Milojko pantić Foto: Miroslav DragojevićOd brojnih reagovanja komentatorluka, što bi rekao Basara, izdvajam ovu poruku: „Možeš se ti, Panto, i živ spaliti na Terazijama, kao svojevremeno Jan Palah u Pragu, ali taj čin osim tvojih rođaka i prijatelja neće uzbuditi niti uznemiriti kriminalce na vlasti. Prošetaj malo po Srbiji i videćeš da je Srbija na robiji. Trpe i ćute Srbi vlast i teror mafijaškog kuma, kao da su sišli s uma.“
Nisu naravno Srbi sišli s uma, već je većini Srba um zarobljen višedecenijskom lobotomijom lažnih nacionalista i lažnih patriota, kojima je jedini cilj vladavina nad ljudima po cenu nestanka države i nacije.
Zapravo ta narodnjačka i nazadnjačka lobotomija zdrave pameti traje u Srbiji od pamtiveka.
Svakome ko u Srbiji još uvek ume da misli, jasno je da od vremena zloglasnih turskih dahija iz 1804. godine (uzgred rečeno oni su bili janičari, dakle poreklom Srbi) nije na ovim prostorima bilo većih zulumćara na vlasti od današnjih srpskih janičara Vučića, Vulina, Stefanovića, Vesića i ostalih.
Jer i u tom feudalnom dobu početkom 19. veka srpski kmetovi su imali veća prava nego građani u današnjoj Srbiji.
Dahije, Aganlija i Kučuk Alija, Mula Jusuf i Fočić Memed Aga su uzurpirale svu vlast u tadašnjoj Srbiji kao ovi naši današnji janičari tako što su ubili za Srbe prihvatljivog Mustafa pašu.
Onda su se toliko osilili i počeli raji da podižu namete i uvode neviđene globe.
Sve to međutim raja je trpela sve dok dahije nisu krenule u seču srpskih knezova, zbog koje je Karađorđe i pozvao na otpor zabeležen pod imenom Prvi srpski ustanak.
U današnjoj Srbiji međutim, iako srpske dahije pljačkaju građane mnogo više i bezobzirnije, naše pleme što bi Njegoš rekao snom mrtvijem spava.
Aganlija Vučić čifta iz Čipulića kraj Bugojna, kao vođa današnjih dahija, ne dozvoljava više ni Crkvi da bez njega objavljuje smrt svojih velikodostojnika.
Nije bez veze otac nepostojeće srpske nacije Dobrica Ćosić napisao: „Vera, sloboda i država stapa se u jedno kod Srba i to već od sredine trinaestog veka.“
Da je živ, danas bi morao da modifikuje tu svoju misao, i da napiše da se vera, sloboda i država kod današnjih Srba stapaju u jednog vođu: Aganliju Vučića.
Takav čovek međutim može biti autoritet jedino zarobljenom umu i zato opstaje na vlasti.
Inače pred samu smrt i „otac nacije“ se odrekao nekih svojih romana rekavši da su u njima Srbi lažno predstavljeni, da ih je on opisao boljima nego što jesu.
Zato ga i nazivam ocem nepostojeće srpske nacije.
A o srpskim lažima Ćosić je još rekao i ovo: „Lažemo da bi obmanuli sebe, da utešimo drugoga. Lažemo iz samilosti, lažemo da nas nije strah, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju i tuđu bedu.“
I zaista sva srpska istorija i stvaranje srpske nacije satkano je od bapskih priča i mitoloških laži o sjajnoj prošlosti. O obedovanju zlatnim escajgom na dvorovima na primer, dok je većina Srba živela u zemunicama.
O junaštvu izmišljenog Miloša Obilića dok je Murata na Kosovu ubio Nikola Vratković, vojnik Vuka Brankovića koji je lažno proglašen za izdajnika.
Vratković je bio sin vojvode Vratka Nemanjića i rođeni brat kneginje Milice.
U stvari ta lažna sjajna prošlost Srba je pravo srce tame sadašnjosti i naše stvarnosti.
Nacionalisti su naime pozivajući se na tu i takvu prošlost, Srbiju gurnuli u rasulo u metež i haos, u duhovnu, materijalnu i naročito moralnu bedu i siromaštvo.
