Aleksandru Martinoviću nikada niko nije aplaudirao kao studentu Pavlu Cicvariću: Lični stav Dragice Stanojlović

Družina hulja, protuva i ništarija, koja je uzurpirala i prisvojila državu proizvodi i generiše zlo koje se, kao maligni virus širi preko svih nas. Uplašili su ih protesti i ono što vide na njima. Vide hiljade ljudi širom Srbije koji se ponašaju i izgledaju potpuno drugačije od njih.

Ti ljudi misle, verbalizuju svoje misli i prenose im da se ne plaše. Izgledaju odlučno, pristojno i slobodno. Takav diskurs je otimačima, varvarima i vandalima potpuno nepoznat. Oni imaju zadato mišljenje, reprodukuju ono što im gospodar naloži i imaju jedan zadatak: da ga slušaju i zadovolje. Slike sa više nedeljnih protesta su ih porazile i pokrenule neskrivenu mržnju.

To osećanje im stvara napetost, koju žele da pretoče u akciju. Zbog toga izazivaju i provociraju, ne bi li pokrenuli sličnu agresivnu reakciju kod onih koji su im se otvoreno suprotstavili. U svojim skučenim mentalnim sistemima stvorili su sliku da im funkcije kojih su se dočepali, pripadaju i da su postale deo njihovog identiteta.

Ne shvataju ih kao posao koji treba da odrade umesto građana, koji su ih, uslovno, delegirali, već kao pravo da se odvoje i postoje, kao nadređena kasta, sa svim pravima i bez ikakvih obaveza. Dugogodišnje ćutanje većine i izostanak ozbiljnih i sistematičnih reakcija na sve što su činili, učvrstili su ih u uverenju da su svemogući. Mesto odabranih obezbedio im je njihov vođa, kome sve duguju, i od njega očekuju da se reši svih onih koji ih uznemiravaju.

Pomažu mu ogavnim lažima, besmislicama, najprimitivnijim i najprizemnijim uvredama upućenim „neprijateljima“. Odvojeni od realnosti i građana, koje ko bajagi predstavljaju, o njima ne misle kao o skupu autonomnih ličnosti, koji funkcionišu u skladu sa sopstvenim potrebama, sistemima vrednosti i stavovima.

Oni su jednostavno „narod“ koji postoji da bi njima bilo dobro. I svaki od uzurpatora očekuje da će mu taj „narod“ poverovati kad mu ispričaju kako mu je dobro, a sebe predstave kao patriote koji vole Srbiju. Sada, kad su se suočili sa „narodom“ koji nije zainteresovan za njihovu ljubav prema državi, već traži objašnjenje za sva zlodela koja su devastirala državni i društveni sistem, iz njihovih ličnosti je na površinu izašao sav mentalni talog i mnogostruke devijantnosti.

Ministra Martinovića je potpuno razorio nastup studenta Pavla Cicvarića, čiji je govor bio praćen ovacijama podrške. Martinoviću nikada niko nije aplaudirao i nikada nije stajao ispred hiljada ljudi koji ga zdušno podržavaju. Uspeo je uz pomoć „šefa“ i svojih saplemenika da se dočepa mesta univerzitetskog predavača, poslanika i ministra, ali nikada nije doživeo osećanje velike podrške koja uzdiže i oplemenjuje. Osećanje insuficijentnosti sa kojim se susreo poništilo je krhku opnu pristojnosti, pa je javno projektovao arsenal primitivnih, nedoličnih i čoveku nedostojnih osećanja, vređajući porodicu studenta, a zatim i sve građane i građanke koji nemaju potomstvo.

Slično se, verovatno, osećao i profesor Atlagić predlažući da ministarstvo prosvete naloži Univerzitetu da ispita izjave profesora Jova Bakića. Oni, a i ostali opskurni likovi, divljaju u najvišem zakonodavnom telu države, očekujući da njihov vrhovnik reaguje. Priželjkuju „scenarijo“ iz jula 2020, kada su sve policijske formacije od konjice, bornih vozila i specijalnih jedinica nemilosrdno atakovali na građane, i mnoge pretukli, pa i one koji nisu ni učestvovali u protestima. Za toliko ispoljenu brutalnost, naravno, niko nije odgovarao.

Na njihove želje mora da odgovorimo na jedini način koji imamo – da nas u što većem broju bude na ulicama u što više mesta u Srbiji.

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.