Drugačije, ne protiv

Aleksej Kišjuhas Šta je zajedničko Noamu Čomskom (lingvisti), Fidelu Kastru (predsedniku), Emiru Kusturici (režiseru) i Vojislavu Šešelju (optuženiku za ratne zločine)? Svi su oni, najčešće bez mnogo bune, trpani u korpu antiglobalizma. Ili su se sami tamo trpali. Ova je etiketa od starta počela značiti sve i svašta, ali je poput besmisleno popularnog i popularno besmislenog pojma „globalizacija“ i ona zauzela visoko mesto na top listama javnog i naučnog govora. Onaj deo javnosti Srbije koji zadrži prst na daljinskom upravljaču kada na red dođu „vesti iz sveta“ upoznat je sa činjenicom da kada se dogodi skup poput Svetskog ekonomskog foruma ili Samita G8, u grad dođe i stotine hiljada mladih ljudi koji nose ili pale zastave, lome i bacaju stvari te se prilično strastveno mlate sa oklopnom policijom. Tokom poslednjeg skupa i antiskupa te vrste, u Hajligendamu u Nemačkoj, srbijanska javnost o celoj stvari beše iscrpno obaveštavana, ali ponajpre zato što su za vreme jednog deserta Buš i Putin imali u planu da razmene koju reč (i) o Kosovu. A kakve veze imaju Čomski i Kusturica, a ponajpre Kastro i Šešelj sa celom stvari, kao i kakve veze ima određivanje statusa Kosova sa hajligendamskim šampitama i pre svega zašto toliko ljudi širom sveta već godinama intenzivno protestuje protiv nečega – najčešće nije bila tema mejnstrim medija ove zemlje.
Napad na „globalizujući“ poredak pre svega je napad na globalni (po)hod političke doktrine/ideologije (neo)liberalizma i njenog ekonomskog saputnika: kapitalizma. Ovaj napad može dolaziti i „zdesna“ i „sleva“: i od strane ideološke desnice i ideološke levice. Zato se može učiniti da su Kastro i Šešelj na istoj strani. I jednima i drugima smetaju „koka-kola marlboro suzuki“, ali na suštinski različite načine: jednima zbog „zapadnjaštva“ i modernizma, a drugima zbog eksploatacije radnika. Banalizovano, „Mekdonalds“ jednima smeta zbog odsustva ćevapa i gibanica, a drugima zbog odsustva neeksploatativno uzgajanih kupus-salata.
U ovoj zemlji glasni su jedino desničarski protivnici liberalnih ideologija i ekonomskih praksi. U razvijenom svetu bezmerno su glasniji oni levi – i levičari čine svu onu masu „antiglobalista“ koja se redovno sjuri u gradiće poput Davosa za svetskim političkim i/ili ekonomskim liderima. Iz ovih razloga, levo orijentisani front borbe sa kapitalizmički globalizujućim svetom ume se nazvati i alterglobalističkim pokretom. Pokretom koji, dakle, nije protiv („anti“) globalizacije, već je za drugačiju („alter“) globalizaciju. Jer, prakse globalnih ujedinjenja nipošto nisu strane levo orijentisanoj misli. Uostalom, ideja o globalnom proleterskom ujedinjenju odjavljuje komunistički, a ne kapitalistički manifest. Na tragu ove misli je jedna od osnovnih parola alterglobalista: „globalizuj otpor“. Zato već izlizana opaska o paradoksalnosti borbe protiv globalizacije upotrebom globalnih sredstava kao što su avioni, telekomunikacije i internet ne stoji. Većina levih protivnika „globalizacije“ nema problem sa umrežavanjem i svekolikim spajanjem, već sa globalnim kapitalizmom. Alterglobalisti takođe prizivaju globalni svet, ali drugačije ustrojen.
Među pripadnicima alterglobalističkog pokreta ima raznih: anarhista, komunista, socijalista, par zalutalih socijaldemokrata, zaštitara životinja i životne sredine, hipika, pankera, te čitave plejade onih što se identifikuju sa prezimenima: trockista, maoista, lenjinista i drugih. Mahom su to mladi ljudi. Svakako da mnogi žele „menjati sistem“ a da o tom sistemu malo znaju i svakako da su mnogi tu zbog seksi osećaja bivanja u revolucionarnoj grupi/pokretu i mogućnosti da se usput upozna koja devojka ili momak. Rečima prijatelja iz Novog Sada koji su onomad otputovali na anti-G8 (a ne na utakmice kao „normalan svet“) u Hajligendam, na delu je bila snažna tortura, represija i cenzura. Sve dobro poznate prakse u Srbiji, ali na iznenađenje i otrežnjenje onih koji smatraše da EU-vokabular ove reči ne poznaje. Slike iz Hajligendama (i Sijetla, i Đenove, i Davosa, i Soluna…) neodoljivo podsećaju na one tokom studentskih protesta 1996/97: kreativni protestni duh nasuprot jednoličnim robotolikim naoružanim kordonima. Na koju bi se stranu svrstao neutralni vanzemaljac koji je tek sleteo i bacio oko na sve to?“