Ulazeći u zgradu UNMIK-a, u posetu Diviziji javnog servisa (Division of Public Information – DPI), nailazimo na uzdržanu srdačnost i takva atmosfera prati nas sve do sektora gde se proizvode informacije. Naš domaćin je direktor odseka za radio i TV produkciju Patrik Morison (Patrick Morrison), odličan poznavalac prilika na Kosovu.
Na Kosovu je od 1999. godine. Rukovodi Unmikovom produkcijom koja proizvodi radijski, televizijski program i poseduje dva štampana izdanja. Mesečni magazin izlazi na tri jezika, albanskom, srpskom i engleskom i dvonedeljni koji je isključivo na srpskom. I radijski i televizijski program realizuje se na tri jezika – srpskom, albanskom i engleskom.
– Naš program po svim svojim karakteristikama odgovara programu javnog servisa pa tako negujemo multilingvizam, proizvodimo informacije od javnog značaja, bavimo se pitanjima odnosa polova, bezbednosti u saobraćaju, kontrolom rađanja, ptičjim gripom… Mi smo jedna specifična medijska ustanova koja pruža usluge svim onim organizacijama koje sarađuju sa UN. Ono na čemu se naš trud zasniva jeste i da rasejemo poruku lokalne vlade – objašnjava Morison.
DPI će na Kosovu i Metohiji ostati sve dok Misija UN bude prisutna na tom prostoru. Prema nezvaničnim informacijama, misija će se na Kosovu zadržati do kraja godine. U DPI radi 30 profesionalaca – Albanaca, Srba i stranaca. Šta posle odlaska Misije UN?
– Lično, ja bih jako voleo da ova produkcija nastavi sa radom i mislim da je ovo savršeno mesto za to. U ovom trenutku pokušavamo da radimo i uspostavimo saradnju sa ICO (Information Commissioners’s Office) i sa EUPT (European Union Planning Team for Kosovo), kao i sa mogućim donatorima – kaže Patrik Morison. – Smatram da ovde realno ima mesta za međuetničku i višejezičnu nezavisnu produkciju. Ne govorim samo o tehničkim uslugama koje smo u mogućnosti da pružimo već govorim o jednoj autentičnoj produkciji. Većina populacije na Kosovu govori albanski. S druge strane mlađa populacija nije imala prilike da koristi srpski jezik niti da ga čuje u svom okruženju. Zadatak DPI jeste da pomogne, doprinese dijalogu tako što ćemo prenositi informacije jedne strane drugoj, a sve bez političkog uticaja.
O finansiranju dpi i uticaju finansijera uopšte, Morison kaže:
– Nas ne finansiraju niti bogate institucije, niti pojedinci, nismo deo ni jedne političke partije niti državne strukture. Mislim da mi je ovo najbolji posao koji sam u životu radio. Do 1999. radio sam za velike komercijalne kompanije, u kojima vlasnik ima svoja pravila koja uspostavlja. Takoreći on je taj koji drži sve konce u rukama i od koga sve zavisi. U ovom slučaju sve zavisi od Deklaracije o ljudskim pravima i to je moja agenda.
Unmikova televizija proizvodi informativne magazinske emisije od kojih se jedna realizuje na srpskom jeziku. UNMIK svoje programe nudi besplatno, a urednicima i vlasnicima radija i televizija ostavlja se na volju da li će to da emituju ili ne. I pored nestašice kvalitetnog informativnog i ostalog programa, kaže Morison, Radio televizija Kosovo odbila je da emituje srpsko izdanje u programu na srpskom jeziku.
– Više je to pitanje političke i socijalne osetljivosti. Govoreći iz ličnog profesionalnog iskustva, situacija se izuzetno promenila tokom proteklih godina. Ja sam ovde došao 1999. Tada je bilo gotovo nezamislivo da albanski većinski nacionalni emiter emituje program na srpskom jeziku. To se promenilo. Realno, problem koji sada postoji jeste podela medijskog tržišta na Kosovu. Mi bismo voleli da svojom emisijom „Danas i sutra“ dopremo do većine grupe koja se koristi srpskim jezikom, a gleda RTK. Pre svega teško je pronaći ljude koji bi pravili program na srpskom i pri tom bili neutralni. Program koji na srpskom stiže iz Srbije uvek ima političku konotaciju i negde se od njega to i očekuje. Postoji politički problem kada je emitovanje srpskog programa na RTK u pitanju i to je nešto sa čim će svi morati da se suoče. Termini u kojima se emituje program na srpskom jeziku na RTK su oni kada RTK gotovo niko ne gleda, ni Srbi ni Albanci – kazao je Morison.