Vuletić, Kovačević, Bobić: Sa Šeste tribine Građanskog demokratskog foruma

U tom smislu, Vuletić je podsetio na ponovno uređenje Trga republike, ali i nešto stariji „zahvat“ novih beogradskih upravljača – Fontanu na Trgu Slavija, planiranu gondolu, Ulicu 27. marta, ali i Beograd na vodi, često prisutnu temu u javnosti glavnog grada.

Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta u timu gradonačelnika Nenada Bogdanovića, situaciju u glavnom gradu ocenio je kao dramatičnu, i dodao da za postupak gradskih vlasti, ali i republičkih, ne nalazi razumno objašnjenje.

„Vidim nekoliko razloga, jedan je da oni pokušavaju da svojim akcijama pokažu kako su vredni, prilježni i posvećeni gradu i da prave grad koji je nama potreban. Drugi je lukrativni aspekt ogromnih poslova u koje se ulaže novac svih nas, građana, o čemu mi ne znamo ništa“, rekao je Bobić.

Kao treći aspekt je naveo nestručnost koja je posledica samog načina biranja ljudi koji vode grad.

„Sve što se dešava, počev od „Beograda na vodi“, gondole, glavnog varoškog trga i nekoliko bitnih gradskih ulica koje su mesecima već raskopane i neprohodne, radi se zbog stvaranja jednog drugačijeg grada u kome je negirana njegova istorija i sve što je do sada urađeno“, naveo je Bobić.

On se ne protivi izmenama izgleda glavnog grada, za koje kaže da su neminovne. Ipak, u svetu su te promene u saglasju sa potrebama građana.

„Mi imamo svoje potrebe, ali one nisu u fokusu onih koji vrše vlast. Oni su udruženi sa kapitalom, ta udruga sve nameće ljudima i oni su otuđeni od prostora u kome žive. Grad je nama oduzet“, zaključio je Bobić.

Bobić je naveo da je naš zakon koji reguliše donošenje planova krajnje jasan i podrazumeva veliko učešće javnosti u njihovom stvaranju, ali da vlasti ne odgovara komunikacija sa građanima jer „ometa posao“.

„Posao, unapred dogovoren. Obavezni ste da građanima pokažete prvu verziju plana, da s njima vidite šta je tu moguće, koja su sredstva tu predviđena i da li ih baš za to treba upotrebiti. Ali, to ne funkcioniše. To je ruganje pameti građana i taj stepen neinformisanosti izaziva posledicu. Učešće javnosti, i stručne i laičke, potpuno je eliminisano i to je, u stvari, realizacija potpore vlasti da ima – potpunu vlast. Zapravo, zasela je jedna relativno mala grupa ljudi koja je izabrana, kazao je Bobić i dodao da je „tužno je i opasno“ što od nekoliko hiljada arhitekata koji žive u Beogradu veoma mali broj njih o tome govori.

Komentarišući naslov tribine, arhitekta Bojan Kovačević, predsednik Akademije arhitekture Srbije, rekao je da su opsade Beograda u istoriji veoma česte, koji, zapravo, i nema svest o jako dugačkoj urbanoj istoriji. Kovačević kaže da Beograd „ima istoriju vojnog utvršenja sa pripadajućim naseljima“ i da je ta navodno duga urbana istorija zabluda koja se gaji hiljadama godina. „Beograd je, realno rečeno, u vanrednom stanju, u priličnom masakru svoje fizičke strukture koja će, po svemu sudeći, biti nepopravljiva.

„U Beogradu na sceni imamo najnotorniji urbanistički populizam i u Skupštini grada svaka budalaština može da se izglasa dizanjem ruke, a ljudi koji dužu ruku nemaju nikakvo znanje ni svest šta proizvode. To zovem izopačenim poimanjem legitimiteta. Kad gospodu koja vodi grad pitate zašto sve ovo rade oni odgovaraju da su pobedili na izborima i da naredne četiri godine mogu da rade što hoće. I nema načina da se to ospori. Tome tercira stručna javnost ili, tačnije, oni koji bi to trebalo da budu, arhitekte i urbanisti“, rekao je Kovačević.

Opsada glavnog grada, tvrdi Kovačević, otpočela je intenzivno s proleća 2014. godine kada se na Sajmu investicija u Kanu volšebno na arapskom štandu iz Emirata pojavila maketa Beograda na vodi. On naglašava da je sadašnji srpski predsednik dva puta izgubio beogradske izbore, i to za gradonačelnika, i da on danas upravlja Beogradom preko „svog tima“.

Uvide u planove Sekretarijata za urbanizam, Kovačević naziva „sprdnjom“.

„Kada se tu pojavio nacrt za glavnu kulu Beograda na vodi tu sam zatekao i skandal s kraja ulice Kneza Miloša koji se zove „skaj lajn“. Kvota glavne kule je 127 metara iznad trotoara. Zgrada koja je sada tamo napravljena najmanja je od tri glavne kule“, kaže Kovačević i objašnjava kako je na gradilištu zatekao „balavicu“ zaduženu da „objašnjava ako neko nešto pita“.

„Pitao sam je cinično: „kako je tim koji Vi predstavljate došao do visine“, a ona je odgovorila da je to „plod brižljivih analiza“. U isto vreme kada se državni novac izdvaja za izgradnju gondole, od jedne inostrane zemlje Vlada Srbije traži novčanu pomoć za manastire na Kosovu. To je nečasno i providno, i pokazuje da ne postoji ni jedna epizoda u kojoj je ova vlast spremna da ustukne, rekao je Kovačević. i zaključio da je grad danas „napadnut kao kulturna baština, gomilom urbanistički neprihvatljivih i neizvodljivih rešenja“.

Bobić: Oko 270.000 nelegalnih objakata

Bobić navodi da je prema podacima od pre tri-četiri godine u Beogradu bilo blizu 270.000 objekata koji su građeni bez dozvole. To ne podrazumeva samo cele zgrade nego i dogradnje. Osim takve gradnje i u centru postoji veliki broj objekata na periferiji koji se grade da bi ljudi preživeli. Za to je, veli Bobić, kriva država „jer ih nije zbrinula i to je posledica državne i gradske nebrige gde je javni interes bitno ugrožen“.

Bakić: Stvar je beznadežna

„Što se urbanizma tiče mi živimo u masivnim metastazama. Beogradu nema spasa. Opsada nije došla sa Aleksandrom Vučićem i Goranom Vesićem, ona traje najmanje četvrt veka, kazao je arhitekta Dragoljub Bakić i upitao kada je Urbanistički zavod prestao da postoji. „Ima nas još živih koji smo projektovali u ovom gradu. Poštovali smo urbanističke norme. Kada je to prestalo da važi? Pamtim vreme kada nije bilo jednog jedinog divljeg objekta. Ovo danas je demonstracija moći koja je ušla i u fazu kriminala i nema važenja“, naveo je Bakić.

Povezani tekstovi