Smeh je provereni lek

Istorija smeha kreće se paralelno sa istorijom čovečanstva. Ljudi neolitskog doba sigurno su, videvši da ujutro sviće lep dan, razvlačili usta u širok osmeh i kretali u lov ili ribolov. Danas, nažalost, sve je manje onih koji u smejanju prepoznaju moćno oružije protiv svakodnevnih tegoba.
Među 5.500 klubova smeha širom sveta, odnedavno se uvrstio i beogradski „Klub smeha“. Ne radi se o klasičnom klubu, niti o ljudima koji se okupljaju u istoj prostoriji i „valjaju se od smeha“, već o sastancima individua koje imaju isti cilj – naučiti se smejati, što više,bez obzira gde i kada.Klub zato nema svoje prostorije već ih, po potrebi i mogućnostima iznajmljuje.

Tri milijarde depresivnih

Odlazak na seansu vežbi smeha, nije svima jednako jednostavan, kako se možda čini.Puno je onih koji se, suočeni sa predrasudama, plaše odlazaka na seansu jer misle da bi društvo to moglo protumačiti kao znak slabosti i nedostatka samopouzdanja.To ne može, međutim, prikriti rezultate statistika koji kažu da više od 60 posto ljudi na svetu boluje od nekog oblika depresije. To, grubo računato, može obuhvatiti i brojku od tri milijarde tužnih i nesrećnih ljudi koji ne znaju kako se izboriti sa olujama svakodnevnice i egzistencije.Retko ko od njih će se okrenuti smehu.Neki pokušavaju da potištenost rasteraju sportom, neki radom, mnogi psiho terapijama i antidepresivima, a najveći broj ne preduzima ništa kako bi pomogli sebi.

– Povremeno se jave problemi kada treba da iznajmimo prostorije, ali to i nije tako važno, jer nama i odgovara da ne budemo stalno na istom mestu i privlačimo radoznalce. Mi smo ogranak jednog velikog svetskog pokreta i svi su dobrodošli. Ipak, u početku moram odbiti veliki broj zainteresovanih jer se puno ljudi javlja iz puke radoznalosti – priča za Danas Jova Mićić, psiholog i osnivač kluba smeha.

Smehom protiv dijabetesa

Beogradski Klub smeha sastaje se jednom nedeljno na jednosatnim seansama koje pomažu da popravi kvalitet i odnos prema životu i ponovo otkrije zadovoljstva koje smeh i radost donose.Posle nekoliko seansi „pacijent“ počinje da se smeje svom „omiljenom problemu“, prevazilazi strah da će zbog seansi biti ismejan i ojačava imuni sistem.Trenutno, u toku je vežbanje joge smejanja grupe dijabetičara jer smeh potiskuje stresne hormone koji, u pojedninim hemijskim procesima u organizmu, izazivaju skakanje nivoa šećera.Seansa takođe podstiče razmenjivanje ideja među članovima jer je poznato da se čovek bolje oseća kada je okružen ljudima sa istim ciljem.Dalji planovi uključuju vežbe sa osobama obolelim od različitih, lakših ili težih bolesti.

Budući da klub nema stalne prostorije, zainteresovani mogu naći sve potrebne informacije na sajtu www.smeh.org.yu

Pitaće se mnogi, nije li odlazak u jedan tako, na prvi pogled ekscentričan klub, samo puko gubljenje vremena. Ali baš u takvoj vrsti predrasuda i leži problem.Pre dvanaest godina jedan indijski lekar otkrio je koliko smeh pozitivno utiče kako na psihičko, tako i na fizičko zdravlje, i stvorio neku vrstu discipline nazvavši je Joga smeha.

Lečenje vicevima

Nekada davno u Indiji, postojala je grupa propovednika koji nisu uveseljavali vernike napornim teološkim debatama, već pričanjem dogodovština i pa i „masnih“ viceva. Ljudi bi se okupljali oko njih i smejali se do mile volje.

Stari Grci premeštali su bolnice blizu pozorišta kako bi bolesnici mogli da se zasmejavaju komedijama koje su izvođene na obližnjim pozornicama.

Prema brojnim svedočanstvima preživelih iz nacističkih logora, humor je bio jedina stvar koja je bila efikasna da se izdrži pakao logorskog života.

Naime, istraživanja vršena poslednjih godina, najviše u Americi, pokazala su koliko je moć smeha bitna u lečenju čitavog spektra bolesti.Tako naprimer, smeh smanjuje lučenje stresnih hormona za koje je poznato da izazivaju skakanje pritiska. Smeh luči supstancu endorfin, koja podstiče dobro raspoloženje i poništava bol koja se, pogotovo kod žena javlja u vidu migrene.Umesto raznih hemijskih preparata koji bi trebalo da vam zatežu kožu i osiguraju mladolikost, bolje je smejati se jer pored toga što je proces prirodan, dokazano je i da utiče na rad i zategnutost fascijalnih mišića lica.
Srčani bolesnici smejanjem povećavaju cirkulaciju krvi i dotok kiseonika u srce, što provereno smanjuje mogućnost stvaranja trombocita. Povećano unošenje kiseonika u telo znatno pomaže obolelima od bronhitisa i astme.Smeh ne leči nabrojane bolesti, ali je proveren kao velika pomoć u procesu izlečenja ili preventiva.
Ipak, svoju najveću snagu smeh pokazuje pri lečenju depresije i srodnih bolesti metodom joge smeha
– Na seansama ne pokušavamo da izazovemo smeh pričanjem viceva, mada i to često uspeva. Umesto toga, joga smeh čini niz vežbi disanja i istezanja mišića. Kad se čovek smeje, rad dijafragme se ubrzava i počinje lučenje endorfina, pa se članovi posle seanse osećaju zadovoljno i rasterećeno. Pogledajte decu. Neprestano se smeju a da ne traže povod za to. Tajna leži u njihovom gotovo neprestanom kretanju, jer je dokazano da pokretanje tela izaziva emocije – naglašava Mićić.