U petak 30. avgusta tri tribine ispred UK Stari grad 1Sigurna kuća za sve prognane stvaraoce iz javne sfere Foto: Novi optimizam

Događaj će se održati na otvorenom, u Gospodar Jevremovoj ulici (ugao sa Kapetan Mišinom, ispred UK Stari grad).

Posetioci će imati prilike da vide 3 tribine, pod nazivima Sloboda, Aktivizam i Samouprava. Osim toga, održaće se projekcija dokumentarnog filma „7“ o posledicama sedam godina diktature Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, kao i pozorišna predstava „Stvar izbora: zašto slušam Marčela“, u izvođenju Uroša Mladenovića iz Paraćina, koja je zabranjivana u gradovima i opštinama širom Srbije samo zbog toga što se u njoj pominje muzičar koji se usudio da se javno suprotstavi režimu.

U petak će u Gospodar Jevremovoj biti nastavljena i akcija Depo Nove solidarnosti, koja je započeta proteklog petka na Nušićijadi na Dorćol Platzu, zajedno sa udruženjem KudeS. Radi se o zbirci predmeta u pokretu, kojoj možete doprineti poklanjajući jedan predmet koji za vas označava solidarnost. Ovoga puta pozivamo građane koji žele da se uključe u akciju, da u depou ostave jednu knjigu, koja po njihovom mišljenju asocira na solidarnost. Solidarnost za sve nam je potrebna kako bismo mogli da živimo i stvaramo u jednom teškom vremenu, koje karakteriše odsustvo slobode i demokratije.

U programu učestvuju: Janko Baljak – reditelj; Marko Šelić Marčelo – muzičar; Nela Tonković – istoričarka umetnosti; Srđan Marković – aktivista pokreta „1 od 5 miliona“; Nebojša Zelenović – gradonačelnik Šapca; Marko Bastać – predsednik opštine Stari grad; Aleksandar Divović – aktivista, Požega; Gojko Božović – osnivač izdavačke kuće „Arhipelag“; Branko Miljuš; Uroš Marković – aktivista pokreta „Čuvari Starog grada“; Dejan Bagarić – organizator protesta „1 od 5 miliona“ u Novom Sadu i Veljko Pajović – novinar.

U nastavku se nalazi uvod u događaj, kao i kratko obrazloženje pojedinačnih tribina:

ČASOVI DEMOKRATIJE

To da je Srbija zarobljena država znamo svi. Baš kao što svi znamo da su nezavisne institucije pretvorene u servisne centre režima, koji već sedam godina promoviše verbalnu i fizičku agresiju kao prihvatljive modele ponašanja. Da bi se ove istine sakrile, režimska medijska hobotnica kontinuirano proizvodi lažne vesti i optužbe protiv svakog ko se usudi da govori ono što misli. U takvim okolnostima ne postoje okviri za civilizovan dijalog. Takvo stanje u društvu je neodrživo, i to je razlog naše potrage za alternativnim okvirima u kojima treba da razgovaramo, ne samo o onome što kao društvo danas jesmo, već pre svega o onome kakvo društvo želimo da budemo, i kako da do njega dođemo.

Nedostatak jasnog akcionog plana o danu posle jeste boljka koja je omogućila mračnim vitezovima devedesetih da postanu kreatori naše stvarnosti u drugoj dekadi 21. veka. U cilju definisanja tog plana neophodno je da razgovaramo. Teško da postoji bolje mesto za razgovor od Jevremove ulice – ulica susreta, koja se nalazi na slobodnom Starom gradu u srcu Srbije. I zato baš tu, na uglu Jevremove i Kapetan Mišine, ispred Ustanove kulture Stari grad, koja je sigurna kuća za sve iz javne sfere prognane stvaraoce, poslednjeg petka, pred početak nove skolske godine organizujemo „Časove demokratije“.

SAMOUPRAVA

Stanje u lokalnim samoupravama danas najbolje definiše zabrinutost Saveta Evrope zbog kontinuiranog kršenja Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, koja je inkorporirana i u naše zakonodavstvo. U takvim okolnostima se pitamo- ima li demokratije u uslovima otimanja autonomije lokalnim samoupravama? Da li je jačanje lokalnih samouprava dobar instrument prevencije protiv autorirarnih režima i kako ga sprovesti? U kojoj meri afirmacija participativne demokratije može  predstavljati osnov za veće učešće građana u procesu odlučivanja, a time i za povratak poverenja u institucije i politiku?

AKTIVIZAM

Građanski aktivizam, kao forma borbe građana za promene u Srbiji, postao je posebno važan zbog raširenog nepoverenja prema tradicionalnim politickim partijama. Da li on ima snagu da donese promene, ili je krajnji domet ovog načina borbe podizanje nivoa svesti o problemima sa kojima se kao društvo suočavamo? Da li je građanska neposlušnost prihvatljiv oblik aktivizma i čemu ona vodi? Gde je granica između neposlušnosti i nasilja? Kakva je cena koju aktivisti plaćaju danas u Srbiji?

SLOBODA 

Da li je moguće biti slobodan u državi koja je i zvanično dobila status delimično slobodne države? Ko je danas slobodan i šta su parametri na bazi kojih to procenjujemo? Koja je cena lične slobode i ko može da je plati? Da li je životni standard prihvatljiva zamena za slobodu, ili je sloboda preduslov za podizanje životnog standarda? Da li smo spremni da preuzmemo odgovornost za slobodu koju tražimo za sebe i kako da to pokažemo? Ima li slobode bez demokratije, i ima li demokratije bez slobode? Da li neliberalna demokratija, koja se pretvara u liberalnu autokratiju, može građanima da ponudi neki alternativni koncept slobode, ili su zavisni poslušnici jedini garant očuvanja vlasti, koja je ultimativni zaštitnik krupnog kapitala? U uslovima sve većih nejednakosti, u kojima je sve veći broj građana na samoj ivici siromaštva- da li je sloboda utopija?