Jer pametni ljudi su davno govorili da ako zemljotres poruši kuće pa i čitave gradove, napravićeš nove za godinu ili dve, ali rušenje moralnih vrednosti u jednom društvu ne može se popraviti decenijama.
Moral je poslednja odbrana sirotinje.
Aganlija Vučić je učinio zločin prema državi jer je opljačkao i uništio njene institucije, parlament, vladu, sudstvo, medije, kulturu i sport.
To je izdaja države i naroda zbog koje se ide na preki sud.
Čak i doživotna robija međutim mala je kazna za zločin koji je učinio prema srpskom društvu razarajući njegove moralne zakone i vrednosti.
Korov nemorala koji je posejao po Srbiji gušiće decenijama i njegovu i našu decu.
Zločinačka vlast savremenih dahija, u stvari jednog čoveka koji je umislio da je čitava zemlja njegova, uništava Srbiju i zato su svi protivnici takvog režima u velikoj zabludi ako misle da se dahije mogu skloniti sa vlasti na izborima.
Baš zato što silazak Vučića sa vlasti neće automatski značiti i promenu državnih institucija, politike i vrednosnih opredeljenja, Vučićevi oponenti moraju menjati strategiju otpora, moraju građanima ponuditi nešto novo.
A to novo nije traženje neke idealne ličnosti koja će, kao svojevremeno Koštunica Miloševiću, stati Vučiću na crtu.
Novo mora biti privremena ekspertska ili vlada nacionalnog spasa koja će dobiti mandat da koliko toliko uredi razorene institucije i da promeni izborni zakon kako bi se tek tada išlo u slobodne izbore.
Zašto recimo, formiranje takve vlade ne bi bio novi početak Demokratske stranke.
Pogotovu bi to trebalo da bude primarna ideja slobodne skupštine Srbije koja je i osnovana kao vaninstitucionalno političko telo u želji da građanima pomogne u promeni vlasti.
Sve drugo je čisto gubljenje vremena koje je Srbiji već isteklo.
Autor je novinar
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Lutovac je, znamo, u Đilasovom džepu
Život u dresu bez boja
Sve je lepo rečeno samo još da se odredi koja od dve verzije DS bi trebala da se pozabavi time.
Lično mene fascinira kako nijedna partija kada je u opoziciji ništa ne radi na poboljšanju života sugradjana. Niko da odvoji novac od članarina, da negde pripomogne, da naspe tucanik, provuče struju, kupi dobar ugalj i drva umesto otrova,…šta god. Da dodju i lično nekome okreče kuću….
Svi čekaju da zajašu pa da nam za naše pare „pomažu“.
Šta reći a ne zaplakati.
Како је лепо бити глуп.А где то у којој држави опозиција ради те инфраструктурне послове.Жалосно је што Србија има такве као ти,држи се ти Вучића и грицкај то што ти је дао,јер неће још дуго,ближи се БАНКРОТ.
@Opljačkan-o penzioner,
Na moju sreću ne zavisim ni od AV ni od opozicije, pogotovo ne finansijski. Žao mi je što vaši prihodi zavise od jednih ili drugih.
Verovatno ste i glasali za Vučića pre osam godina pa kada je mamurluk prošao sada se ljutite na sebe. Pažljivije čitanje će Vam pomoći da shvatite da nije reč o „infrastrukturi“ nego pomoći na nivou pojedinca ili porodica („profesorka“ je pravilno shvatila) a Vaš način komentarisanja govori da ste u duši SNS-ovac po karakteru. Što se tiče bankrota, možda niste primetili ali zemlja je odavno bankrot. Mi svake godine (poslednjih 20 god. uzmemo kredita za 2 milijarde) da bi ispeglali budžetske rupe. Ova vlast uzima još više jer je gladnija od prethodnih. Pogotovo obveznice, ekstea potez, niko ih ne pita na šta će se trošiti jer to tehnički nije kredit.
Molim moderatore za mogućnost replike.
