Srbiji potrebna nova regionalna politika: Lični stav Duška Lopandića

„Palikuća-vatrogasac“ konstantno podstiče tenzije a zatim „smiruje“ narušene odnose u regionu, lažno se prikazujući se kao izvor stabilnosti.

Stoga je promena vlasti u Beogradu minimalni preduslov za novu susedsku politiku koja bi trebalo da bude zasnovana na konceptu uzajamnog poverenja, solidarnosti, okretanja leđa prošlosti i zajedničkom delovanju ka integraciji u Evropsku uniju.

I pored niza postojećih inicijativa i formuma za saradnju, ključna pitanja međusobnih odnosa na Zapadnom Balkanu ostala su nerešena a stabilnost regiona je u prvom redu zasnovana na spoljnom uticaju i odnosno delovanju/prisustvu EU i NATO.

Osnovni cilj nove, demokratske inicijative za regionalnu saradnju bi trebalo da podrazumeva jačanje odnosa putem razvoja kolektivnog osećanja bezbednosti na prostoru ZB.

Kolektivni strah je izvor nepoverenja i obrnuto, nepoverenje podstiče kolektivni strah.

U svetu koji se brzo menja, narodi ZB će prevazići strah i strepnju jačanjem međusobne saradnje putem stvaranja regionalnih institucija u tom cilju, saradnje na putu u EU i NATO I dr.

Za razliku od dosadašnjih pokušaja da se do unapređenja poverenja dođe ekonomskim i/ili tehničkim inicijativama, NOVI OKVIR REGIONALNE SARADNJE (NORS ili Okvir za balkansku saradnju -OBS) trebalo bi postaviti na dva stuba (politički i ekonomski) sa akcentom na saradnji u pitanjima bezbednosti i odbrane uz solidnu institucionalizaciju.

Stalne institucije bi obezbedile da saradnja ne bude zavisna od ličnih odnosa na vrhu, kako je to bio slučaj sa nekadašnjom „Krajovskom grupom“ (Rumunija-Srbiija-Bugarska-Grčka) ili sa sadašnjim „Otvorenim Balkanom“. Eventualni sporovi u tumačenju obaveza i sporazuma bili bi rešavani putem sudske arbitraže.

Jačanje regionalnih veza bilo bi politički podržano i stvaranjem stalne parlamentarne skupštine (u perspektivi).

U NORS bi bili uključeni partneri sa Balkana koji još nisu postali članovi EU.

Kako je već istaknuto, pokretanje NORS bi trebalo da bude jedan od glavnih elemenata nove spoljnopolitičke strategije Srbije, nakon smenjivanja naprednjačkih vlasti.

Saradnja „šestorice“ na ZB bi takođe trebalo da se razvija na načelima poštovanja jednakosti i uzajamnosti, promocije vladavine prava, ljudskih i manjinskih prava, saradnje i oblasti kulture i dr.

U prvoj fazi, inicijativa NORS bi mogla da obuhvati tri komponente:

Institucionalnu: formiranje stalnog političko-institucionalnog Okvira saradnje (samiti šest partnera ZB na nivou premijera, stalni sekretarijat, sudsko telo-arbitraža) – institucionalni stub saradnje,

Bezbednosnu: zaključenje okvirnog sporazuma o saradnji u oblastima odbrane, unutrašnje bezbednosti i pravosuđa (politički stub saradnje),

Ekonomsku: zaključenje okvirnog sporazuma zasnovanog na načelima nediskriminacije (fizičkih i pravnih lica sa ZB) i četiri slobode kretanja (ljudi, roba, kapitala i usluga) uz potvrdu dostignuća svih dosadašnjih relevantnih regionailh inicijativa koje bi ovim procesom dobile dodatan podsticaj (RCC, Berlinski process, Otvoreni Balkan, CEFTA, Transportna i Energetska zajednica i td) – ekonomski stub saradnje.

Članice NORS bi se zajednički obavezale i na podsticaj individualnog i/ili kolektivnog ulaska u EU do 2030/2034. EU bi imala status posmatrača u NORS.

NORS bi trebalo da podstakne i ubrza proces faznog i punopravnog uključenja svih članica u EU, što postaje jedan od ključnih prioriteta same Evropske unije. Međutim, NORS bi trebalo da nastavi da funkcioniše i nakon ulaska pojedinih članica ili celog regiona u EU.

NORS bi takođe zaključio poseban kolektivni aranžman o saradnji u oblasti odbrane sa NATO.

U narednim fazama, tri komponente saradnje bi mogle biti unapređene novim brojnim oblastima (kultura, obrazovanje, nauka I dr), telima (savet ministara, parlamentarna skupština, specijalizovane agencije, poput zajedničkog centra za istraživanja, razvojne banke i sl) i konvencijama (zaštita ljudskih i manjinskih prava itd) i sl.

Postojanje NORS bi predstavljao i dodatni podsticaj i unpređenju bilateralnih odnosa između članica.

Formiranje NORS bi imalo značajne indirektne regionalne i geopolitičke efekte:

– unapredio bi regionalnu stabilnost i kolektivnu bezbednost u vremenu novih tenzija i međunarodnih poremećaja,

– potvrdio bi integritet svih učesnica (bez ulaženja u pitanje međusobnih priznanja) a posebno ojačao položaj Severne Makedonije i internu stabilnost BiH,

– podstakao kontakte i formalizovanu saradnju ne-NATO članica poput Srbije, sa NATO;

– olakšao bi dijalog i normalizaciju odnosa Srbije i Kosova kao i šire srpsko-albansko pomirenje;

– relativizovanjem pograničnih podela učinio bi bespredmetnim ideje o prekrajanju granica na nacionalnim osnovama ili teme stvaranja „Velike Srbije“ ili „Velike Albanije“.

Autor je predsednik Foruma za međunarodne odnose, Evropski pokret u Srbiji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.