Duhovi prošlosti

Podgorica i Skoplje prethodno su obavestili nadležne u Beogradu o svojoj nameri. Srbija im je saopštila šta će preduzeti, tako da se proterivanje ambasadora ne može nazvati iznenađenjem. Beogradski zvaničnici objasnili su zbog čega su prema susedima primenjene oštrije diplomatske mere nego prema ostalim državama koje su priznale Kosovo. Da se na tome i završilo, sve bi ostalo u okvirima diplomatije.

Međutim, Beograd je još pre crnogorskog i makedonskog priznavanja Kosova upozoravao da će taj čin destabilizovati odnose u regionu. Mnoge izjave beogradskih političara navode na zaključak da će upravo Srbija podsticati nagoveštenu destabilizaciju. U Srbiji i danas ima onih koji se nisu pomirili s nezavisnošću Crne Gore. Takvi su jedva dočekali priliku da ospu drvlje i kamenje na sve crnogorsko. Pogotovo na vlast susedne države. Ona se – smatra većina beogradskih političara – odvojila od naroda. Beogradski tumači situacije u Crnoj Gori tvrde da se većina tamošnjih građana protivi priznanju Kosova. Shodno tome, od Crnogoraca se očekuje da se usprotive odluci svoje vlade. Drugim rečima, da je – pre ili kasnije, milom ili silom – sruše i dovedu na vlast tzv. zdrave snage, odnosno prosrpsku opoziciju.

Iz Beograda ponovo, kao u vreme kad je Miloševićna vlast u Podgorici dovodio Đukanovića i drugove, lete otrovne strele. Ponovo se otvoreno preti, pozivaju se za svedoke istorija i epska poezija, navode se davne besede i izjave iz bliže prošlosti. Sve s ciljem da se dokaže kako je posredi izdaja i nožu leđa. Za tako nešto, u skladu s epskom tradicijom, sleduje zaslužena kazna.

Višak istorije ne doprinosi rešavanju savremenih problema. Višak emocija ne olakšava razvoj međudržavnih odnosa. Izjave o dobrim građanima i lošoj vlasti u Crnoj Gori opasno podsećaju na sunovratno vreme od pre dvadeset godina. Da bi pretnje bile razumljivije, na sto se baca i srpska karta u Bosni i Hercegovini: Milorad Dodik poručuje da će, ako bude smenjen, povesti Republiku Srpsku u samostalnost. Prirodno je očekivati da se oglasi i tzv. vlada Republike Srpske Krajine u izgnanstvu.

Koliko god Srbija bila pogođena postupcima Crne Gore i Makedonije, nije dobro da na njima iskaljuje nezadovoljstvo. Ako je većkrenula putem međunarodnog prava, vraćanje opakim Miloševićevim metodama vodi je na nove stranputice.