Morske ptice u Norveškoj se gnezde na plastičnim konopcima i odbačenim ribarskim mrežama

Simon Pierce
Morske ptice u Norveškoj se gnezde na plastičnim konopcima i odbačenim ribarskim mrežama

Ptice sa svih kontinenata osim Antarktika gnezde se i guše u smeću koje su ostavili ljudi.

Fotografije su poslali ljudi iz čitavog sveta u okviru projekta Ptice i deponije.

Naučnici koji vode projekat kažu da su videli ptice koje su zarobljene ili se gnezde u svemu i svačemu – od konopaca i ribarskih mreža do odbačenih ukrasnih traka i papuča.

Gotovo četvrtina fotografa uslikalo je ptice dok prave gnezdo ili kako su se zapetljale u jednokratnim zaštitnim maskama.

Cilj projekta je da se prikaže štetan uticaj smeća, a posebno plastike, na ptice.

Meri Kaporal Prajor uslikala je ovu fotografiju u Americi, a na njoj se vidi patka sa hirurškom maskom oko vrata

Mary caporal Prior
Meri Kaporal Prajor uslikala je ovu fotografiju u Americi, a na njoj se vidi patka sa hirurškom maskom oko vrata

„Generalno, ako ptica izgradi gnezgo koristeći duga vlakna, poput morske trave, granja ili trske, velika je šansa da će se negde u gnezdu naći deo ljudskog otpada“, kaže doktor Aleks Bond iz Muzeja istorije prirode u Londonu, koji je i jedan od istraživača koji je uključen u projekat.

On zajedno sa kolegama vodi ovaj projekat već četiri godine, a žele da ukažu na širok spektar problema koji nastaju zbog plastičnog otpada u prirodi.

Golubovi su svili gnezdo na gradilištu u britanskom Saseksu, a koristili su odbačene plastične kablove

Matthew Irish
Golubovi su svili gnezdo na gradilištu u britanskom Saseksu, a koristili su odbačene plastične kablove

„Ako krenete da tragate za takvim primerima, možete ih videti svuda“, kaže on.

„Pokazalo se koliko je ta pojava raširena po celoj planeti – dobili smo izveštaje iz Japana, Australije, Šri Lanke, Velike Britanije i Severne Amerike, što dokazuje da je ovo globalni problem“, dodaje.

Tim je u nedavno sprovedenoj studiji pokušao da utvrdi koliko pristiglih fotografija prikazuje zaštitnu opremu povezanu sa pandemijom korona virusa.

Otkrili su da je u pitanju gotovo četvrtina.

Maske, poput ove u koju se zaplela crna gorčica u Singapuru, najčešće se nalaze na fotografijama

Adrian Silas Tay
Maske, poput ove u koju se zaplela crna gorčica u Singapuru, najčešće se nalaze na fotografijama

„Gotovo svuda su maske“, priča doktor Bond.

„Zamislite različite materijale od kojih su maske napravljene – rastegljivi lastiš se upetlja oko nogu ptica ili možemo da vidimo povređene ptice koje su pokušale da progutaju deo čvrste plastike koja pomaže da se maska pričvrsti iznad nosa“, objašnjava on.

Naučnici koriste izraz „obuhvati sve“ za predmete koji sadrže „čitav spektar različitih polimera“, a maske su dobar primer za to, dodaje doktor.

Mnoge ptice, poput ovog američkog crvendaća uslikanog u aprilu 2020, mogu se nađi upletene u elastične uzice na maskama

Jake Kenny
Mnoge ptice, poput ovog američkog crvendaća uslikanog u aprilu 2020, mogu se nađi upletene u elastične uzice na maskama

Istraživači, kako kažu, žele da ukažu na „sistemski problem“ zbog kojeg se stvara toliko đubreta koje završava u prirodi.

Posmatranje širine uticaja na životinjske vrste širom sveta bilo je „deprimirajuće“, kaže glavni istraživač Džastin Amendolija sa kanadskog Univerziteta Dalhusi za BBC Njuz.

„U aprilu 2020. stigla je prva slika ptice koja visi sa drveta zakačena na zaštitnu masku u Kanadi i taj prizor je kasnije obišao svet“, priča on.

„To stvarno pokazuje koliko šteta koju ljudi nanose prirodi može biti osetna vrlo brzo širom planete.“

Ovu crnu lisku koja se gnezdi u Holandiji teško je uočiti u hrpi đubreta

Sam M
Ovu crnu lisku koja se gnezdi u Holandiji teško je uočiti u hrpi đubreta

„Prelazak na četkice za zube od bambusa ili papirne kese za kupovinu neće spasiti svet, jer većina velikih količina plastike dolazi iz komercijalnih i industrijskih izvora“, kaže doktor Bond.

„Dakle, potrebna je kombinacija strategija sa vrha i pritiska na sve nas odozdo kako bismo rekli ‘dosta je bilo'“, dodaje.

Amendolija smatra da je „u redu da se oni koji prvi put vide ove slike osećaju tužno“.

„Ali moramo da učimo iz bespotrebne i često nevidljive patnje koju je divlji svet iskusio tokom pandemije.

„Nadam se da će taj osećaj tuge poslužiti kao poziv na akciju“, kaže ovaj stručnjak.

Gnjurac sa ribarskom mrežom oko kljuna

Joe Chowaniec
Istraživači kažu da bi trebalo da naučimo iz nevidljive patnje životinja

Doktoru Bondu se dopada globalna akcija u borbi protiv plastičnog otpada koja je pretočena u Montrealski protokol, a tim dokumentom se zabranjuje upotreba hemikalija koje štete ozonskom omotaču.

Mnogi ovaj protokol smatraju jednim od najuspešnijih globalnih ugovora u ovoj sferi.

„Isto nam je potrebno kada je reč o plastičnom otpadu i idemo u tom pravcu, samo vrlo, vrlo sporo“, kaže Bond.


Pogledajte video:

Upoznajte Roba koji je za vreme zabrane kretanja čistio plaže
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.