Foto: Pixabay/Sakurayim

… od početne velike nepoverljivosti i suprotstavljanja meštana, do opšteg prihvatanja i podrške ogromne većine žitelja sela. Dragan je bio graditelj, a ne rušitelj: čitav radni vek je proveo kao građevinski radnik, da bi poslednjih godina video kako njegovo selo i rodnu reku ruši i razara teška građevinska mehanizacija.

Draganove poslednje godine uznemiravajuće ilustruju slom pravne države i neravnopravni položaj pojedinca u sukobu sa otrovnom mešavinom moći i bahatosti investitora i nepostupanja i ignorantskog odnosa, kako organa lokalne samouprave u opštini Babušnica, tako i inspekcijskih tela na državnom nivou.

Bez obzira na to što je posle operacije kuka hodao sa štapom i često bio u bolovima, čelična volja ga je motivisala da uvek bude na prvoj liniji protesta.

I za to je mirni stanovnik sela, koji je celog života gledao svoja posla, platio visoku cenu: više puta su ga nasilno terali sa sopstvenog imanja koje je investitor uzurpirao, 10. novembra 2018. je bio na ispitivanju na poligrafu povodom bombe postavljene u dvorištu kuće u kojoj je obitavalo obezbeđenje investitora, za šta do danas nije otkriven vinovnik, a njegova majka je doživela moždani udar i umrla svega dan nakon što je policija 14. decembra 2018. izvršila noćni pretres u Draganovoj kući, tražeći oružje. Pretresi su se ponovili i u martu i aprilu 2019. godine.

Fizičko maltretiranje je dostiglo vrhunac krajem decembra 2018, kada ga je, pri sukobu meštana i pripadnika obezbeđenja investitora koji je nastao zbog pokušaja izvođenja radova izvan gradilišta, radnik obezbeđenja gurnuo u jarak kraj puta, posle čega je završio na višednevnom lečenju u pirotskoj bolnici. Iako postoje video-snimci na kojima se vidi napad na Dragana Ilijeva, naočigled policajca koji je na apel za pomoć sramno odgovorio „ne mogu sam“, do danas nije pokrenut postupak protiv počinioca čije je ime poznato.

Umesto toga, za nekoliko meseci je protiv meštana Rakite podneto toliko prijava za pokretanje krivičnog i prekršajnog postupka da bi se moglo pomisliti da ovo pitomo selo predstavlja leglo izgrednika.

Iako je investitoru inspekcijski naloženo da iz tzv. korita velikih voda ukloni cevi koje je tamo ukopao protivno propisima, on to nije učinio do današnjeg dana. Država i dalje ćuti.

Prebijanja, pretresi, sudski postupci, nemoć u zaštiti sopstvene imovine su, po rečima lekara, umnogome uticali na Draganovu kobnu bolest od koje je za kratko vreme preminuo.

Po emotivnim rečima Aleksandra Panića, aktiviste pokreta „Odbranimo reke Stare planine“, Dragan Ilijev, naš saborac i prijatelj, svoju reku je prešao 26. septembra ove godine. Srce velikog borca se smirilo u rodnom selu Rakita, upravo na prvi rođendan unuke Dunje. Za sobom je ostavio suprugu Valentinu, dve kćeri i petoro unučadi. Sahranjen je u rodnom selu, a na večni počinak ga je ispratilo više od sto meštana zajedno sa saborcima iz Pokreta „Odbranimo reke Stare planine“, konačno mu odajući priznanje za bespoštednu borbu za prirodu i prava malog čoveka.

Draganu ćemo se najbolje odužiti ako se, prema datim uveravanjima, preispitaju sve dozvole za male hidroelektrane koje su u pogonu ili čija je izgradnja u toku i očekujemo da će se i poslednje parče cevi, i poslednji komad betona ukloniti iz korita Rakitske reke, a da će pravdi biti privedeni svi koji su se ogrešili o zakon.

Autor je aktivista Pokreta „Odbranimo reke Stare planine“

Povezani tekstovi