Autoritarna struktura i kultura 1Foto: FoNet/ Medija centar

Šta imamo u dve teze iz ugla legitimiteta vlasti čiji je autor Karl Marks. U prvoj teleoško objašnjenje koje kaže da postoji interesna veza između vlasti i naroda. U drugoj tezi se akcenat stavlja na kognitivnu komponentu legitimiteta vlasti, jer Marks kaže da je za spoznaju bitno (sa)znanje, odnosno informisanje koje daje mogućnost poređenja, jednom rečiju javnost (mediji i sloboda govora).

To znači da legitimitet vlasti može počivati iz interesa i kulture odnošenja prema vlasti, ali da isto tako legitimitet vlasti zavisi od (ne)informisanosti javnosti.

Saglasan sam Basarom da Srbijom vlada autoritarna kultura, ali valja dodati da Srbijom vlada i autoritarna struktura.

Za autoritarnu kulturu odgovornim držim pre svega ovdašnje neprosvetiteljsko obrazovanje. Uz njega odgovornost vidim i na strani Srpske pravoslavne crkve, koja je izabrala simfoniju sa strukturom – državom i kolaboraciju sa paganskom religioznošću (kulturom). Zbog ovog svojevrsnog crkvenog oportunizma, danas imamo (samo) na papiru dominantno pravoslovno-hrišćansko stanovništvo, koje ispod gaji pagansku religioznost, koja se ovih dana manifestuje darivanjem novootkrivenog spomenika Stefanu Nemanji – Mirotočivom, oca Svetog Save za koga etnolozi kažu da je religijska reinkarnacija vrhovnog paganskog boga u Srba, Dažboga, koji je ujedno i zaštitnik vukova.

O vezi između religioznosti i društvenog razvoja pisao je u nas popularniji sociološki klasik, Maks Veber, navodeći da je protestantska religioznost bila izvor kulture koja je kapitalizam učinila mogućim. Znači, pored kulture potrebni su i agensi promene, a oni su u zoni strukture.

Pripadajući školi mišljenja da sve počinje u strukturi, kada je u pitanju politika, odgovornost bih delegirao osnovnoj ćeliji parlamentarne demokratije – političkoj stranci.

Političke stranke u Srbiji su religijsko-političke forme organizovanja, u teoriji definisano kao milenaristički pokret, na čijem čelu su lideri, ovovremeni prikazi onovremenih paganskih bogova, koji narod vode ka zlatnom dobu. Iz toga se može zaključiti da se lideri stranka, a posebno oni koji su u prilici da budu predsednici i države i stranke, bore da njihova krošnja drveta zakloni čitavu šumu (društvo i državu) i da sebe prikažu onim koji spašavaju, brane, hrane i vode kako to kaže himna „Bože pravde“.

Da nije tako, danas ne bismo imali EU posredovanje zbog toga što je vladajuća stranka, odnosno njen lider srušio parlament, tako što je jedna ta ista ličnost predsednik Republike Srbije, kao predsednik stranke, a koristeći član 45 Statuta SNS formirao kriterijume i predložio kandidate za poslanike za listu kojoj je pozajmio svoje brendirano ime, čime je neznane junake pretvorio narodne poslanike i time ih stavio u zavisan položaj od sebe kako to defiše član 40 Zakona o sprečavanju korupcije. Tako izabrani poslanici su manje kadri da obave Ustavom propisan zadatak, član 118, da obuzdaju predsednika ako prekrši Ustav.

O dupliranju funkcija predsednika Republike i stranke govori i ODIHR u svom posmatračkom izveštaju o prošlogodišnjim izborima na dva mesta, ali ne i opozicione platforme za unapređenje izbornih uslova. Čitanjem Statuta nekih opozicionih stranka dolazi se do nalaza da i one imaju svoj „član 45“, član statuta kojim lider stranke predlažu kandidate za poslanike te su tako u prilici da zarobe parlament: Demokratska stranka (član 41), Stranka slobode i pravde član (član 32), Socijaldemoratska stranka (član 34) i Narodna stanka (član 70). Valjalo bi da ga obrišu ove članove iz svojih Statuta kao doprinos izbornim uslovima, jer pobedili li njihov kandidat na narednim predsedničkim izborima i njima se može spočitati ono što se spočitiva Vučiću.

Moć aktuelnog lidera vladajuće partije i Republike, odnosno njegovo zaklanjanje šume je epskih razmera. Bar to kažu monitorinzi medija BIRODI.

Da sumiramo za stanje u društvu je odgovorna (politička) struktura, država. Građani su saučesnici u kreiranju svoje (ne)sreće.

Zbog nametljivog drveta, koje želi veličinom i krošnjom da zakloni šumu, a u čemu pomoć ima od onoga što se zove medij, a nije, u Srbiji imamo ono što Kosovo nema.

Posredovanje EU kako bismo održali fer i poštene izbore. Mislite o tome!

Autor je sociolog Biroa za društvena istraživanja (BIRODI)

close
Autoritarna struktura i kultura 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.