„Vladimir Vlado Rolović, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Crne Gore, ambasador, narodni heroj Jugoslavije i visoki oficir jugoslavenske tajne službe UDBAe. Ubijen u atentatu u Stokholmu, gede je bio ambasador.“ Ja ne znam da li ste vi i vama slicni zbilja toliko neobavesteni, ili samo, kao papagaji ponavljate jedno te isto: SVI SU ISTI! E, pa nisu. Mnogi, koji ne duvaju u nacionalisticke tikve, rade i pokusavaju da pomognu, ali su omrazeni jer im Kosovo ili Srska nisu glavne teme. Oni se bore protiv nasilnih iseljenja, skupljaju novac za lecenje malisana, sprecavaju (ili pokusavaju) secu suma, bore se protiv lopovluka javno objavljujuci ko i kako krade… I ne cekaju da „zajasu“. Zato pre komentarisanja, malo informisanja ne skodi.
Ne sumnjam profesorko, ali partije u Srbiji to ne rade, iz ličnog i vrlo bliskog iskustva kažem, na nivou Beograda.
Partije (prvog ešalona, tu ubrajam sve koje su učestvovale u vlasti do sada i sada) su imale dovoljno vremena da pokažu kakve su, i pokazale su. Nemam iluzije ni prema opoziciji koja je šurovala sa SPS-om a pogotovo ne ka sadašnjem režimu lumpenproletera i ogoljenih bitangi.
Za podsećanje na ljude koji su gradili Državu (koja je postala zemlja) hvala.
E neka si im rekao jer meni takav komentar nebi objavili
Bravo za Pantu,samo tako.
Bravo za Pantu.
Kao i uvek, odličan članak i vredan i interesantan predlog, da Demokratska stranka formira privremenu vladu.
Kojesta, krasan je to decko, cvrsto sam mu usadio nase tradicionalne vrednosti i vrlo je kooperativan, nikad mi nije nista odbio.
Cuj njega, odbio, mom zemljaku nikad dosta!
Odlican tekst i sto je najvaznije istinit. Velicamo vazale kroz celu nasu istoriju,Marko Kraljevic,Despot Stefan Lazarevic i sl.
prevario se Milojko malo
Zapravo se NE ZNA ko se krije iza pseudonima Miloš Obilić
Nikola Vratković, brat kneginje Milice to svakako nije. Vratković je sahranjen 1379 godine u crkvi u Prokuplju. Tačno se zna i koji je njegov grob. To nije tajna niti nepoznanica. Takođe Vratković nije bio vojnik Vuka Brankovića. To je netačno.
Da li je lik koji je ubio Murata bio Brankovićev vojnik, to se ne zna, ali to sigurno nije bio Nikola Vratković, niti je Nikola Vratković bio Brankovićev vojnik.
Ostalo vezani za mit, Milojko je u pravu.
Sve je tacno i jasno…bravo majstore….
Krajem 19. veka, umesto za istoriju baziranu na cinjenicama, dokumentima i svedocenju savremenika, kako je predlagao iguman Ilarion Ruvarac, tadasnji intelektualni krugovi prednost su dali tumacenju istorije na osnovu mitova i deseterackih pesama, za sta se zalagao Pantelija Sreckovic. Ruvarac je u raspravi naveo da ce steta biti velika i dugorocna. Kako tada, tako i danas, lazi i prodaja magle i politika bazirana na tome. Svaki politicar dodje kao mesija, a isprate ga na nas prastari nacin.
Bravo Panticu
Mi smo mentalno zarobljeni, nismo u stanju da primamo prave infomacije, jer naža zarobljeni um živi sa pogrešnim idolima, a kao vrhovni idol nam je relegija, Sveta Crkva – verovanje u nepostojećeg boga. Sveštenici kao jedini pismeni pisali su lažnu istoriju da bi manipulisali sa rajom, a na polzu vladara. To su produžli da rade i doktori nauka.
Naša istina je vrlo tragična. Mi smo ostatak vekovima pogrešno vođenog naroda, u čemu je Crkva oldučivala, što radi i danas. Naravno, zajedno sa Njoj milog Vladara Vučića. No, sada sa Liturgijama ugrožava bratsku Crnu Goru!
