Čovečanstvo na referendumu

Milinko Bujišić Daleko od puta, na jednom planinskom vencu, video sam usamljenog čobanina koji napasa svoje blago. Ta retko viđena slika uzbuđuje svakog od nas, i one koji su bili čobani i one koji sanjaju da to budu. Poželeo sam da sa tim čovekom provedem dan, da pričam o nečemu o čemu nisam pričao kako sam ostavio svoju stoku, odnosno da duši svojoj priuštim jedno lepo osećanje. Zapravo, hteo sam da pobegnem od svakodnevnih priča i da čujem nešto što je stvarni život ili borba za goli život.
Razgovor koji sam vodio sa ovim usamljenim čovekom objavljujem u celini, kako bi se videlo kako živi i koje sve probleme ima jedan običan i normalan čovek na ovim našim prostorima.
Jesi li napasao stado, domaćine?
– Baš lepo što si mi postavio to pitanje. Iz pitanja se vidi da si pametan i školovan čovek i da znaš da stoka mora da pase i da se čuva. Ništa mi se ovo ne sviđa kod nas i ne znam šta li će se iz ovog izroditi. Daj bože da ovo izađe na dobro. Vidim da je naše rukovodstvo zabrinuto, da ih nešto strašno muči, i to mi se nimalo ne sviđa. Kao da nešto strašno kriju od nas.
Kako živiš, kako uopšte izlaziš na kraj?
– Kad reče kraj, da li znaš da li će se formirati vlada ili će se ići na nove izbore. Ovako više ne ide. Ne znam za šta radim i za koga radim. Ti naši rukovodioci niti mogu zajedno, niti mogu jedni bez drugih. Bruka naša ako se ne formira vlada, odnosno ako se bude išlo sve iz početka. Pa opet isto, pa opet iz početka.
Je li paša tvoja ili državna?
– To je pravo pitanje. To mesto ministra policije oko koga se svi otimaju, je najvažnije mesto. Taj ministar može da pohapsi sve, pa i svoga šefa, i nije nimalo beznačajno ko će biti čovek koji veša i skida sa vešala, nije svejedno kakve je naravi. Takva ogromna ovlašćenja ne mogu se prepustiti bilo kome i ja ne vidim način da se taj problem lako razreši.
Kako su ti kod kuće, jesu li svi zdravi?
– Pravo da ti kažem, ja ne vidim rešenje za Kosovo. Podržavam sve naše političare koji Kosovo brane svim dozvoljenim i nedozvoljenim diplomatskim sredstvima. Mislim da oni to tako dobro rade pa, čak, da ga kojim slučajem i ne odbrane, neće imati šta da im se zameri. I ako nam silom otmu Kosovo, mislim da ga samo sadašnja vlast, u nekim budućim dalekim vremenima, može vratiti. I za to im moramo dati puno poverenje na svim budućim izborima.
U današnje vreme, kad se ne isplati raditi, isplati li se baviti stočarstvom i poljoprivredom?
– Sve zavisi od toga kakva će se odluka doneti na Savetu bezbednosti. Ako ta najviša međunarodna instanca, zadužena za uzimanja i davanja, donese negativnu odluku, onda moramo svi da sednemo i da vidimo koji su nam sledeći potezi. Ja imam neke predloge ali ne bih sada istrčavao sa njima dok ne vidim njihovu konkretnu odluku.
Kakve su cene stoke i da li ima kupaca?
– Vrlo je bitna podrška Rusije i Kine. Još i ako nas Amerika podrži, a čujem da se radi na tome, imali bismo velike šanse da Kosovo zadržimo u našim nepromenjivim granicama Uvek biva da ti pomogne onaj od koga najmanje očekuješ i čijoj se pomoći ne nadaš.
Da li će biti suša, šta misliš?
– Ako bi sve propalo, svi diplomatski napori i sva druga sredstva u odbrani Kosova, mislim da bi najbolje bilo raspisati međunarodni referendum pa da se građani celog sveta, na najdemokratskiji način, izjasne čija je i kome treba da pripadne ta naša pokrajina. Za pravdu bi glasao veći deo čovečanstva svih boja i rasa, a ja bih im prvi, svojim primerom, pokazao kako treba glasati.
Pozdravljam te i želim ti sve najbolje.