Među najstarijim botaničkim spomenicima prirode se nalaze Hrast lužnjak na Cvetnom trgu, star je više od dva veka i spada u najstarije botaničke spomenike prirode u prestonici.Nešto „mlađi je divlji kesten na imanju Jakova Jakšića na Senjaku, koji je prvi put cvetao 1838. godine,zatim platan u bašti restorana „Trandofilović“, na Vračaru, star oko 150 godina, i platan kod konaka kneza Miloša na Topčideru, čija starost se procenjuje na oko 160 godina, i koji je zbog impozantnih karakteristika (obim debla iznosi 7,35 metara, raspon krošnje 49 metara, a hlad koji pravi zauzima površinu od 1.
Među najstarijim botaničkim spomenicima prirode se nalaze Hrast lužnjak na Cvetnom trgu, star je više od dva veka i spada u najstarije botaničke spomenike prirode u prestonici.Nešto „mlađi je divlji kesten na imanju Jakova Jakšića na Senjaku, koji je prvi put cvetao 1838. godine,zatim platan u bašti restorana „Trandofilović“, na Vračaru, star oko 150 godina, i platan kod konaka kneza Miloša na Topčideru, čija starost se procenjuje na oko 160 godina, i koji je zbog impozantnih karakteristika (obim debla iznosi 7,35 metara, raspon krošnje 49 metara, a hlad koji pravi zauzima površinu od 1.400 kvadratnih metara) prozvan „kišobranom Beograda“.
Međutim, dva od ukupno tri hrasta lužnjaka u selu Šiljakovac,u okolini Beograda,takođe imaju „ličnu kartu“ staru preko dvesta godina ,tako da i oni spadaju među najstarije zaštićene spomenike.
BMW pod krošnjom hrasta
Hrast lužnjak na današnjem Cvetnom trgu,na uglu ulica Kralja Milana i Njegoševe, zaštićen je pre 27 godina.Visok je 25 metara,obim krošnje mu je 19 metara i zauzima ukupno 2,83 ara. Na mestu gde se sada nalazi,posle seče šume napravljena je pijaca i prva samoposluga u Beogradu i Srbiji.Sada se pod krošnjama ovog stabla „udomio“ luksuzni salon BMW automobila.
– Tri hrasta lužnjaka u selu Šiljakovac, (opština Barajevo) zaštićena su kao jedan botanički spomenik, a mesto Bare gde se oni nalaze, zbog njih se tretira kao spomenik prirode. Ova stabla imaju i svoj „istorijski pedigre“ zbog čega su od 1969. do 2006. bili zaštićeni memorijalni spomenik, a od 2006. godine revizijom zaštite proglašeni su za botanički spomenik. Naime, 1941. ispod ta tri hrasta održan je prvi narodni zbor pred dizanje ustanka – kaže Dobrinka Jokić, biolog u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.
O stablima brine „Gradsko zelenilo“
Predloge za zaštitu određenih stabala Zavodu mogu podneti pojedinci ili ustanove, na osnovu takozvanih dendrometrijskih karakteristika – visine, obima debla, njegovog prečnika, obima krošnje, kao i pripadnosti vrsti, očuvanosti i starosti stabla. Naši stručnjaci izlaze na teren da provere tačnost karakteristika, a zatim Zavod piše elaborat o drvetu, odnosno predlog, koji prosleđuje Skupštini grada, gde se i odlučuje o njegovoj zaštiti. Mi predlažemo i adekvatnu službu koja će se dalje brinuti o stablu, a kada je reč o stablima u gradu, obično je to JKP „Gradsko zelenilo“. Takođe, mi određujemo i sve dalje uslove zaštite stabla – objašnjava Biljana Jovanović.
Prema rečima Biljane Jovanović, inženjera šumarstva u Zavodu za zaštitu prirode Srbije, prvo mesto po zastupljenosti među zaštićenim botaničkim vrstama na teritoriji Beograda zauzima upravo hrast lužnjak sa 11 zaštićenih primeraka, na drugom mestu je tisa sa devet zaštićenih stabala u gradu, a pet stabala ginko biloba drveta zauzimaju treće mesto po zastupljenosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
