Ekološka nacionalna izdaja 1Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

Slučaj MHE u Rakiti to posebno pokazuje. Reka se gura u cevovod i time potpuno uništava podvodni svet i ceo biodiverzitet. Te cevi se postavljaju na privatne posede ljudi koji su ustali u odbranu svojih reka i koji godinama trpe sve vrste represija zbog dizanja svog glasa protiv MHE. Činjenica da vlast u tom slučaju svoj narod proglasi neprijateljem govori da ovaj režim postaje opasan i uvodi nas u totalitarnu diktaturu.

Kako objasniti da u 21. veku grad Zrenjanin nema ispravnu pijaću vodu, ni dan-danas i ako je premijerka obećala da će poteći 10. jula? Kako objasniti da u gradu Boru građani protestuju protiv aerozagađenja u ovom gradu, gde je dobro poznat zagađivač, kineska firma ZIĐIN kupila RTB BOR, a da ni dan-danas nije poznato niti jedno slovo tog ugovora.

Na zahteve građana na protestima u Boru se ne oglašava ni nadležno ministarstvo za zaštitu životne sredine, niti grad Bor, ni Borski okrug, ni nadležne inspekcijske službe, niti sam vlasnik RTB BOR. Kad pogledamo stanje šuma u Srbiji, ponovo katastrofa. Poslednji primer je ogromna seča drveća u nacionalnom parku Fruška gora i ponovo nadležno ministarstvo ćuti, baš kao i javno preduzeće Vojvodina šume.

U lokalnim samoupravama po ugledu na republičku vlast takođe se sprovodi EKOCID. Poslednji primeri su seča drvoreda u Aleksincu, rušenje stabala na Kalemegdanu i parku na Košutnjaku.

Ozbiljan ekološki problem je i porast ilegalnih deponija širom Srbije, najčešće pored obala reka na obodima šuma i parkova, ponovo na sve to muk nadležnih institucija.

Umesto da govorimo o povećanju zaštićenih područja prirodnih REZERVATA, mi uvećavamo nelegalne deponije. Sve češći pomor riba na rekama i jezerima, gde se potpuno uništava riblji fond, posebno autohtone ribe sa naših područja dovodi u opasnost takvih razmera da je pitanje da li će se ikad te reke i jezera moći oporaviti.

U Srbiji se danas prerađuje samo 2,9% otpada, čime se gubi ogroman novac koji bi se dobio preradom i reciklažom otpada. Novac koji bi se mogao uložiti u državni fond za zaštitu životne sredine.

Potpuno uništavanje flore i faune u našoj zemlji, na šta vlast ćuti, ravno je nacionalnoj izdaji i za to će jednog dana, kad ova zemlja bude demokratska, morati neko odgovarati.

Na mnoge ekološke probleme je Stranka slobode i pravde ukazivala javnosti, postavljali smo pitanja nadležnim institucijama – ali uvek ostajemo bez odgovora. U svetu se izražava ozbiljna zabrinutost zbog zagađenja životne sredine, zbog porasta kancerogenih oboljenja ali naša vlada tome ne poklanja pažnju, niti postoje organizovane ozbiljne debate na tu temu nacionalnih TV stanica.

GMO je dalje tabu tema u našoj zemlji. Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i na tu temu ćuti, dok njegove kolege u okruženju ulažu velike napore da se zabrani uvoženje GMO proizvoda kao i semenskog materijala. Posebno teško pada to što se u našoj zemlji subvencijama ne stimuliše organska proizvodnja voća i povrća, a mogli bi lako da postanemo lideri na Balkanu u ovoj oblasti.

Iz svega pomenutog se jasno vidi da smo daleko od Poglavlja 27, i da je potpuna neistina kad ministar Trivan kaže da smo na dobrom putu da bude usvojena pregovaračka pozicija 27 u dogovoru sa evropskom komisijom. Sistem guranja problema pod tepih u ovoj oblasti je katastrofa i sve će nam se vratiti kao bumerang, jer priroda ne prašta.

Autor je potpredsednik Stranke slobode i pravde

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.