Oronule fasade i zapuštene zgrade po Beogradu: Gde ih najviše ima i ko je odgovoran ako se uruše?

Naime, pre nekoliko dana javnost je uznemirila vest da su se građani žalili da je bezbednosna traka ispred oštećene i napuštene zgrade u Francuskoj ulici 19 pokidana i da je upozorenje za prolaznike nevidljivo.

U pitanju je samo jedan primer u moru prijava građana, jer su mediji još pre par godina pisali o tome da ih je JP „Gradsko stambeno“ izvestilo da samo u Beogradu ima nekoliko hiljada zgrada na kojima bi fasadu trebalo u najskorije vreme u potpunosti sanirati.

U nekim delvima grada nalaze se zgrade stare i više od jednog veka i neretko, šetajući prestonicom, „naletimo“ na improvizovane mere zaštite poput traka upozorenja, skela i ograđenih trotoara.

Danas je još pre više od jedne decenije pisao o tome da najkritičnije zone obuhvataju opštine Stari grad, Vračar, Savski venac i delove Palilule i Zvezdare.

Uz bezbednosni rizik po prolaznike, kao i parkirane automobile koji mogu pretrpeti veliku materijalnu štetu, u ovom nemaru propada i kulturna baština, jer brojne istorijske građevine, vile, dvorci, spomenici kulture i drugi objekti pod zaštitom države takođe propadaju.

Kako se povodom ovog problema osećaju, upitali smo i naše sugrađane, a jedan od prolaznika kaže za Danas da veruje da se te trake samo postavljaju i da se čeka da se zgrada sama od sebe uruši.

– Nedavno je u Cara Dušana odron polupao nekoliko automobila. Hvala Bogu pa niko nije prošao tuda u tom momentu, inače bi stradao. Na Dorćolu ima dosta tih starih zgrada, to se čeka da se samo sruši, pa da nikne desetospratnica. A koliko se samo vila i dvoraca trenutno urušava u Srbiji – pita se naš sugrađanin.

Jednu prolaznica se setila svog omiljenog kulturnog spomenika, skulpture „Ikar“ na zidu Doma vazduhoplovstva u Zemunu, pored koje rado prolazi, a koja je takođe prepuštena zubu vremena.

– Kako se stara o građevinama, tako se stara i o građanima – ukazuje ona.

Tužno joj je što je zgrada Komande vazduhoplovstva, građevina koja je zaostavština Dragiše Brašovana i kulturno dobro grada, sa čuvenom skulpturom „Ikar“ Zlate Markov, godinama bila okovana žutom trakom i natpisom „opasnost“, kaže ona.

– Tužno, ali ne i čudno što se to dešava sa starijim zgradama, kada svakodnevno čitamo da fasada otpada sa „petica“, „West“-ova, novogradnji na vodi i ostalih luksuznih naselja – primećuje za Danas sugrađanka.

Urbanista Marko Jakšić: Na iskustvu Generalštaba slutimo razlog nemara

Urbanista, arhitekta i aktivista inicijative „Beograd ostaje“ Marko Jakšić kaže za Danas da je prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada obaveza vlasnika i korisnika stambenog objekta da održavaju zajedničke i posebne delove zgrade. Ukoliko oni iz objektivnih razloga nisu u mogućnosti da tu obavezu ispune, nadležni organ jedinice lokalne samouprave poverava posao održavanja zgrade organizaciji kojoj je povereno obavljanje poslova od javnog interesa.

– U skladu sa tim, zabrinjava činjenica da toliki broj objekata nije održavan čak do nivoa da može ugroziti bezbednost građana. Sredstava za ovakve aktivnosti, koje bi trebalo da budu prioritet, sigurno ima, uzimajući u obzir ogromno trošenje budžetskih sredstava na grandiozne javne projekte sumnjive društvene opravdanosti i održivosti – primećuje Jakšić.

Prema njegovim rečima, obaveza održavanja zgrada koje propadaju ima još i veću važnost ukoliko su u pitanju devastirani spomenici kulture, kao što su zgrada Generalštaba ili Komanda Ratnog vazduhoplovstva u Zemunu, kao i brojni primeri građanske arhitekture rasuti širom grada.

Međutim, možda baš na iskustvu Generalštaba možemo da naslutimo šta je jedan od razloga ovog nemara, dodaje on.

– Država ne samo da nije pokušala da sanira ovaj spomenik kulture od velikog značaja, nego je pokušala da ga zbriše sa lica zemlje i da neprocenjivo zemljište na kome se nalazi pokloni trećoj strani, uz ciljane izmene zakonske regulative i planske dokumentacije u korist budućeg korisnika. Stiče se utisak da organima uprave ovog grada i zemlje bezbednost građana, kulturno-istorijsko nasleđe i ambijentalne vrednosti grada ne znače mnogo ukoliko su u pitanju atraktivne lokacije na kojima izabrani pojedinci mogu dobro zaraditi – zaključuje Jakšić.

Nikola Jovanović CLS: Godinama upozoravamo na loš rad Sekretarijata

Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović napominje da je u slučaju objekata koji mogu da izazovu opštu opasnost Sekretarijat za inspekcijske poslove dužan da ogradi prostor, izda upozorenje, postavi trake i preduzme sve potrebne mere.

Prema njegovim rečima, bez obzira na to ko je vlasnik objekta, ukoliko ne postupi po uputstvima građevinske inspekcije, nadležni sekretarijat je dužan da sam preduzme mere u cilju otklanjanja opasnosti, a da troškove naknadno naplati od vlasnika.

Jovanović navodi da je prema Zakonu o planiranju i izgradnji, Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada i Krivičnom zakoniku, pored vlasnika objekta, za bezbednost i održavanje nadležna i građevinska inspekcija u okviru pomenutog sekretarijata, te da se ona ne može izuzeti od odgovornosti.

– Godinama upozoravamo na loš rad Sekretarijata za inspekcijski nadzor. Bez korenitih reformi sistema ostaćemo bespomoćni i bez ikakve izvesnosti u pogledu bezbednosti lica i imovine – ukazuje Jovanović za Danas.

Naš list se pitanjima obratio Sekretarijatu za inspekciju, nadzor i komunikaciju, koji nas je uputio na Sekretarijat za informisanje, ali od njih, kao ni od Zavoda za zaštitu spomenika, kojem smo takođe uputili pitanja, do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovore na to koliko zgrada u Beogradu propada, predstavljajući samim tim bezbednosni rizik po građane, kao ni da li je planirano njihovo skorije renoviranje.