Foto: T. ČičovačkiZnačenje izraza „Vešanje na Terazijama“ ne zna 62 odsto Beograđana koji prolaze svakodnevno Terazijama.
Deo onih koji znaju značenje izraza ipak ne zna da ispred palate Sime Andrejevića Igumanova od 1983. godine postoji spomenik obešenim rodoljubima, navodi se na Instagram stranici „Pobuna Srbije„.
Podaci su dobijeni na uzorku od 1.200 osoba preko ankete kombinovanog tipa koju je Pobuna Srbije sprovela u saradnji sa studentima VTŠ u dva navrata od 4.8.2019 do 16.8.2019 i 23.7.2020. do 14.8.2020.
Uzorkovane su osobe koje bar tri puta nedeljno prolaze pored spomenika obešenim rodoljubima.
Zabrinjava to što 62 odsto ispitanika nije znalo skoro ništa o izrazu „vešanje na Terazijama“. Izraz je vezan za zločin nemačkih nacista, koji se dogodio 17. avgusta 1941. u Beogradu, na Terazijama.
Od 1983. godine, na Terazijama, stoji spomenik posvećen petorici Srba koje je na tom mestu obesio Gestapo 17. avgusta 1941. godine. Žrtve su prvo streljane, a onda obešene o stubove javne rasvete kako bi se narod zastrašio.
Ubijeni su učenik Milorad Pokrajac, krojač Jovan Janković, obućar Svetislav Milina, zemljoradnici Velimir Jovanović i Ratko Jević.
Spomenik je delo Nikole Jankovića iz 1983. godine. Napravljen je od bronze i visok je oko četiri metra.
Na stubu je reljef koji prikazuje figure obešenih rodoljuba. U donjem delu je urezan natpis: „17. avgust 1941.“. Ispod toga su stihovi Vaska Pope: „Recite zemljokradicama da pod ovom našom zvezdom voćke smrti više ne sade, jer će ih pojesti voćke“.
Tela su visila, a ispod njih su prolazili ljudi i tramvaji. Nevina krv je kapljala niz cipele žrtava po damskim šeširima i sve to u tišini i strahu. Jeziva tišina pojačana strahom, vladala je tada glavnim gradom.
„Te 1941. godine ljudi su o ovome ćutali iz straha. A zašto mi danas ćutimo? Iz straha? Neznanja? Ili zbog apatije i nepoštovanja?“, pitaju se u objavi na stranici Pobuna Srbije.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Stavite rasvetu da se vidi, osvetlite ga sa nekoliko strana ovako je crno i neprimetno, naročito u večernjim satima.
Gde je sad moj Beograd…
Pitajte Zavod za zaštitu spomenika gde je ploča na kojoj je pisalo ko su obešeni. Ja sam ih zvala i urgirala da se postavi zamena, umesto bronzane koju kradu… Pre avgustovskog datuma kada se polažu venci. Obećali su. Čvrsto. Bilo je to pre TRI godine…
Niko ne zna ni šta predstavlja „nešto“ na kružnom toku ispred Bogoslovije. Običnom logikom stiče se da je majstor ugradio ono što je trenutno imao. Prosto.
Stradalnici su tada predhodno optuženi da su podmetali požare u barake za privremeni smestaj osoba za esktradiciju – politički nepodobne.
Većina „Beograđana“ nisu Beograđani.
Pa šta ako nisu….Gde je sada ona mantra kako je Beograd otvoren grad.
Ne zna ni Vesic,da ste ih pitali za parove i farmu onda bi znali njih 83%
Kao stari Beogradjanin odgovorno tvrdim da taj spomenik ne stoji na tom mestu od 1983. godine, već je verovatnu tu preseljen nedavno!
Da Srbi uče istoriju znali bi. Ovako nam se istorija svako malo ponavlja.