Prvo da napišem istinu o Milošu Obiliću, u narodu i u turskim knjigama poznat kao Kopilić. Jer je bio vanbračni sin Cara Dušana, koga po rođenju vojvodkinja, čiji je muž pogunio u lovu na zveri na Tjentištu, loveći zajedno sa Dušanom i njegovom svitom, morala da ga preda na čivanje, odrastanje i vaspitanje u Manastir Ravanica, da nebi doznala carica Jelena. A Dušan je odabrao viteze koji će ga podučvati ratnim veštinama, pa je izrastao u vrsnog Viteza, koji je u vreme kneza Lazar buo zadužen sa svojim vonicima da čuva severnu granicu prema Ugarskoj.
Kod Miloša su dolazlii izaslanici cara Murata, naravno Srbi u službi Tirske, koji su preživeli katastrofu na Marici 1371., da predloži knezu Lazaru da ne smeta, a još bolje da se pridruže njegovi najbolji vojnici Turskoj vojsci čiji cilj su bili prvo Beč (slovenski Vijena) pa Rim, posle dva ipo vekovnog ratovanja sa Krstaškim ratnicima.
A kako je Crkva uticala na poraz na Marici?
Crkva je tražila da se pored reke Marice 1371. slavi Dan useka – kada je Irod naredio da poseku glavu Jovanu Krstitelju – što su to Srbi iskoristili da im bude svetkovina žderući pečenje ukradene stoke i lokajući mlado vino. Turci su očekivali i čekali da se Srbi opiju, pa su ih napali, posekli, neke se udavili u nabujaloj Marici, neki se predali da bi potom ratovali protiv Srba na Kosovu.
Srpska istorija navodi manje brojke učesnika Srba u katasrofalnom porazu pokraj reke Marice 1371. tvrdeći da je bilo 30.000., turski izvori tvrde da ih je bilo duplo više, dok grčki izvori tvde da je bilo čak 70.000 duša. Dok srpska istorija barata sa brojokom od 6.000 turskih vojnika, pomenuti strani izvoti tvde da je bilo samo 8.00 turskih specijalaca. Navedene brojke od strane Turaka i Grka u kome su bili i učesnici na strani Srba, potvruđuje i opis događaja od strane srpskog patrijarha Pajsija: „… I kad su došli Turci do mesta gde je bila silna srpska vojska, prokletnici uhodiše i videše nedostatak uprave (izvidnicu je predvodio Evrones-beg), i vratiše se natrag k svojemu načalniku… I dođoše do mesta gde je bila neupravljena vojska i udariše na nju iznenada. I razbiše srpske vojnike, i beše divno čudo kako na njih napade gnev božji i strahovanje i bekstvo, jedan drugoga pretičahu, a jedan drugoga ne stizahu…“ Despot Uglješa, sav u ranama, napustio je sukob, pa je kod mesta Harmanlije izdahnuo. Za kralja Vukašina se kaže da ga je ubio njegov sluga Hrsojević (smatralo se da je Vukašin kriv za smrt – ubistvo cara Uroša) prilikom bekstva. A prema narodnoj pesmi, posle bitke je izvađen iz Marice i posečen, tvrde srpski izvori koji su verovali da je Vukašina sustigla kletva Svetog Save, Prvi patriarh SPC, a Nemanjić, koji je prokleo Vukašina jer nije bilo reda da neko drugi bude kralj koji nije Nemanjičkog roda.
Potom su začestili manji napadi Turaka i okršaji koji su primoravali neke pripadnike srpske vlastelu da prelaze u islam. Kao što će i Vukašinov sin, Marko Kraljević ratovati na strani Turske, na pet godina posle Kosovske bitke ostaviti svoje kosti u Rumuniji. Dok su nas pismeni crkvenjaci ubedili da ga slavimo kao najvećeg borca protiv Turaka!
Ostalo znate kako su zbog toga optužili Miloša da će izdati Srbe na Kosovu, jer je Crkva ubedila kneza Lazara da treba unmreti za hrišćantvo da bi večno ževeo kod Hrista.
No, u to nije verovala mudra kneginja Milica veće je spašavala što se može spasiti – udala svoju ćerku Oliveru za Bajazita, dok je sin Stefan dobio je autonomno pravo da vlada sa ostatkom Srbije…