Dveri iznele predloge za bolji život u Beogradu

Dosadašnja praksa je suprotna, rekao je on: „Beograđane niko ništa nije konsultovao u vezi sa prodajom PKB-a, Aerodroma Beograd, ‘Beograđanke’ ili o izgradnji spalionice za komunalni otpad u Vinči“ za koju je rečeno da će „dodatno zagaditi vazduh, vodu i okolinu“.

Obradović je na konferenciji za novinare predstavio deo Proglasa „Promena sistema sigurnost za sve“ i program za poboljšanje kvaliteta života „Moj Beograd 2020-2030. – Za Beograd po meri čoveka i porodice“.

„U centru gradske politike ne treba da budu automobili i zgrade već ljudi i porodice“, rekao je Obradović i istakao da „u Beogradu niko ne sme da bude zaboravljen, gladan, bez struje i vode, kao i osnovne zdravstvene i socijalne zaštite, niti mu može biti oduzet porodični dom“.

Obradović je govorio i o „dverjanskom zelenom patriotizmu“ jer Beograd ima „ogromne probleme sa kvalitetom vazduha, vode, bukom, zračenjem, otpadom“.

Ocenio je da je „Beograd nesumnjivo oduvek bio i treba da ostane kosmopolitski grad“, ali „ne treba da se zanemari da je Beograd i srpska prestonica“, i „sabirni centar svih Srba koji žive van granica Srbije“, maada „postoji utisak da se Beograd stidi te svoje nacionalne uloge, i to treba da se promeni“.

Predsednica gradske organizacije Dveri, Radmila Vasić, izjavila je da je zbog potrošnje državnog novca na „preskupe fontane, jelke, rasvetu, izgradnju ‘novog’ Trga Republike i ‘suludog’ projekta seče šuma na Košutnjaku“, grad „razrušen i neuređen“.

Vasić je rekla da se ne sme dozvoliti rasprodaja ili poklanjanje javne imovine i imovine preduzeća radi izgradnje privatnih objekata, da su preskupi projekti kakav je „Beograd na vodi“, a da iz tog naselja u izgradnji neprečišćena kanalizacija ističe u reku Savu iz koje se Beograd snabdeva vodom za piće.

Zato je, kako je navela, potrebna „zajednička, iskrena i dosledna borba do kraja, da Beogradu vratimo lepotu, kulturu, izgled metropole, čistotu, a pre svega čist vazduh i zdravu i zelenu okolinu“.

Posebno je ukazala na problem funkcionisanja gradske uprave koju bi, „reorganizacijom i smanjenjem političkih ili izmišljenih radnih mesta“, trebalo načiniti efikasnijom.

Rekla je i da bi sistem naplate gradskog prevoza „Bus plus“ morao biti vraćen Gradskom Saobraćajnom preduzeću i gradskom Sekretarijatu za saobraćaj.

Zato, rekla je ona, budžet mora biti javan, te se Dveri zalažu da na sajtu Grada sve informacije uvek budu dostupne građanima.

Član Predsedništva Dveri i predsednik stručnog Saveta za zdravstvo, Siniša Jagodić, novinarima je rekao da porodična medicina i porodični lekar moraju da zauzmu knjučno mesto u zdravstvu, a da je prevencija „druga ključna reč“.

Ukazao je da je pravovremena lekarska pomoć od neprocenjivog značaja u Srbiji gde kardiovaskularna i cerebrovaskularna oboljenja „uzimaju ogroman danak“, a posebno u Beogradu.

Rekao je da je veoma važno i poboljšanje materijalnog stanja zdravstvenih radnika u Beogradu što „za gradski budžet ne bi bilo mnogo, a zaposlenima u zdravstvu bi dosta značilo“.

Predsednik Saveta Dveri za kulturu, Milorad Marinković, izjavio je da je nephodna „decentralizacija gradske kulturne scene“, odnosno da priredbi kulture bude ne samo u centru grada, već i u ostalm opštinama.

Marinković je ocenio rekao da se „danas ljudima upravlja nekulturom, zaglupljivanjem, lažima, promocijom pogrešnih vrednosti i namernim držanjem ljudi prikovanih za dugoročnu neizvesnost siromaštva“.

„Upravo kultura, vera, tradicija i porodični moral, hrišćanske i humanističke vrednosti u najširem smislu te reči, najbolje su brane sadašnjoj moralnoj, duhovnoj i kulturno obrazovnoj eroziji u Beogradu i Srbiji“, rekao je on.

Pošto je ocenio da „položaj umetnika i radnika u kulturi nikada nije bio nepovoljniji nego danas“, rekao je da će Dveri raditi na tome da „Beograd postane prestonica kulture ovog dela Evrope“, da se gradska kultura „decentralizuje“ izgradnjom „kulturnih četvrti“, da se povećaju nadležnosti opština u kulturi, izgrade nove zgrade Opere i Filharmonije i „bar još jedna velika i reprezentativna galerija za likovne i vizuelne umetnosti u centru Beograda“.

Ivan Grbić, član Izvršnog odbora Dveri za Beograd, rekao je da se taj pokret zalaže za osnivanje novog sekretarijata u Gradskoj upravi – Sekretarijata za porodičnu politiku.

Izneo je i da program Dveri za grad Beograd sadrži „ravnomerno ulaganje“ u obnovu i rekonstrukciju zgrada škola, besplatne udžbenike za svu decu, povećavanje bezbednosti u školama, izgradnju vrtića i proširenje postojećih.