Država, a ne užina 1

Zavalite se udobno, uzmite kokice i film, pardon, spot „Ljudi koje čekamo smo mi!“ može da počne.

Glavni „glumac“ je Saša Janković, a u filmu, pardon, spotu se pojavljuju još brojni poznati glumci, pevači, reditelji, profesori , profesorke, karikaturisti, penzioneri, voditeljke, jedan pas i na kraju obični ljudi. Tekst govori Saša Janković a ostali učesnici otvaraju usta, zauzimaju pozu ili ćute. Iz njih dolazi Sašin glas koji je, to je fora, i njihov jer su ga podržali, ali se mnogima to baš sviđa ili baš to ne sviđa. Oni kojima se ovaj potez u spotu dopada vide jednostavnu i snažnu simboliku u tome što Saša govori kroz njih, drugi, naprotiv misle da je bez veze što je poznatima na taj način ukinuta autentičnost. Početak deluje inovativno glede predstavljanja predsedničkih kandidata kod nas. Saša Janković je prvo snimljen s leđa, zatim se, a da i mi to vidimo, okreće iz profila – svetlo, kamera i, evo ga, gleda u nas – ništa ne krije. Bez straha ali i bez osmeha. Situacija je ozbiljna hoće da kaže, ali ne predlaže da paničimo. Smireno i zdravorazumski podseća na ono što znamo, ali smo skloni da zaboravimo. Za početak, neke normalne stvari, recimo da smo građani i građanke jednaki pred zakonom, koji, by the way, treba da poštuje vlast jer važi za sve, da država treba da se plaši nas a ne obrnuto.

„Niko ne sme da bude vlasnik naših života. Naša zemlja ne sme da bude zemlja fantomki, Beograda na vodi i Srbije na hlebu i vodi, zemlja u kojoj se kod lekara ide s kovertom a ne sa zdravstvenom knjižicom“. Nismo, kaže, ništa manje sposobni i pametni od drugih nacija, ništa nam ne fali. To deluje okrepljujuće budući da premijer tvrdi drugačije i uredno nas kritikuje i vređa. U Jankovićevom spotu ima još mnogo teksta što ga unekoliko čini isuviše komplikovanim za ono čemu je namenjen. Uglavnom, cela priča završava s poentom sumiranom u namernom oksimoronu „Ljudi koje čekamo smo mi!“, koji je super ali je on, kao i ceo spot previše, što bi se reklo, „artistički“.

To onima što će glasati za Jankovića moguće nimalo ne smeta, ali bi to mogao da bude problem za one što se dvoume ili ne znaju za koga će. Spot takođe malkice sliči onima korišćenim u kampanji Hilari Klinton i Baraka Obame, međutim Jankovićev je složeniji i ima svoju ideju. Recimo, znatno duže traje, što i nije neka preporuka, osim ako u TV emitovanju ne bude parcijalno prikazivan.

Sve zajedno „Ljudi koji čekamo smo mi!“ uopšte nije loš. Za razliku od premijera, koji suvereno vlada medijskim prostorom i to koristi da svako malo viče sa bine i dribla nas s „brže, jače, bolje!“, Janković deluje uravnoteženo i u skladu sa svojim dosadašnjim postupcima. A dobro zvuči i ona „Država a ne družina“. Rimuje se sa užina.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Država, a ne užina”

  1. Drzava a ne druzina. Ovim drugim Sendvic je vrhovni cilj,san a ne samo uzina.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.