Po novom planu na Vračaru zgrade i do pet spratova 1Foto: Facebook/ Udruženje Topolska

 Zbog toga će udruženje „Topolska“ danas predati dokument sa svojim primedbama i sugestijama Sekretarijatu za urbanizam i zahtevati da se, između odstalog, u tom delu Vračara spratnost novogradnje strogo ograniči na dosadašnju visinu i spratnost, odnosno prizemlje plus dva sprata, kako ne bi narušavala već postojeći ambijent.

– Zavod za zaštitu spomenika je nedavno obišao kraj i označio još neke kuće koje ranije nisu bile pod zaštitom i trajno će zaštititi Krunski venac kao ambijentalnu celinu. novoizgrađene kuće morale bi da se uklapaju u tu celinu, ne samo po spratnosti, već i po zauzeću dvorišta, ogradama i nizom drugih parametara, kako ne bi bila narušen istorijski i urbanističko- arhitektonski ambijent i duh tog dela grada, kaže za Danas Jasna Đokić iz udruženja Topolska.

Kako je navedeno u nacrtu novog PDR (Plana detaljne regulacije), „zadržavaju se svi postojeći objekti uz mogućnost rekonstrukcije, dogradnje i zamene, u skladu sa opštim smernicama, tako da visina novih, odnosno rekonstruisanih objekata po obodnim ulicama: Mileševskoj, Maksima Gorkog, Kalenićevoj i Novopazarskoj ne bude veća od 18 metara, odnosno maksimalne spratnosti do P+4, a u unutrašnjim ulicama: Topolskoj, Petrogradskoj i Vojvode Dragomira ne bude veća od 12 metara, odnosno maksimalne spratnosti do P+3“.

U svojim primedbama udruženje građana Topolska navelo je da je još 1999. planskim dokumentom „Regulacioni plan rekonstrukcije blokova između ulica Maksima Gorkog, Mileševske, i 14. decembra“, celina Krunskog venca  okarakterisana kao prostor „mirne stambene zone“, te da je predviđeno njeno očuvanje „s ciljem da se poštuje zatečeni princip objekata sa „sa baštom i predbaštom“.

U elaboratu je naglađeno da je potrebno „sačuvati predbašte sa ogradom u ulicama Petrogradskoj, Topolskoj, Sime Miloševića, Vojvode Dragomira i Božidara Adžije i vratiti ih tamo gde god je to ranije planirano a danas je izostalo“; da ograde treba graditi „u duhu postojećih“ i da ne treba planirati „delatnosti u prizemljima stambenih objekata koji imaju predbaštu“.

Navedenim planom je niz objekata, njih više od 50, iz ulica Topolska, Petrogradska, Vodjovode Dragomira, Kalenićeva, Sime Miloševića (danas Novopazarska) Maksima Gorkog i Save Kovačevića (danas Mileševska) stavljeno pod prethodnu zaštitu, odnosno evidentirano kao „arhitekstonsko-urbanistička vrednost“ ili kao objekti „koji učestvuju u formiranju ambijenta“. Na tom tragu je, navode iz udruženja, 26. jula 2018. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda evidentirao „Krunski venac“ kao prethodno zaštićenu celinu zbog njenih istorijskih ili arhitektonskih vrednisti o čemu je, u više navrata, javno govorio i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. 

„Međutim, svi problemi, i oni koji se tiču očuvanja objekata koji predstavljaju arhitektonsku baštinu Beograda, i oni koji se tiču zagađenosti odnosno nedostatka zalenila ili nedostatka parking mesta, isključivo su proizvod divljeg investitorskog urbanizma koji će ako se ne obuzda, u potpunosti razoriti život na Vračaru – koji je i inače najgušće naseljena beogradska opština. Stoga, pored mera Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda koji se odnose na zaštitu objekata i celina od arhitektonskog značaja – a Krunski venac apsolutno predstavlja takvu jednu celinu – najefikasnija mera za suzbijanje investitorskog urbanizma, koji predstavlja suštu suprotnost javnom interesu, jeste ograničavanje parametara izgradnje što je PDR i proklamovao kao svoj prvi cilj. U tom pogledu, nacrt PDR ne definiše odgovarajuća sredstva za postizanje ovog najznačajnijeg cilja. Štaviše, širenjem zone Mešovitih gradskih centara sa zonom više spratnosti M4 na početak Topolske ulice (leva strana), dodano se pogoršava trenutna situacija“, navode iz Udruženja u svom predlogu. 

Oni dodaju da je zbog toga potrebno uneti izmene, poput te da celina „Krunski venac“, sa izuzetkom Mileševske ulice, ne sme nikako potpadati pod Zonu mešovitih gradskih centara sa zonom više spratnosti M4. Takođe, maksimalna visina mogućih novih objekata na predmetnom području ne sme biti viša od 9 metara kada je u pitanju linija venca i 12.5 metara kada je u pitanju visina slemena objekata što definiše orijentacionu planiranu spratnost  P+1+Pk/Ps odnosno P+2, a indeks zauzetosti parcela 50 odsto. 

Samo će se ovakvim ograničenjem, uz mere Zavoda za zaštitu spomenika, ambijetalna celina „Krunskog venca“ i njena vredna arhitekstonska baština, odbraniti od strahovitog i razarajućeg pristiska investitorskog urbanizma, smatraju stanovnici Vračara okupljeni u udruženje Topolska.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.