Bastaćevo spuštanje Đilasa

Osim ako ne spremaju neviđeno lukav i žestok preokret, u ovom trenutku se ne vidi kako bi oni taj defanzivni nedostatak nadoknadili. Ako se u Đilasovom bloku ta nada u kopernikanski obrt bazira na jednačini „četvrti mart jednako Peti oktobar/druga verzija“, onda se i može razumeti ovako nevešt početak. Jer, u tom slučaju kampanja je nebitna, bitna je promena u svesti birača, koju proizvode drugi događaji, nevezano za nju. S tim što, možda bi valjalo podsetiti Đilasov izborni štab, u slučaju Petog oktobra taj događaj je bio NATO bombardovanje Srbije. Nivo dakle, potpuno kosmički neuporediv sa recimo, sadašnjim izjavama Brajana Hojt Jia, ali možda dostižan u kontekstu atentata na Olivera Ivanovića. Ali, samo uz dobru kampanju.

Međutim, Đilas ne uspeva da vodi ni školski dobru kampanju, za razliku recimo od svog bivšeg kolege iz DS i kreativca u produkcijskoj kući Emoušn, Marka Bastaća. Bastać je uradio sve ono što Đilas nije. Napravio sastanak opozicije na kome mu se opozicija odazvala. Objavio da dogovora nema. Predao listu na koliko toliko duhovit način – ali dovoljno i da sam naziv „šta radite bre“, počinje da „radi“ privlačeći deo medijske pažnje. Nastavio da diže profil sa „štabom u šatoru“. Za to vreme Đilas radi tačno ono što je radio i Saša Janković na početku predsedničke kampanje – pravi predstavu od podrške, ali promašenu. Još da mu se Duda Ivković potpisao kao Jankoviću na košarkašku loptu, pa da se samo povuku slike iz arhive iz 2017.

Očekivana je mana Đilasove kampanje da je on neuspešno vodi iz opozicije. Đilas je u politiku ušao sa pozicija vlasti. NJegov tadašnji šef Boris Tadić te 2004. nije imao svu vlast, ali držao je njen dovoljni komad da mu na raspolaganju budu povlašćene informacije, profesionalne agencije i kreativni savetnici. Sličnu podršku nižeg nivoa sada verovatno ima Bastać. Ali, od Đilasa bi se očekivalo da je naučio ono što sada treba da primeni. Ali, nažalost to se ne dešava. Đilas kao da je zarobljen i dalje u starom iskustvu, kada je poveo studente u junu 1992. na Dedinje, pa morao da vrati kolonu iz ulice Kneza Miloša, budući da nije imao Zorana Đinđića i DS u pozadini, kao Čedomir Jovanović 1996/97, kada je postavio studente dan-noć pred policijski kordon u Kolarčevoj. Đinđića čija je slika i dalje najjača poruka u kampanji derivata DS, toliko da je godišnjica formiranje njegove vlade 2001. glavni jučerašnji virtuelni događaj u kampanji na društvenim mrežama.