Blagoje Jovović dobija ulicu u Beogradu, a Đuza Stojiljković spomen-ploču  1Foto:Tijana Ivanović

Na osamnaestoj sednici Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda koja je održana danas, usvojena je inicijativa zamenika gradonačelnika Gorana Vesića u svojstvu građanina, da jedna ulica u Beogradu ponese ime Blagoja Jovovića, saopštio je Beoinfo.

U obrazloženju inicijative se precizira da je Blagoje Jovović 10. aprila 1957. godine izvršio atentat na ozloglašenog čelnika ustaške Nezavisne Države Hrvatske Antu Pavelića.

To se desilo na dan kada su ustaše u Argentini slavile dan osnivanja njihove nacističke države, tzv. Nezavisne Države Hrvatske, tvorevine koja je u Drugom svetskom ratu izvršila jedan od najvećih i najtežih genocida na svetu, a čiji je jedan od osnivača bio upravo Pavelić.  

„Kao heroj srpskog naroda, Blagoje Jovović izvršio je atentat na najvećeg zlotvora u srpskoj istoriji, ustaškog poglavnika Antu Pavelića. Stotine hiljada Srba ubijeno je na najmonstruoznije načine od strane Pavelićevih ustaša u NDH. Ovaj zlikovac osnovao je u Jasenovcu i logor za srpsku decu, kao i logore ne samo za Srbe već i za Rome, Jevreje, muslimane i antifašiste”, objasnio je Vesić, saopštio je Beoinfo.

On navodi da se nada da će ovaj predlog naići na odobravanje javnosti i da se neće naći neki srpski istoričari koji će nas ubeđivati da Jovović, koji je izvršio atentat na jednog od najvećih ratnih zločinaca koje istorija pamti, nije heroj.

„Blagoje Jovović preminuo je 2. juna 1999. godine. Dvadeset godina kasnije, s vremenske i istorijske distance, smatram da je vreme da se Beograd i Srbija oduže Jovoviću te da dobije ulicu u Beogradu”, navodi Vesić.

Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica predložila je da Zagorska ulica u Gradskoj opštini Zemun ponese ime Blagoja Jovovića.

Takođe, članovi Komisije usvojili su inicijativu Društva za ulepšavanje Vračara da se postavi spomen-ploča srpskom glumcu Vlastimiru Đuzi Stojiljkoviću, na fasadi zgrade u kojoj je živeo u Novopazarskoj ulici.

Vlastimir Đuza Stojiljković rođen je 1929. godine u mestu Ražanj. Profesionalnu karijeru je započeo 1951. godine u Beogradskom dramskom pozorištu. Često je gostovao u brojnim predstavama. Veliku popularnost je stekao filmom „Ljubav i moda“ i ulogom Rodoljuba Petrovića u seriji „Pozorište u kući“.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

6 reagovanja na “Blagoje Jovović dobija ulicu u Beogradu, a Đuza Stojiljković spomen-ploču ”

  1. Samo u Srbiji ubice dobijaju ulice a veliki ljudi kao Đuza samo spomen ploču ,zato smo i ovde gde smo.

    • Ista priča je sa Alejom zaslužnih gradjana. Kada se danas tamo sahranjuju nekakvi šabani umestio zaslućnih akademika, uz sve države počasti i prisustvo predsednika Vučića, šta dalje pričati?! Katastrofa od posrnulog društva!

  2. Blagoje Jovović, nesumnivo agent UDBE! Kada mu Tito nije dao ulicu zašto bi to četnici iz aktuelne vlasti?

    • To „nesumnjivo“ si utvrdio na osnovu egzaktnih činjenica ili je to tvoja lična impresija? Blagoje Jovović nije bio agent udbe i nakon atentata Aleksandar Ranković mu je nudio da se vrati u Jugoslavio i oficirski čin udbe ukoliko atentat na Pavelića pripiše uspehu udbe, što nije bilo i što je Jovović odbio. Pre nego što izneseš zaključak, pročitaj nešto!

  3. U SFRJ su mediji taj atentat prikazivali kao veliki uspeh UDBe. To se može proveriti u novinskim arhivima. Ne verujem da je Vesić bio toliko maloletan da mu to nije poznato. Nijedna država u svetu ne daje imena ulica državnim ubicama! Ovakav predlog samo znači da JUL i dalje vlada Srbijom iz senke.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.