Foto: Wikipedia

Kako piše Arsenijević, u tekstu „Tužna sudbina uzurpiranog Društva za ulepšavanje Vračara“, Tatić iznosi „niz kleveta, uvreda i optužbi“, te je na te, kako kaže, insinuacije, prinuđen da odgovori.

„No, krenimo redom. Društvo za ulepšavanje Vračara je 2010. godine obnovilo rad prvobitnog Društva koje je radilo na podizanju električne, vodovodne, kanalizacione i svake druge infrastrukture Vračara u periodu od 1884. do 1947. godine kada je dekretom Slobodana Penezića Krcuna zabranjen dalji rad i sekvestrirana celokupna pokretna i nepokretna imovina Društva. Sa grupom istomišljenika sam obnovio rad Društva u maju mesecu 2010, čemu je prethodilo dvomesečno istraživanje dokumentacije u Arhivu grada Beograda, i od tog dana sprovodimo niz aktivnosti koje su u skladu sa programom Društva – postavljanje spomen-ploča zaslužnim građanima Vračara, ozelenjavanje, tribine, borba protiv investitorskog urbanizma, borba za očuvanje kulturnog i graditeljskog nasleđa“, objašnjava Arsenijević.

On dodaje da je Društvo osnovano „zbog svesti da političkim strankama pobrojane aktivnosti ne predstavljaju prioritet“, te je stoga nekolicina građana koja ne pripada političkim strankama, odlučila da se aktivira i na tom planu, navodi Arsenijević.

„Na lokalnim izborima 2016. izašli smo sa listom „Vračar Vračarcima – Društvo za ulepšavanje Vračara“ i osvojili 4,87 odsto glasova, ne 4,5 kako tvrdi Tatić. Nedostajalo nam je svega dvadesetak glasova da ja, kao nosilac liste, i Milan Caci Mihailović, uvaženi glumac Ateljea 212, uđemo kao odbornici u lokalnu skupštinu. Da smo ušli, kao što nismo, Mihailović bi sasvim sigurno (o sebi nema potrebe da govorim) podržao listu DS i omogućio nesmetan produžetak vlasti ove stranke, budući da bi našim ulaskom SPS i DSS izgubile po jednog odbornika. Pretpostavljam da je Tatiću krivo što nije osvojio željeni broj mandata pa sada krivce želi da pronađe u drugima, ne bi li pred političkim rukovodstvom svoje stranke opravdao katastrofalan neuspeh ove organizacije koja je preko 20 godina komotno i nesmetano upravljala opštinom Vračar“, navodi Arsenijević.

A razlozi za neuspeh DS na Vračaru su brojni, tvrdi Arsenijević, o čemu, kako kaže, može da svedoči „kao osnivač i dugogodišnji član Opštinskog odbora DS Vračar“.

„Dovoljno je, za početak, reći da su preuzimanjem kontrole unutar opštinske organizacije od strane tadašnjih „mladih lavova“, nasilnički organizovanim smenjivanjem dotadašnje predsednice opštine (sada, nažalost, pokojne) Milene Milošević i rasterivanjem starih članova, ukinute temeljne vrednosti demokratije, a to su dijalog, debata i pravo na suprotno mišljenje. Zbog ovoga, a i zbog drugih okolnosti u koje ne želim ovde da ulazim (predugo bi bilo za pisati i zamorno za čitati), DS je izgubila na opštinskim a potom, sa još katastrofalnijim rezultatom i na gradskim izborima, odnosno nije prošla cenzus od pet odsto na Vračaru, a na kojima (gle čuda!) Društvo za ulepšavanje Vračara nije učestvovalo, te je ovaj rezultat Tatić samostalno i neometano ostvario“.

Zbog navedenog, kaže Arsenijević, „posle ovakvog istorijskog neuspeha, da sam na mestu Tatića, ne bih tražio krivca u drugom, nego bih pošteno priznao poraz i podneo (a ne ponudio) neopozivu ostavku“.

„Zato što alibija nema! Poraz je samo i isključivo njegov! A i usledio je, pre svega, zbog njegove lične bahatosti i bahatosti nekih od njegovih najbližih saradnika, koju su građani Vračara videli, prepoznali i kaznili na izborima. Animozitet Tatića prema onima koji nisu njegovi slepi poslušnici je toliki da je objavio i poziv na linč nekolicine bivših članova DS, među kojima se naravno našlo i moje ime. Zajedno sa bivšim prozvanim članovima DS podneo sam krivičnu prijavu protiv Tatića, koju Javno tužilaštvo nije procesuiralo jer evidentno neko moćan stoji iza Tatića (možda i sam Vesić koga on tako često i rado pominje?!)“, tvrdi Arsenijević.

„Mi tu borbu nastavljamo, uprkos Tatiću i njegovim mentorima, jer slutimo da bi njegovim eventualnim povratkom na vlast divljanje investitora uzelo još većeg maha. Nadam se da nisam uzeo previše prostora u Vašem cenjenom listu, a prosto mi je žao utrošene hartije na ovakve, u političkom i javnom životu, jalove i krajnje nebitne likove za čije klevete postoje nadležne sudske institucije“, završava Arsenijević.

Povezani tekstovi