Odbor za saobraćaj Pokreta slobodnih građana je, tokom odlučivanja o planu detaljne regulacije tunelske veze savske i dunavske padine, predložio izgradnju mosta preko Save za rešavanje ovog saobraćajnog čvorišta.
PSG ističe da bi izgradnja tunela koštala znatno više nego što je Grad predvideo sa brojnim problemima koji su zanemareni.
Komisija za planove Skupštine grada Beograda, kojom je predsedavao Milutin Folić, glavni gradski arhitekta, predstavila je idejno rešenje za tunel sa dve razdvojene tunelske cevi sa portalima na Savskoj padini u Ulici Gavrila Principa, u zoni Ekonomskog fakulteta, odnosno na Dunavskoj padini u Bulevaru despota Stefana kod zgrade MUP-a (odnosno u blizini raskrsnice sa Ulicom Jovana Avakumovića). Plan sadrži dve zone ulazno-izlaznih portala i jednu zonu tunelskih deonica, koje se prostiru od Ulice Gavrila Principa do Bulevara despota Stefana i Cvijićeve.
Gradska vlast smatra da će se voim rešenjem značajno rasteretiti saobraćaj u centralnom gradskom području na pravcu Novi Beograd – Savski amfitetar – Ada Huja.
Ipak, ispred odbora za saobraćaj PSG, kritike na idejno rešenje za tunle izneo je diplomirani inženjer saobraćaja Dragomir Lukić, koij je naglasio da bi u slučaju izgradnje ovog tunela gužbe ipak postojale, samo sa novobeogradske strane.
“Izlazeći iz tunela, a u smeru Novog Beograda, povećan broj putničkih vozila koji je rasteretio zonu K2 bi se pojavio na Starom – novom savskom mostu, nezavisno od toga kakav će biti, i još više opteretio raskrsnice kod tržnog centra Ušće. Za pretpostaviti je da bi glavni priključak Starog – novog savskog mosta na mrežu saobraćajnica na Novom Beogradu bio na raskrsnici Bulevara Mihajla Pupina i Bulevara Nikole Tesle, tako bi raskrsnica dva bulevara verovatno postala “usko grlo” koje bi još više usporilo saobraćaj motornih vozila prema Brankovom mostu i od njega” ukazao je Lukić.
Zbog toga, i postojećić saobraćajnih gužvi na mostovima preko Save, PSG predlaže kao optimalno rešenje izgradnju most koji bi povezao Bulevar Nikole Tesle nizvodno od Muzeja savremene umetnosti i Bulevar Vojvode Bojovića nizvodno od Barutane.
“Taj most bi obezbedio mnogo bolju povezanost Novog Beograda i Zemuna sa kompletnom Dunavskom padinom od Bulevara Vojvode Bojovića, pa sve do Karaburme i dalje do Ade Huje, nego što bi to bio slučaj sa tunelom Savska – Dunavska padina. Sa druge strane, most bi bio mnogo jeftiniji od tunela čija konačna cena bi bila poznata tek kada se isti izgrade. Imajući u vidu prosečne cene mostova u Češkoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Nemačkoj i Slovačkoj, taj most ne bi smeo da košta više od 30 miliona evra” zaključio je Lukić.
On ističe da osim što je most saobraćajno optimalnije rešenje, on je i finansijski isplativiji, jer su sadašnje projekcije Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda da bi tunel koštao 110 miliona evra bez PDV, odnosno 132 miliona evra sa PDV.
“Da li je to dovoljno? Podaci koje imamo o cenama izgradnje tunela u urbanim zonama, gradovima Austrije, Nemačke i Slovenije govore da to neće biti dovoljno” naglasio je Lukić, podsećajući da tokom gradnje može doći do nepredviđenih okolonosti koje će stvoriti dodatne troškove.
“Iskustvo graditelja tunela Beogradskog železničkog čvora govori, da prilikom kopanja tunela treba biti spreman na pojavu podzemnih voda, klizišta, ugrožavanja stabilnosti nadzemnih objekata, itd., a sve to povećava troškove izgradnje tunela” podsetio je on.
Lukić je naglasio i da postoje stručni propusti u planu izrade tunela, te da nedostaju podaci o veličini, odnosno dužini područja portalnih platformi – koje su neophodne za slučaj opasnosti i zatvaranja jedne cevi tunela i izlaznim otvorima sistema ventilacije – bez kojih bi građani osetili neprijatnosti zbog izduvnih gasova iz tunela.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
