Foto: FoNet/ Nenad Đorđević

Centralno pitanje koje se nalazi pred Vama je – da li ste za sve ove godine čuli bar jedanput da tužilac kaže: „Evo ga dokaz protiv Miškovića, evo ga dokaz da je on imao nameru da utaji porez, ovo je dokaz da je znao da postoji poreska obaveza i da je dao poreske savete sinu kako da se izbegne porez?“

Niste. Nijednom za sve ove godine. Jer tužilac se nije bavio dokazivanjem bitnih elemenata krivičnog dela.

Tužilac se oslanja na Vas da ćete se vi snaći i smisliti neki izgovor koji treba da nadoknadi nedostatak dokazivanja. Ovakav optužni akt tužilaštva i ovakvo postupanje tužilaštva je nametanje pravne nesigurnosti, u suštini – pravna diskriminacija bazirana na pretpostavci krivice i upotrebi retroaktivnosti a sve zbog potrebe za osudom Miroslava Miškovića.

U desetinama hiljada strana sudskih spisa koje se odnose na poreze nema nigde Miroslava Miškovića. Njegovog imena nema nigde ni u jednom dokumentu, ni u jednom finansijskom ili pravnom ili poslovnom dokumentu, transakciji, ugovoru, ni u jednoj odluci poreske uprave ni njihovom stavu, rešenju, zapisniku, nijednom iskazu svedoka, nigde. Na kraju, nema ga ni u krivičnoj prijavi.

Ali ima ga samo u stavu tužilaštva. U stavu bez pravne, činjenične i logičke podloge.

U optužnici, u razlozima zbog kojih tužilaštvo nalazi da postoje dokazi za Miškovićevu krivicu za poresku utaju – nema nijedne rečenice, ni jedne jedine.

U drugom po važnosti dokumentu tužilaštva, u dokaznim predlozima koji na šest strana potkrepljuju optužnicu i koji su predati sudu 30. 10. 2017. za poresku utaju tužilaštvo za Miroslava Miškovića nije podnelo nijedan dokaz. Ni jedan jedini kojim dokazuje njegovu krivicu za poresku utaju.

U završnoj reči nijedna rečenica se ne odnosi na razlog zašto se tvrdi da je Mišković preduzeo radnju poreske utaje, na njegovu nameru utaje poreza, na poreske savete. Ni jedna jedina rečenica.

A ukupno dve su rečenice izgovorene o Miškoviću, citiram: „isto tako je okr. Miroslav Mišković od početka tvrdio da je sve odluke oko osnivanja, ulaganja i transakcija ovih pravnih lica donosio on lično. Dakle, s obzirom da je on svojim savetima najviše uticao na odlučivanje unutar ovih privrednih društava, evidentno je da je sa umišljajem direktno pomogao okrivljenom Marku Miškoviću …“

Ta evidentnost je centralni oslonac tužilaštva ali bez podloge u činjenicama u logici i pravu.

Pravne anomalije koje nosi ovakav krivični progon protiv Miškovića moraju da u Srbiji ostanu na nivou pravnog incidenta.

(….)

Poštovane kolege, već sam ranije naglasio i moram da ponovim, istinu u sudu određuju dokazi. Dokaz je mera sudske istine. Dokaz je srž svake sudske odluke i centralna tačka svakog sudskog postupka. Ne pretpostavke, ne izgovori, ne podrazumevanje.

Nema tog uverenja, tog izgovora, te političke potrebe, tog višeg interesa ni bilo čijeg interesa ili potrebe koja može da dovede do osude bez neprotivurečnog dokaza.

Jako je teško braniti se od pretpostavke krivice. Posebno onda kada nas iskustvo uči da je Mišković pred institucijama ove zemlje u današnjem političkom trenutku nije izjednačen sa ostalim građanima.

Ali Mišković mora da bude oslobođen za krivično delo poreske utaje jer je to zahtev dokaza koje ste u ovoj prostoriji videli i čuli.

(….)

Poštovano veće,

Miroslav Mišković ima pravo na pravnu sigurnost.

Vaša presuda prevazilazi značaj rutinske presude vašeg svakodnevnog posla. Oslobađajuća presuda je potrebna pravosuđu Srbije i građanima Srbije.

Ona je potrebna da bi dala veru svakom pojedincu da se presude u Srbiji ipak mogu donositi u sudu a ne izvan suda u kabinetima onih koji nisu sudije. Samostalnost pravosuđa se ne dokazuje u svakodnevnom rutinskom radu već na ovakvim predmetima. U predmetima u kojima je najavljena borba protiv korupcije a reč korupcija u spisima nije ni pomenuta. U predmetima gde je javnost oblikovana da tužilac i policija imaju dokaze a policija nije podnela ni prijavu a dokaze tužilaštva nismo ni videli. U predmetima u kojima su političke elite mnogo puta najavljivale presudu.

Vaša presuda je mera nezavisnosti pravosuđa. Ona mora da bude oslobađajuća jer je to zahtev Zakona. Danas je hrabrost potrebna da bi se primenio zakon. A primeniti zakon znači da ćete osloboditi Miroslava Miškovića.

Povezani tekstovi