Vlada Srbije se ovih dana propisno obrukala. Odlučivši da povuče iz skupštinske procedure Predlog zakona protiv diskriminacije dan pred poslaničku raspravu o ovom aktu, jednom od ključnih za trajno regulisanje zaštite ljudskih prava i građanskih sloboda u državi, pokazala je neodgovornost, podložnost zakulisnim pritiscima i sklonost ka najnižim oblicima političke demagogije. Vlada je pokazala manjak poštovanje ne samo prema pripadnicima društveno diskriminisanih grupa veći prema svim građanima ove zemlje, bez obzira na njihove političke stavove i socijalni senzibilitet.
Ovaj krovni zakon, koji bi, između ostalog, imao ulogu da se sankcioniše diskriminacija i u okvirima drugih zakonskih rešenja, tema je debate većosam godina, a zvanična javna rasprava trajala je najmanje šest meseci. Kako se ovih dana saznalo, neke primedbe tradicionalnih crkava bile su ugrađene u Predlog zakona na inicijativu ministra vera Bogoljuba Šijakovića. Akt koji je usvojila Vlada i prosledila ga Narodnoj skupštini bio je javno dostupan oko dve nedelje. Zašto je SPC odlučila da, uz podršku ostalih najvećih konfesija, pošalje svoj apel manje od 24 sata pre početka debate u parlamentu? Da li je htela da demonstrira svoju moć, da pokaže javnosti da bez njenog „amina“ malo šta u ovoj zemlji može da se desi?
Međutim, nije suština problema u crkvama. Dok se drže Ustava i zakona, one imaju pravo da iskazuju svoje stavove kada i kako požele. Ima SPC pravo i da, igrajući na ivici govora mržnje, smatra da je transseksualnost mentalna bolest i da davanje društvene ravnopravnosti homoseksualcima „ugrožava prava“ ostalih građana Srbije. Problem je u političarima, u nosiocima državnih funkcija i institucijama koje oni predvode. Da li je iko u ovoj zemlji objasnio šta se tačno dešavalo u sredu 4. marta, kada je Vlada donela odluku da povuče Predlog zakona? Kome se tačno, kako i kada obratio Sinod SPC, Amfilohije ili Irinej, i šta se potom dešavalo. Da li se „telefonska sednica“ Vlade svela na slanje SMS poruka? Ko je od ministara učestvovao u glasanju? Da li je uopšte bilo kvoruma? Kakva je uloga Kabineta predsednika Srbije u celom slučaju? Niko od članova Vlade s kojima je Danas kontaktirao nije ovo znao da nam objasni. Sledi suštinsko pitanje – po kojim mehanizmima se u ovoj zemlji donose ključne političke odluke?
Vlada u ovom trenutku ima samo jedno ispravno rešenje, da bez ikakvih izmena vrati Predlog zakona protiv diskriminacije Narodnoj skupštini na usvajanje i da se nada da će se ceo slučaj što pre zaboraviti.
Junak dana je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić. Jedini je stvari jasno i glasno nazvao pravim imenom, ustavši u odbranu legitimiteta demokratskih institucija i prava građana, grubo narušenih povlačenjem zakona. Verovatno je zbog toga i isključen iz „pregovaračkog tima“ Vlade koji sa crkvama treba da se usaglašava narednih dana. Pažljivo ćemo pratiti šta rade premijer Cvetkovići ministar Čiplić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
