Fenomen masne guske

Da ne bude zabune: da, lično sam pogođen ministrovom odlukom o raspodeli sredstava za sufinansiranje periodičnih izdanja iz umetnosti i kulture, po kojoj THINK TANK ne zaslužuje podršku ministarstva kulture, iako je – kao jedini pozvan časopis sa celog Balkana – dostojno reprezentovao srpsku kulturu na prošlogodišnjem Kongresu pisaca i prevodilaca u Stokholmu – WALTIC 2008. Da, tačno je, uređujem časopis za Balkan – THINK TANK, za koji sam uveren da zaslužuje potporu svakog ministra kulture, bez obzira na njegov stranački dres i dnevnopolitičke kopačke sa niželigaški naoštrenim kramponima. Tako je, bio sam član Radne grupe za decentralizaciju kulture, koja je prva, a valjda i jedina, dala smernice razvoja kulture van Beograda, a koje za aktuelnog ministra imaju relevantnost lanjskog snega.

Elem, još proletos sam bio neprijatno iznenađen izjavom državne sekretarke kako su „formirane razne radne grupe koje su podobijale honorare“. Ne znam šta je čudno da neko kome je poveren ozbiljan zadatak da sačini nacrt predloga decentralizacije kulture bude plaćen, ali je stvar u tome što niko iz te radne grupe, ponavljam: niko, za taj ogroman trud nije dobio ni dinar. Ukoliko pod „plaćanjem“ državna sekretarka ne podrazumeva putne troškove. Možda je očekivala da pešice dolazim iz Leskovca? Ili da na adresu u Vlajkovićevoj šaljem goluba-pismonošu, sa svojim predlogom urezanim na glinenim pločicama?

Sve ostalo je samo logičan nastavak bahatog starta. Odluka na kojoj stoji datum od 16. juna, a biva javno objavljena tek dva meseca kasnije, i ćutanje, predugo ćutanje, o tome ko će biti sretni dobitnik ministarske milostinje. Jer, ministarska putovanja i potpisivanje „Protokola o kulturnoj saradnji“ sa partnerima za koje samo ministar veruje da su bitniji od svakog plamička duha u obliku književnog časopisa u zemlji Srbiji do sada su pojeli više para nego što je odvajano za periodiku u umetnosti i kulturi. Zato, nudim ministru da mu ja lično platim put oko sveta – nikad nije kasno za skup kredit – a da on malo ostavi književne časopise na miru. Ja častim, gospodine ministre!

Doduše, imam jedan mali uslov. Samo treba da navede imena članova komisije koja je izvršila ovakvu raspodelu para. I da mi kaže nije li i on lično u to umešao svoje režisersko umeće? I još da mi objasni s kojim pravom, ako je već plaćen iz budžeta republike koji se hrani parama svih nas, donosi odluku da periodika u centralnoj Srbiji dobije samo 20 odsto ukupnog novca? Da se ne zameri starim partijskim ili novopečenim beogradskim prijateljima? Teška pitanja, priznajem. Ali on je ministar, zar ne?

Naravno, gospodin Bradić nije ni prvi a ni poslednji birokrata koji veruje da iza Bubanj Potoka počinje Azija, i da kultura u Srbiji znači raspodelu para po principu „ja tebi, ti meni“. Zanima me samo ko ga je ovlastio da prestoničkoj periodici dodeljuje više od polovine ukupnih para, a siguran sam da zna da se to u narodu zove „masnoj guski mazati…“. Recimo, deo gde leđa gube svoje dostojanstveno ime.

Samo što ministrov problem ne leži u leđima. Da nema jaka leđa, siguran sam da nikome ne bi mogao da objasni zašto je baš on ministar kulture. Pitanje savesti i odgovornosti nešto je sa čim se čovek rađa, ponese iz kuće, pokupi usput… Od svega pomalo!

Priznajem, lično sam zahvalan i ministru i državnoj sekretarki za ovakvu temu za moj novi roman. Iskreno se nadam da neće uživati u njemu. Onoliko koliko ni ja ne uživam gledajući šta radi ministar kulture Republike Srbije.

Autor je glavni i odgovorni urednik časopisa za Balkan – THINK TANK