi.

Crni Amerikanci imaju najveću stopu abortusa – 27 od 1.000 žena starosti od 15 do 44 godine.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]