Političari i ostale podvrste

Jedini zaključak koji može da se izvede iz ove predsednikove izjave jeste da su ovi što su svoje živote ostavili u vodama sami krivi za to što im se desilo, jer nisu hteli da odu iz kuća i stanova.

Pošto predsednik radi na osnovu Ustava, hajde da malo vidimo šta kaže ovaj najviši akt u Republici Srbiji. Neću citirati delove koji se odnose na evropske principe i vrednosti, jer bismo onda predaleko otišli. Ne mora daleko da se odmakne, a već član 24 eksplicitno kaže – „Ljudski život je neprikosnoven“, „Fizički i psihički integritet je nepovrediv“, „Svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost“, „Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju“. Obratite pažnju na ovaj član 87 – „Prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom određeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u državnoj su imovini“. Posebno mi je omiljen član 97, koji govori o nadležnostima države. Pa kaže – Republika Srbija uređuje i obezbeđuje…“odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana“. Stav 4, obratite pažnju – „bezbednost njenih građana“. Evropske konvencije i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima neću ni da potežem, pošto domaći vlastodršci izgleda nisu ni čuli za njihovo postojanje. A šta nam predsednik poručuje – da su za žrtve odgovorne same žrtve? Da ne budemo nepravedni, premijer Vučić, kao i ministri, nebrojeno puta su tokom vanredne situacije ponovili da im je najvažnije da se spasu životi ljudi.

E sad, Srbija ima tri javna preduzeća za gazdovanje vodama – Srbijavode, Vojvodinavode i Beogradvode. Na slivu Kolubare delom su nadležne Srbijavode, a delom Beogradvode… Obrenovac je potopljen, evakuisano je više od 30.000 ljudi, stradalo je 14 osoba, o materijalnoj šteti da se ne priča… I ko je kriv? Pa bog! Ko bi drugi, poentira direktor Srbijavoda Goran Puzović. Ništa ljudski faktor, nepostojanje odgovarajuće odbrane, ulaganja u preventivu, dizanje nasipa, čišćenje reka,… Samo bog i tačka. Puzović je dodao i da „Srbija ima problema sa finansiranjem projekata prevencije ovakvih poplava“. Na stranu to što je Srbija od Svetske banke još 2007. godine dobila 197 miliona dolara za odbranu od poplava.

Dakle, niko nije odgovoran, pošto se bog kao opcija ne pominje u Ustavu Srbije. Ako se reka ili jezero za čije održavanje je odgovorna Republika Srbija izlije, potopi grad, celu Srbiju ili ako nedajbože poginete, sami ste krivi. Sami ste krivi što živite u Srbiji, poručuje vlast. Kako je krenulo, biće kao u Draškovićevom romanu „Sudija“, kada je sudija za tešku saobraćajnu nesreću sa smrtnih ishodom okrivio ćošak ulice. Ako budu sledili ovu logiku, vlasti, sudije i tužioci će ubuduće za ubistva kriviti metak, nož, sekiru, sataru…

Sećate se onih tipova koji su obarali NATO avione mislima? I oborili su jedan! Bar tako tvrde. Za krstareće rakete ne znam. Ali Srbija je posle NATO bombardovanja ostala srušena. Ta šteta ni danas nije sanirana. E pa, naša preventivna zaštita od prirodnih nepogoda u poslednjih 30 godina zasniva se baš na sličnim principima. Možemo samo da mrzimo poplavu.