Društvo mora biti zdravo 1

Mesec maj je vekovima nosio titulu najlepšeg meseca u godini, vremenom ju je izgubio zbog klimatskih promena. Iz istog razloga, ali i zbog činjenice da je sve više onih koji bi da vedre i oblače, nijedan mesec ne zaslužuje takvu titulu. Ipak, ovogodišnji maj je sigurno lepši, raspevaniji od prošlogodišnjeg ako govorimo o atmosferi u školama.

Prvo, nema više pritiska oko obaveznog nošenja maski.

Drugo, uveliko se vrše pripreme za proslave maturskih večeri.

Treće, dečica nam pevaju o tome kako „Umetnica mora biti zdrava“, a ne – „Hajde, budi loco“.

Ovo poslednje me, lično, posebno raduje i navodi na razmišljanje o popularnoj (ne)kulturi.

Po jednoj od definicija, popularna kultura je gomilanje kulturnih proizvoda poput muzike, književnosti, mode, plesa, filma… koje plasiraju mediji da bi ovi „proizvodi“ imali veliku dostupnost širokim narodnim masama.

Nažalost, baš zbog medija, koji su nam dostupni, široke narodne mase gube svoju definiciju.

Kada govorimo o deci današnjice, ona su izložena raznoraznim sadržajima zahvaljujući sajber svetu koji je, za njih, mnogo zanimljiviji od bilo kog predavanja prosvetnog radnika ma koliko informatički dobro potkovanog koji u samom startu gubi trku sa savremenim tehnologijama.

Zato je važno da se mediji ozbiljnije pozabave uticajem koji imaju na psihološko-socijalni razvoj dece.

Koliki je njihov značaj videli smo prošle nedelje kada je naša predstavnica na pesmi „Evrovizije“, Ana Đurić, zauzela peto mesto.

Deca su cele prošle sedmice gotovo horski pevala i sinhronizovano izvodila koreografiju pesme naše Konstrakte.

Ono što mi je bilo posebno drago je što su me nekoliko đaka pitali šta znači „In corpore sano“ i tako mi pružili priliku da na času engleskog progovorim o latinskom jeziku i njegovom uticaju na mnoge jezike čije reči vode poreklo upravo iz latinskog.

Objasnila sam im i da je „In corpore sano“ samo prvi deo jedne od najpoznatijih latinskih poslovica – U zdravom telu, zdrav duh. Izostalo je pitanje – A gde je zdrav duh?!

Nadam se da su srednjoškolci sa svojim profesorima diskutovali o ovoj temi na časovima filozofije, srpskog, stranog jezika, odeljenske zajednice…

Svojim đacima sam postavila pitanje kako se desilo da su ljudi, koji ne govore srpski jezik, brzo zapamtili deo refrena „Biti zdrava“.

Jedan učenik četvrtog razreda osnovne škole dao je vrlo brz i precizan odgovor – beat / bi:t/ na engleskom znači ritam.

Za razvoj dece neophodna je socijalizacija ali i individuacija.

S jedne strane, socijalizacija se odvija planski i sistematski od strane porodice, škole i društva u celini kako bi se dete prilagodilo i osposobilo za život.

Socijalizacija neminovno vodi u konformizam jer deca usvajaju načine kako bi se ponašala društveno poželjno i prihvaćeno.

S druge strane, individuacija je spontan oblik učenja koji teži samostalnosti i originalnosti i zavisi od samog deteta.

Da bi dete izraslo u zdravu, autentičnu ličnost, potrebno je da se socijalizuje, ali i da nauči da menja ono što mu je nametnuto i ne odgovara njegovim ličnim potrebama.

Čini se kao da jedan oblik učenja isključuje onaj drugi jer je nemoguće istovremeno biti konformista i individualac, ali izgleda da, ipak, nije tako. Nesumnjiv dokaz za to je pojava Ane Đurić koja je zasijala na medijskom nebu ne samo iznad Srbije, nego iznad Evrope, pa i celog sveta.

Opšta psihologija kaže da na razvoj dece utiču tri faktora – nasleđe, uticaj sredine i samoaktivnost pojedinca. Na prvi – biološki faktor, naravno, ne možemo da utičemo. Na druga dva – socijalna faktora bismo mogli, ali potrebno je da se uloži veliki napor roditelja kod kuće i nastavnika u školama uz iskrenu i veliku pomoć medija masovne komunikacije.

Društvo mora biti zdravo, ali da li može?! Možda i može ako prestanemo da prebacujemo odgovornost jedni na druge i sinhronizovano „peremo ruke od svega“.

Autorka je profesorka engleskog jezika

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.